Svanuće: Kladionice vide svi, osim gradskih službi

Koalicija „Svanuće“ još jednom je na konferenciji za novinare skrenula pažnju javnosti na, kako navodi, neorganizovan i urušen sistem Gradske uprave. „Rešenja za naplatu reklamnih panoa kladionicama Gradska uprava izdala je tek nakon što smo mi uputili zahtev za proveru“, kažu u ovoj koaliciji.

Svanuće, naplata reklamnog prostora

Koalicija „Svanuće“ nastavila je proveru načina na koji Grad Valjevo kontroliše i naplaćuje naknade za reklamne panoe i druga sredstva za oglašavanje.

Nemanja Jakovljević (DS) kaže da dokumentacija koju su dobili otvara ozbiljna pitanja o organizaciji rada gradskih službi, međusobnoj povezanosti Urbanizma, Inspekcije i Lokalne poreske administracije, kao i potpunosti naplate javnih prihoda.

„Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja podnet je 1. septembra 2026. godine, a odnosio se na rešenja za reklamne površine kladionica za 2025. i 2026. godinu. Od 18 rešenja koja su nam potom dostavljena, čak 14 doneto je nakon podnošenja zahteva: jedno 2. septembra, pet 10. septembra, šest 14. septembra, a dva 16. septembra – istog dana kada je sačinjen odgovor Grada“, rekao je Jakovljević.
On napominje da je posebno značajno to što se među naknadno donetim aktima nalaze i rešenja koja se odnose na obaveze za 2025. godinu.

„Dakle, nije reč samo o tome da Grad u septembru 2026. godine donosi rešenja za tekuću godinu. Pojedine obaveze koje se odnose na reklamiranje tokom prethodne godine utvrđuju se tek nakon što je Koalicija ‘Svanuće’ zatražila da vidi dokumentaciju. To zahteva odgovor na vrlo jednostavno pitanje: zašto ta rešenja nisu doneta blagovremeno? Kladionice je teško ne primetiti, ali ih sistem očigledno nije obuhvatao jednako. Kako to da smo ih mi videli, a oni kojima je to posao nisu?“, upitao je Jakovljević.

Iz „Svanuća“ navode da iz dokumentacije koju su dobili proizlazi da za pojedine lokacije Lokalna poreska administracija nema ni odobrenje ni zapisnik, zbog čega se, nakon njihovog zahteva, obratila Urbanizmu i Inspekciji radi pribavljanja podataka i daljeg postupanja.

Da li se naplaćuje stvarna površina?

Po mišljenju Jakovljevića, terenska provera otvara još ozbiljnije pitanje – da li se naknada obračunava na stvarnu površinu reklama.

Koalicija „Svanuće“ izvršila je proveru više lokacija na terenu. Prema njihovim merenjima i fotografskoj dokumentaciji, na više objekata reklamne površine obuhvaćene rešenjima manje su od površina koje se stvarno nalaze na objektima.

Zbog toga su od Grada zatražili da za svako pojedinačno rešenje dostavi akt na osnovu kojeg je utvrđen period korišćenja, kao i akt na osnovu kojeg je određena konkretna oglasna površina.

Željko Trifunović (Lokalni front) kaže da su zatražili i rešenja za iste obveznike za 2021, 2022, 2023. i 2024. godinu kako bi se utvrdilo da li je kontrola bila kontinuirana ili postoje godine i lokacije koje su ostale van sistema.

Ko snosi posledice kada gradske službe kasne?

„Posebno pitanje jeste finansijska posledica naknadnog donošenja rešenja za 2025. godinu. Građani dobro znaju da se na dospelu, a neplaćenu lokalnu poresku obavezu obračunava kamata. Ali kada gradska administracija sama ne utvrdi obavezu blagovremeno, postavlja se pitanje da li se time odlažu dospelost i naplata javnog prihoda i da li budžet zbog rada službi ostaje bez novca koji je mogao biti ranije naplaćen. Ako je, pak, za određenu obavezu postojala dužnost obveznika da je sam prijavi u propisanom roku, onda treba proveriti i da li je kod naknadno utvrđenih obaveza pravilno obračunata kamata od zakonskog roka dospelosti“, kaže Trifunović.

Zbog svega navedenog, Koalicija „Svanuće“ traži da se za svako od ovih rešenja utvrdi kada je nastala obaveza, kada je nadležni organ dobio podatke, kada je rešenje doneto, kada je dostavljeno obvezniku i da li je postojala obaveza obračuna kamate.

Svanuće, naplata reklamnog prostora

Trifunović tvrdi da je Lokalna poreska administracija za devet lokacija obračunala oko 880.000 dinara, dok bi, prema stvarno izmerenim površinama, obaveze trebalo da iznose skoro četiri miliona dinara. Navodi da su površine u poreskim rešenjima u proseku 4,5 puta manje od stvarnih i traži utvrđivanje odgovornosti rukovodstva Gradske uprave.

U tom kontekstu Trifunović je odgovornost za funkcionisanje sistema povezao i sa nekadašnjim načelnikom Gradske uprave, a sada članom Gradskog veća, Milutinovićem. Kako je naveo, funkcija načelnika nije samo formalna, već podrazumeva rukovođenje i koordinaciju rada gradskih službi, uključujući Urbanizam, Inspekciju i Lokalnu poresku administraciju.

„Logično se postavlja pitanje šta je Milutinović konkretno uradio kao načelnik da otkrije ili ispravi ovaj problem i šta sada, kao plaćeni član Gradskog veća, radi da zaštiti prihode Grada. U svojim javnim nastupima isticao se kao čovek koji će rešiti probleme u Gradskoj upravi, ali mi rezultate ne vidimo“, rekao je Trifunović.