Deponija 2.0 – predstavljeni nalazi građanskog monitoringa sanacije deponije

Udruženje „Lokalni odgovor“ predstavilo je u petak, 25. septembra, rezultate dosadašnjeg građanskog monitoringa sanacije nekadašnje valjevske deponije koja se nalazi u Goriću. U razgovoru su učestvovali predstavnici udruženja i meštana, kao i stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine i prava. Kroz projekat „Deponija 2.0 – Od blokade do monitoringa“, Udruženje „Lokalni odgovor“ nastavlja građanski monitoring procesa zatvaranja i sanacije višedecenijske deponije, sa ciljem da se prati sprovođenje radova, dostupnost informacija i uticaj procesa sanacije na životnu sredinu i lokalnu zajednicu.

Deponija 2.0

Zatvaranje višedecenijske deponije i početak njene sanacije učesnici su ocenili kao važan i potreban korak. Prostor nekadašnjeg smetlišta danas je uređen i njegov izgled ne može se porediti sa stanjem pre početka radova. Istovremeno, nalazi građanskog monitoringa otvorili su pitanja o podacima na kojima je sanacija zasnovana, dokumentaciji i postupcima koji su prethodili radovima, kao i monitoringu životne sredine na osnovu kojeg bi trebalo pratiti rezultate sanacije.

„Zaista nas je obradovala vest da će to ruglo, ne samo biti zatvoreno, već i da će se vršiti sanacija prostora koji se nalazi u neposrednoj blizini jednog naselja, maltene dva kilometra od centra grada. Nažalost, naša očekivanja nisu ispunjena“, rekla je koordinatorka projekta Slavica Pantić iz Lokalnog odgovora.

Građani tražili informacije o projektu

Nakon najave sanacije, Lokalni odgovor i meštani zatražili su od Grada Valjeva da idejni projekat javno predstavi stanovnicima okolnih naselja, zainteresovanoj javnosti i stručnjacima. Do takvog razgovora nije došlo, pa je projektni tim dokumentaciju i podatke prikupljao zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja upućenim Gradu Valjevu, nadležnom ministarstvu, Agenciji za zaštitu životne sredine i JKP „Vidrak“.

Posebnu pažnju građanski monitoring posvetio je praćenju stanja životne sredine. Ugovor sa ministarstvom i rešenje o saglasnosti na idejni projekat predviđaju obavezu Gradske uprave da organizuje praćenje parametara životne sredine pre sanacije, tokom radova i pet godina nakon njihovog završetka. Prema odgovorima koje je Lokalni odgovor dobio od nadležnih institucija, Grad ne poseduje plan monitoringa, ugovor sa akreditovanom institucijom ni izveštaje o stanju životne sredine, dok tražene podatke nema ni Agencija za zaštitu životne sredine.

„Grad Valjevo se prilikom zaključenja ugovora sa ministarstvom obavezao da će izvršiti početni monitoring parametara životne sredine, ali to nije urađeno“, rekla je Pantić.

Izostanak početnih podataka, prema nalazima monitoringa, otvara pitanje sa kojim će se stanjem porediti budući rezultati merenja i na koji način će se procenjivati efekti sanacije tokom narednih pet godina.

Projekat zasnovan na ranijim podacima o otpadu

Nezavisni ekspert Mirko Popović iz Platforme za društveni razvoj i inovacije je ukazao je sanacija deponije potrebna, ali i da način njenog sprovođenja mora odgovarati stvarnom stanju na lokaciji. Prema dokumentaciji analiziranoj tokom građanskog monitoringa, projekat se oslanja na podatke o stanju deponije i morfološkom sastavu otpada iz 2018. i 2019. godine, iako je odlaganje otpada nastavljeno i nakon tog perioda.

Deponija 2.0, prezentacija

„Mi sada ne znamo koji se otpad ovde nalazi. Sastav otpada ne može da se pretpostavlja, jer od njega zavisi koje ćete materijale koristiti i na koji način ćete sprovesti sanaciju“, rekao je Popović.

On je ukazao i da za projekat nije sproveden postupak procene uticaja na životnu sredinu, za koji smatra da je prema propisima bio potreban, kao i da se sanacija ne završava fizičkim uređenjem prostora.

„Deponija, da tako kažemo, živi još nekoliko decenija dok se ne stabilizuje i prestane da bude opasna po životnu sredinu i zdravlje ljudi“, rekao je Popović, ukazujući na značaj dugoročnog monitoringa.

Otvorena i pitanja postupaka koji su prethodili radovima

O pravnim aspektima sanacije govorila je advokatica Ljubica Vukčević. Ona je naglasila da samu sanaciju ne treba posmatrati kao problem, već da je važno utvrditi da li su pre početka radova sprovedeni svi postupci propisani za ovu vrstu zahvata. Prema informacijama pribavljenim tokom građanskog monitoringa, nije izdato rešenje o odobrenju za izvođenje radova, dok postupak procene uticaja na životnu sredinu nije sproveden.

„Nije reč o građevinskoj dozvoli. Za ovakvu vrstu radova potrebno je rešenje o odobrenju koje izdaje nadležni organ. Ono što je takođe bitno i što jeste preduslov za izdavanje tog rešenja jeste odlučivanje o proceni uticaja na životnu sredinu“, rekla je Vukčević.

Prema njenom tumačenju propisa, odgovarajuće odobrenje i odlučivanje o proceni uticaja trebalo je da prethode početku radova, upravo kako bi bili utvrđeni mogući uticaji i potrebne mere zaštite.

„Za oko izgleda odlično“ – ali meštani žele da znaju šta je urađeno

Iskustvo stanovnika neposredne okoline deponije predstavio je Živorad Petrović iz neformalne grupe „Blokada deponije“. Meštani su nakon višegodišnjih protesta u martu 2025. godine blokirali dalje odlaganje otpada, nakon čega je usledila i sudska zabrana. Petrović je naglasio da stanovnici okolnih naselja nisu protiv sanacije i da je promena prostora očigledna.

„Smetlište kako je izgledalo pre šest meseci i ovo sada ne mogu da se porede. Stvarno je uređeno lepo, presuto zemljom, na nekim delovima videle su se i folije koje su postavljane. Za oko izgleda odlično“, rekao je Petrović.

Međutim, tokom približno dva i po meseca izvođenja radova, meštani su, prema njegovim rečima, bili izloženi buci, prašini i neprijatnim mirisima, dok nisu imali informacije o tome šta se tačno izvodi niti podatke o stanju životne sredine tokom radova.

Zato njihovo glavno pitanje ostaje ono što se nakon završetka radova više ne može videti.

„Šta je unutra, šta je ostalo ispod toga – to niti mi možemo da znamo, niti bilo ko zna“, rekao je Petrović.

Razmena iskustava Valjeva i Užica

Na predstavljanju nalaza učestvovali su i predstavnici užičkog udruženja „Da (Ne) Dišemo Duboko“, koje je nastalo tokom građanske borbe za zaustavljanje odlaganja otpada na regionalnoj deponiji „Duboko“.

Iskustva građana Užica bila su značajna i meštanima okupljenim oko „Blokade deponije“ u Valjevu, koji su tokom svoje akcije bili u kontaktu sa užičkim aktivistima i razmenjivali informacije o mogućnostima građanskog i pravnog delovanja. Susret u Valjevu bio je prilika da se predstavnici dve inicijative prvi put neposredno upoznaju i razmene iskustva.

Deponija 2.0, prezentacija , gosti iz Užica

Predstavnici „Da (Ne) Dišemo Duboko“ govorili su o svojoj višemesečnoj blokadi, postupcima pred nadležnim institucijama i sudskoj odluci kojom je zabranjeno dalje odlaganje otpada. Posebno su ukazali da činjenica da je „Duboko“ izgrađeno kao regionalna sanitarna deponija nije otklonila probleme koje su građani uočavali u njenom radu i uticaju na okolinu.

Dve inicijative danas se nalaze u različitim fazama sličnog procesa: u Valjevu su radovi na sanaciji Gorića izvedeni i građanski monitoring prati njihovo sprovođenje i rezultate, dok građanima Užica tek predstoji praćenje planirane sanacije deponije „Duboko“. Učesnici skupa ocenili su da razmena iskustava građanskih inicijativa može biti značajna upravo u praćenju sanacije i njenih dugoročnih efekata.

Monitoring se nastavlja

Dosadašnji nalazi ne dovode u pitanje potrebu da se višedecenijska deponija zatvori i sanira. Njeno zatvaranje i uređenje prostora predstavljaju važnu promenu za meštane i grad. Istovremeno, građanski monitoring pokazao je da i dalje postoje pitanja na koja je potrebno dobiti odgovore: da li je projektno rešenje odgovaralo stvarnom stanju deponije, da li su pre početka radova sprovedeni svi potrebni postupci, šta je konkretno izvedeno i kako će se u narednim godinama pratiti stanje životne sredine i rezultati sanacije.

U nastavku projekta biće razmotreno i pokretanje odgovarajućih pravnih postupaka u slučajevima u kojima analiza prikupljene dokumentacije i činjenica pokaže da za to postoji osnov. To može uključiti zahteve za vanredni inspekcijski nadzor, kao i iniciranje prekršajnih ili krivičnih postupaka pred nadležnim organima.

Važan deo građanskog monitoringa je i dostupnost informacija javnosti. Lokalni odgovor pripremio je za objavljivanje dokumentaciju prikupljenu tokom projekta, kako bi građani, novinari, stručnjaci i svi zainteresovani mogli da imaju uvid u dokumente na kojima se nalazi monitoringa zasnivaju. Dokumentacija i nalazi biće dopunjavani kako projekat bude napredovao.

Dokumentacija i informacije o projektu dostupne su na stranici „Deponija 2.0 – Od blokade do monitoringa“ na sajtu Udruženja „Lokalni odgovor“:

https://lokalniodgovor.rs/deponija-2-0-od-blokade-do-monitoringa/

Nalazi građanskog monitoringa nastalisu u okviru projekta „Deponija 2.0 – Od blokade do monitoringa“ podržanog kroz EKO-SISTEM programa podrške civilnom društvu za zaštitu životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Za sadržaj ovog izveštaja je odgovoran isključivo autor. Mladi istraživači Srbije i Sida ne dele nužno stavove i tumačenja izrečena u ovom materijalu