Tajming i izlaznost: Može li se ponoviti izlaznost iz 2000. godine?

Dok pristižu rezultati istraživanja javnog mnjenja u vezi sa izborima u Srbiji, sve je jasnije da će mnogo toga zavisiti ne samo od vremena njihovog održavanja već i od izlaznosti. Najveća izlaznost zabeležena je na izborima održanim 2000. godine. Da li je realno očekivati da se takav procenat ponovi?

tajming i izlaznost na izbore

Tajming izbora kao važan faktor

Iako izbori još nisu zvanično raspisani, sudeći po kampanjama koje su uveliko u toku i najavama koje se sve češće mogu čuti, mogli bi biti održani krajem oktobra. Tokom proteklih godinu i po dana intenzivne priče o izborima postalo je jasno da je jedan od ključnih faktora upravo vreme njihovog održavanja.

Nakon masovnih protesta širom Srbije, koji su usledili posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, zvaničan zahtev studenata u blokadi objavljen je 5. maja 2025. godine. Studenti su tada zatražili momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Njihovom zahtevu prethodile su izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, krajem 2024. i početkom 2025. godine, da izbori nisu nemogući.

Zahtevu studenata prethodio je i masovni protest održan u Beogradu 15. marta 2025. godine, od kojeg su mnogi opoziciono nastrojeni građani očekivali upravo smenu aktuelne vlasti. Od tada je u Srbiji neprekidno prisutna priča o izborima, ali i pitanje najpovoljnijeg trenutka za njihovo održavanje. Mogu se čuti ocene da bi vlast početkom 2025. godine ostvarila znatno slabiji rezultat, pa čak i da je u tom trenutku mogla biti promenjena.

Suštinski, nije važno samo da li će izbora biti, već i ko dobija vreme da se organizuje, ko bira trenutak za početak kampanje i u kakvoj atmosferi građani izlaze na glasanje.

Čak i površan pogled na tadašnja dešavanja pokazuje da u trenutku kada je predsednik pominjao izbore studenti nisu bili spremni za izborni nastup. Nisu imali izbornu listu, kandidate, kontrolore niti organizaciju potrebnu za vođenje kampanje. Odlaganje izbora zato je imalo dvostruki efekat.

Vlast je mogla da računa na zamor protesta, podele i slabljenje početnog talasa, ali je istovremeno studentima dala vreme da izgrade mrežu, pripreme kontrolu izbora i steknu političko iskustvo.

Danas studenti tvrde da će biti spremni bez obzira na termin, dok unutar opozicije još postoje neslaganja oko broja izbornih kolona i odnosa prema studentskoj listi.

Oktobarski termin, međutim, mogao bi da odgovara i studentima. Do tada će početi nova akademska godina, studenti će ponovo biti u univerzitetskim centrima i lakše će moći da pokrenu terensku mobilizaciju. Zato rezultat neće zavisiti samo od podrške koju liste imaju u istraživanjima, već i od toga ko će uspešnije organizovati izlazak birača i kontrolu glasanja.

Visoka izlaznost i studentska lista

Uz rezultate anketa sve češće se govori i o mogućem procentu izlaznosti, kao i o procenama da bi visoka izlaznost više odgovarala studentskoj listi.

Najveća izlaznost od uvođenja višestranačja zabeležena je na predsedničkim izborima u Saveznoj Republici Jugoslaviji, održanim 24. septembra 2000. godine. Od 6.871.595 upisanih birača glasalo je 4.916.920, odnosno 71,55 odsto.

Prema konačnim, naknadno utvrđenim rezultatima, Vojislav Koštunica osvojio je 2.470.304 glasa, odnosno 50,24 odsto, dok je za Slobodana Miloševića glasalo 1.826.799 birača, odnosno 37,15 odsto.

Od dolaska SNS-a na vlast lista predvođena tom strankom najveći broj glasova na parlamentarnim izborima osvojila je 2020. godine. Lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ dobila je 1.953.998 glasova, odnosno 60,65 odsto glasova izašlih birača.

Izlaznost je, međutim, tada bila samo 48,93 odsto, a izbore je bojkotovao veliki deo opozicije.
SNS je period odlaganja izbora nastojao da iskoristi za stabilizaciju svog biračkog tela, koje je u jednom trenutku bilo ozbiljno poljuljano protestima i nezadovoljstvom građana.

Ipak, veća izlaznost mogla bi da ide u prilog studentskoj listi, jer se njen najveći potencijal ne nalazi među dosadašnjim biračima vlasti ili opozicionih stranaka, već među građanima koji su prethodnih godina ostajali kod kuće. SNS raspolaže stabilnim i disciplinovanim biračkim telom, dok bi studentska lista svoju šansu mogla da traži upravo u mobilizaciji ranijih apstinenata, posebno mladih i birača koji nisu imali poverenja u dosadašnju opozicionu ponudu.

Može li se ponoviti izlaznost iz 2000. godine?

Takav rezultat nije nemoguć, ali bi zahtevao izuzetno veliku mobilizaciju birača. Ukoliko bi broj upisanih u birački spisak ostao približno isti kao na parlamentarnim izborima 2023. godine, na birališta bi moralo da izađe oko 4,65 miliona građana. To je približno 836.000 birača više nego 2023. godine, kada je glasalo nešto više od 3,8 miliona ljudi.

Ne treba zaboraviti ni izbornu atmosferu 2000. godine, koja je usledila posle sankcija, ratova i ozbiljne međunarodne izolacije. Istovremeno, opozicija je nastupila ujedinjeno. Sada to nije slučaj, jer gotovo svakodnevno dobijamo informacije o novim političkim savezima, ali i odlukama pojedinih stranaka da na izbore izađu samostalno. Priča o zajedničkoj „catch-all“ listi, koja je u jednom trenutku bila aktuelna, sada se samo sporadično pominje.

Ipak, za ponavljanje izlaznosti iz 2000. godine ne bi bila dovoljna samo visoka podrška studentima. Građani bi morali da veruju da su izbori zaista neizvesni, da svojim glasom mogu nešto da promene i da će njihov glas biti sačuvan.

Istovremeno bi bili potrebni jaka terenska kampanja, veliki broj kontrolora i mobilizacija birača i izvan univerzitetskih centara.

Zato izlaznost od oko 71 odsto nije nemoguća, ali bi predstavljala izuzetan rezultat. Već i izlaznost znatno veća od one zabeležene 2022. i 2023. godine pokazala bi da je na birališta izašao veliki broj ranijih apstinenata. Upravo bi od toga moglo da zavisi da li će studentska lista samo ostvariti dobar rezultat ili ozbiljno ugroziti sadašnju vlast.