Mala bara, puna krokodila: Referendumski izbori sa 19 lista? 2

Sada, kada je sve izvesnije ko će, kako i sa kim izaći na izbore, otvoreno je pitanje šta se dogodilo sa najavama o „catch-all“ listi, sinergiji opozicionih snaga i referendumskim izborima. Da li je sa možda čak 19 izbornih lista uopšte moguće stvoriti referendumsku atmosferu?

izbori 2026, AI

Studenti u blokadi visokoškolskih ustanova u Srbiji prvi put su zajednički zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora 5. maja 2025. godine. Tada su zahtevali momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje izbora u skladu sa članom 109 Ustava Srbije.

Skoro godinu i četiri meseca kasnije, jasno je da su izbori 25. oktobra ove godine.

Velika opoziciona energija na početku je nagoveštavala stvaranje referendumske atmosfere kao jedine mogućnosti za pobedu nad aktuelnim režimom. U takvim najavama prednjačili su ne samo analitičari već i lideri pojedinih opozicionih stranaka. Sve je ličilo na stvaranje velikog zajedničkog opozicionog fronta na čijem bi čelu bili studenti u blokadi.

Zastoj je nastao kada su studenti u blokadi saopštili da na svojoj izbornoj listi ne žele predstavnike političkih partija, kao ni ljude koji su ranije bili politički angažovani.

Već tada je postalo gotovo jasno da će političke stranke morati da pronađu neki model saradnje koji bi odgovarao i njima i studentima. Ipak, čini se da stranke nisu bile sasvim spremne da na odgovarajući način definišu svoje učešće na izborima. Dodatno opterećenje predstavljao je jasan stav studenata da ne žele povezivanje sa partijama.

Iako je javnosti postajalo sve jasnije da formiranje zajedničke „catch-all“ liste nije realno, takve najave su još neko vreme opstajale, zajedno sa tvrdnjama da su vrata za saradnju i dalje otvorena. Da li su stranački lideri na ta vrata zaista pokucali i da li su nekima ona zatvorena pred nosom, široj javnosti nije poznato.

Kako je mogućnost formiranja takve liste bledela, pojedine stranke započele su sopstvene kampanje i predstavljanje svojih ideja. Mnogi njihovi predstavnici istovremeno su nastojali da budu prihvaćeni kao saveznici studenata, dok drugi to nisu ni pokušavali.

Sada, kada su pojedine koalicije već formirane i zvanično najavljene, jasno je da se ideja o jednoj velikoj „catch-all“ listi raspala.

Umesto nje, dobili smo veliki broj potencijalnih učesnika na izborima. Da li je iko očekivao baš ovoliko lista?

Sve su prilike da je odgovor na ovo pitanje zapravo potvrdan.

Pre svega zbog iskustva sa prethodnih izbora. Na parlamentarnim izborima 2022. godine učestvovalo je 19, a 2023. godine 18 izbornih lista. Veliki broj učesnika, dakle, nije nikakva novost.

Nisu novost ni podele unutar opozicije, različiti politički interesi, lične ambicije i nemogućnost dogovora čak i onda kada se javnosti činilo da postoji cilj važniji od pojedinačnih interesa stranaka.

Ovoga puta stvari je dodatno zakomplikovala odluka studenata da na svojoj listi ne žele stranačke funkcionere, ali ni ljude koji su ranije bili politički angažovani. Stranke su tako morale da potraže svoje mesto na izborima, a kako dogovor o zajedničkom nastupu nije postignut, počelo je novo grupisanje i pravljenje više izbornih kolona.

Da li je upravo ovakav rasplet priželjkivala vlast?

Sasvim sigurno joj odgovara. Što je više lista, teže je stvoriti utisak da se na izborima bira samo između vlasti i njenih protivnika. Pažnja birača se rasipa, opozicija ponovo deluje razjedinjeno, a raste i mogućnost da deo glasova ostane ispod izbornog cenzusa.

To, međutim, ne znači da iza svake najavljene liste stoji vlast. Deo njih rezultat je stvarnih političkih razlika, deo nemogućnosti dogovora, a deo želje pojedinih stranaka i njihovih lidera da sačuvaju sopstveno mesto na političkoj sceni.

Ipak, sam broj lista ne mora nužno da znači i kraj referendumske atmosfere. Ukoliko se najveći broj birača opredeli između liste okupljene oko vlasti i studentske liste, izbori mogu dobiti referendumski karakter bez obzira na to koliko će se još imena naći na glasačkom listiću.

Pitanje je samo da li će ostale opozicione liste tome doprineti ili će, svaka boreći se za svoj deo biračkog tela, takvu atmosferu dodatno oslabiti.

Odgovor će doneti i sam zvaničan početak izborne kampanje iako su u najvećoj meri kampanje već krenule , naprednjaci skupovima i narodnim okupljanjima, a studenti kampanjom od vrata do vrata. Ipak , kampanje mogu više uticati na izlaznost, a teško na promenu odluke u smislu ozbiljnog zaokreta birača. Za tako nešto , morao bi da postoji ozbiljan dogadjaj koji bi fokus i pomerio.

Da li je dakle, referendumska atmosfera moguća i pored velikog broja lista?

Po svemu sudeći ta mogućnost i dalje postoji , da li će se i realizovati, na to pitanje odgovor će dati dani pred nama.