U okviru programa „Iz zaborava ka svetlosti“, povodom 182 godine od rođenja Svetomira Nikolajevića, predstavljena je knjiga „Nastanak i razvoj naučne slavistike Beča“ univerzitetskog profesora Volfganga Rorbaha.
Rorbah o slavistici
S obzirom na to da je u jednom delu rada Svetomir Nikolajević, kao profesor Velike škole, predavao opštu istoriju književnosti, sa posebnim osvrtom na književnost Slovena i Srba, predstavljanje Rorbahove knjige bilo je prilika da se uz podsećanje na Nikolajevića govori i o ljudima koji su slovenske jezike i književnosti proučavali u Beču.
Slavistika u Beču živi i danas, podjednako snažno kao nekada. Ona povezuje kulture i ljude bez obzira na nacionalnost, stav je koji je preovladao na promociji knjige o nastanku i razvoju slavistike u Beču.
Autor Volfgang Rorbah objasnio je da je želeo da napiše knjigu koja bi, poput leksikona, predstavila slaviste zaslužne za nastanak i razvoj ove naučne oblasti u Beču. Njegova namera bila je da poveže ljude, jezike i naučnu tradiciju koji su se razvijali u zajedničkom kulturnom prostoru, a koje su kasnije razdvojile političke i nacionalne podele.
„Odavno sam imao ideju da treba jedna knjiga da se napravi kao jedan leksikon: ko su ti slavisti bili, od početka do danas. I onda sam rekao: ‘Ljudi, ja ću sada pokušati — ili ćete mene uništiti ili predstaviti na televiziji.’ Hvala Bogu da me nisu uništili, nego da sam danas tu“, rekao je autor.
Kako je rekao, podsticaj za takav rad pronašao je i u raspadu Jugoslavije, koji je za njega bio teško razumljiv, naročito zbog ličnog iskustva života među ljudima različitih nacionalnosti.
Slavistika i Beč povezani su vekovima, a dokaz za to su brojni srpski prosvetitelji. „Slavistika je“, kaže Rorbah, „deo kulturnog nasleđa ovog grada, a za njen opstanak važan je odnos prema tradiciji“, rekao je Rorbah, navodeći da je vidi kao kulturnu dragocenost koju treba čuvati, poput arhitekture i drugih prepoznatljivih obeležja Beča.
Njeno osnivanje povezao je sa potrebom da se u tadašnjoj višenacionalnoj monarhiji proučavaju jezici i kulture slovenskih naroda, koji su činili značajan deo stanovništva.
Rorbah o slavistici
Na pitanje šta danas konkretno postoji od slavistike u Beču, Rorbah je izdvojio Institut za slavistiku. „Tu se proučavaju brojni slovenski jezici, ali se čuva i znanje o jezicima koji se više ne govore. Danas to imate kao jedan dragoceni spomenik. Vi možete svaki slovenski jezik koji postoji još naučiti i čitati o tim jezicima koji više ne postoje“, rekao je Rorbah.
Autor je podsetio da je u Beču studirao slavistiku i srpskohrvatski jezik, a doktorirao 1972. godine. Govoreći o istoriji ove oblasti, pomenuo je Franca Miklošiča, Ljudevita Gaja i Vuka Stefanovića Karadžića.
Govorio je i o promenama posle raspada Jugoslavije, kada su srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski dobili zasebne nazive i status. O razlikama među njima izneo je svoje viđenje, poredeći ih sa nemačkim jezikom koji se govori u Austriji i Nemačkoj.
„Nemački jezik se razlikuje u Nemačkoj i Austriji više nego što se razlikuje, ili razlikovao, hrvatski i srpski“, rekao je autor.
Rorbah je u razgovoru naveo i da je rođen u Beču, da mu je majka bila Srpkinja iz Velike Plane, a otac Austrijanac koji je odrastao u Beogradu. Otac je za njega imao drugačije planove, ali je on izabrao slavistiku.
Govoreći o vezama dva naroda, Rorbah je naveo da u Beču ima 45.000 mešovitih austrijsko-srpskih brakova. I sam je, kako kaže, rođen u jednoj takvoj porodici.
Masoni ne prekrštaju noge i Ovi sa slike isto. U publici gola Valjevska Masonerija dominira loža Nikolaj Velimirović. Mason nesme da osudi svog Brata ni ako je sudija u postupku , to znaći smak pravosudja i prava a to je danas.