Valjevo između glasina, demantija i onoga što se zaista dogodilo 6

Ovaj tekst je objavljen u okviru projekta „KLIK – U valjevskoj mreži presude“, posvećenog ulozi društvenih mreža u informisanju građana i formiranju javnog mišljenja.

Valjevo između glasina Klik

Pojedine objave na društvenim mrežama mogu izazvati ozbiljnu reakciju javnosti. U Valjevu je zabeleženo nekoliko takvih slučajeva. Do dana današnjeg javnost nije dobila sve odgovore: šta je u pojedinim objavama bilo tačno, ko ih je prvi objavio i iz kog razloga?

Vest o smrti maloletnika i snimci iz Valjeva

Posle protesta u Valjevu u avgustu 2025. godine, na društvenim mrežama proširila se tvrdnja da je maloletnik pretučen nasmrt. Policija je saopštila da informacija o smrti nije tačna.

U isto vreme, izveštaji o povređenim građanima i snimci postupanja policije bili su stvarni povod za zabrinutost javnosti. Upravo zato je bilo važno razdvojiti ono što je dokumentovano od tvrdnje koja nije bila potvrđena: glasina o smrti nije pomogla da se utvrdi šta se dogodilo povređenima, već je unela dodatnu pometnju u već uznemirenu javnost.

policija protest

Reakcija javnosti išla je u dva pravca: tvrdnja da je maloletnik preminuo izazvala je strah i bes, dok su snimci policijskog postupanja i svedočenja o stvarno povređenim ljudima bili zaseban, opravdan razlog za uznemirenost. Vest je prerasla lokalne mreže i izazvala reakciju policije i državnih zvaničnika.

Aktuelna vlast je politički koristila demanti tvrdnje o smrti. Predsednik Vučić je govorio o „izmišljenoj priči“ i optuživao medije i učesnike protesta da su je plasirali radi izazivanja sukoba. Ministar Lončar je govorio o „izmišljenom pacijentu“, a kasniji tekstovi bliski vlasti išli su i dalje, tvrdeći da nijedan dečak nije pretrpeo nasilje u Valjevu.

Međutim, demanti vesti o smrti maloletnika nije mogao da izbriše ono što se videlo na snimcima iz Valjeva: policajci su udarali ljude koji su već ležali na zemlji. Među povređenima su bili i maloletnici, a jedan od njih je javno govorio o udarcima koje je zadobio prilikom privođenja. Zato pitanje nije bilo samo ko je proširio netačnu informaciju, već i ko će utvrditi odgovornost za postupanje policajaca zabeleženo kamerama.

Zbog sumnje na zlostavljanje i mučenje podnete su krivične prijave protiv policijskih službenika, a predmet je kasnije preuzelo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Da li je i ko prekoračio ovlašćenja treba da utvrdi postupak. Ali snimci prebijanja i povrede građana nisu prestali da postoje zato što se tvrdnja o smrti pokazala netačnom.

Tako je jedna netačna informacija postala sredstvo u političkoj raspravi, a proverljive činjenice o povredama ostale u njenoj senci.

Fotografija hleba iz valjevske bolnice

Drugi primer koji je izazvao uznemirenje javnosti jeste fotografija navodno plesnivog hleba u valjevskoj bolnici. Nakon objave na društvenim mrežama usledio je demanti Zdravstvenog centra. Ustanova je tvrdila da fotografija nije nastala uz obroke koji se služe njenim pacijentima.

Bolnica Valjevo

Ipak, priča se nije završila demantijem: zaposleni koji je, prema rešenju o otkazu, podelio objavu ostao je bez posla, dok on osporava razloge za takvu odluku. Njegove kolege javno su mu pružile podršku, a spor je dospeo i pred sud. Ovaj slučaj pokazuje koliko je važno utvrditi odakle fotografija potiče i šta zaista prikazuje pre nego što se na osnovu nje donesu zaključci — bilo o bolnici, bilo o čoveku koji ju je delio.

Objave o bivšem direktoru Gimnazije

Treći primer u proteklom periodu odnosi se na objave o sada već bivšem direktoru Valjevske gimnazije Predragu Jevtiću.

Gimnazija

Na društvenim mrežama pojavile su se tvrdnje da nije dozvolio korišćenje školske struje za „Razvaljevske večeri“, a uz njih i uvredljivi komentari. Kada je podneo ostavku, učenici su saopštili da stoje uz njega i ogradili se od tvrdnji iznetih na pojedinim Instagram stranicama. Da li je odluka o ostavci bila povezana sa tim objavama, nije utvrđeno. Slučaj pokazuje koliko brzo pitanje koje bi trebalo proveriti kod škole i organizatora događaja može prerasti u javno osuđivanje jedne osobe.

Objava na mreži je početak provere

Ipak, proveru informacija koje se šire društvenim mrežama ne treba prepustiti samo onima koji ih pišu i dele. Tu važnu ulogu imaju mediji.

Na društvenim mrežama svako može da objavi fotografiju, snimak ili tvrdnju o događaju u gradu. Ona može za nekoliko sati stići do velikog broja ljudi. Kada istu informaciju objavi medij, ona dobija dodatnu težinu: čitaoci očekuju da je redakcija proverila ono što prenosi.

To očekivanje nije samo pitanje poverenja. Zakon o javnom informisanju i medijima obavezuje novinare i urednike da pre objavljivanja provere poreklo, istinitost i potpunost informacije.

Kodeks novinara i novinarki Srbije traži da se jasno razdvoje činjenice od pretpostavki i komentara. Ta pravila važe i kada je povod za vest objava koja već kruži internetom.
Ako se pojavi fotografija uz tvrdnju da je nastala u valjevskoj bolnici, prvi posao redakcije je da utvrdi odakle fotografija potiče, kada je snimljena i šta prikazuje. Zatim treba zatražiti odgovor ustanove i proveriti da li postoje drugi ljudi ili dokumenti koji mogu potvrditi okolnosti. Ni fotografija sa potresnim opisom ni demanti ustanove sami po sebi ne daju uvek potpun odgovor.

Slično je i sa snimcima policijskog postupanja. Redakcija treba da proveri gde i kada su nastali, šta se na njima vidi, šta kažu povređeni i nadležni organi. Ako se uz autentičan snimak proširi i nepotvrđena tvrdnja da je neko preminuo, medij mora da ih razdvoji. Opovrgavanje vesti o smrti ne poništava ono što snimak pokazuje, kao što ni stvaran snimak ne potvrđuje svaku tvrdnju koja se uz njega deli.

Saopštenje nije kraj novinarskog posla

Mediji prenose izjave policije, zdravstvenih ustanova, političara i građana. Ali prenošenje izjave nije isto što i potvrda njene tačnosti. Kada postoje suprotstavljene tvrdnje, posao novinara je da traži dokaze, uključi relevantne strane i čitaocu kaže šta je potvrđeno, šta se osporava, a šta još nije moguće utvrditi.

Upravo tu medij može da uspori širenje dezinformacije. Ne tako što će prećutati temu o kojoj svi govore, već tako što neće pretvoriti glasinu u činjenicu. Nekada je najpoštenija rečenica: „Ova tvrdnja za sada nije potvrđena.“ To je naročito važno kada se objava odnosi na nečije zdravlje, bezbednost ili ugled.

Standardi postoje, ali ih ne poštuju svi

Sama činjenica da je nešto objavljeno na portalu ili izgovoreno u televizijskoj emisiji ne znači da je provereno. I mediji mogu da prenesu glasinu, izostave važan deo priče ili naslovom stvore utisak koji tekst ne potkrepljuje. Tada, umesto da pomognu građanima da razumeju događaj, neproverenoj informaciji daju još veću publiku.

Zato je važno i ono što redakcija uradi posle objavljivanja. Ako se pojave novi dokazi ili se ustanovi greška, informaciju treba dopuniti ili ispraviti. Čitaoci imaju pravo da znaju šta se promenilo i zbog čega.

Društvene mreže često prve pokažu da se nešto događa. Mediji su potrebni da utvrde šta se zaista dogodilo. U lokalnoj zajednici, gde ljudi poznaju osobe o kojima se piše i gde se posledice jedne objave brzo osete, ta razlika je posebno važna.

Ipak, važno je naglasiti da mediji nisu sudije i ne odlučuju ko je kriv. Njihov posao je da provere činjenice, čuju sve strane i jasno kažu šta je dokazano, a šta tek treba utvrditi.

Tekst je nastao u okviru projekta „KLIK – U valjevskoj mreži presude“, koji je sufinansiran iz budžeta Grada Valjeva. Stavovi izneti u tekstu pripadaju autoru i ne moraju nužno odražavati stavove Grada Valjeva.