Odličan rod šljive, ali niska cena kvari računicu

Iako su šljivici ove godine prepuni kvalitetnih plodova, proizvođači šljive iz valjevskog kraja nemaju mnogo razloga za zadovoljstvo. Izuzetno visok rod, kakav nije doneo i veću zaradu. Naprotiv, niska otkupna cena i neizvestan plasman ozbiljno ugrožavaju isplativost proizvodnje.

Berba sorte „čačanska rana“ je završena, privodi se kraju i berba „čačanske lepotice“, dok se najveća neizvesnost očekuje sa početkom branja „stenleja“, najzastupljenije sorte u kolubarskom kraju. Upravo tada će na tržište stići najveće količine ploda, a pitanje je da li će postojeći kapaciteti za sušenje i druge vidove prerade moći da prime kompletan rod. Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu kaže da je ovogodišnji rod daleko iznad proseka.

Šljive

“Rod je iznad očekivanog i ovakav prinos možda nismo imali još od 2009. godine. Trebalo je da prođe više od 15 godina da ponovo dočekamo ovakvu sezonu. Šljiva je dobro rodila i u ravničarskim i u brdskim područjima, dok su štete od elementarnih nepogoda bile minimalne”, ističe Milinković.

On objašnjava da je zbog visokih temperatura sazrevanje ubrzano, pa je berba počela ranije nego što se očekivalo. Istovremeno, sadržaj šećera u plodovima naglo raste, a zahvaljujući povoljnom rasporedu padavina i kvalitet plodova je izuzetno dobar, čak i u voćnjacima gde agrotehničke mere nisu sprovedene u punom obimu.

Međutim, dobar kvalitet nije ispraćen odgovarajućom cenom. Čačanska lepotica trenutno se otkupljuje za svega 20 do 30 dinara po kilogramu, što proizvođači smatraju nedovoljnim da pokrije sve troškove proizvodnje. Voćari iz okoline Valjeva žale se da sa cenom od 30 dinara nema nikakve računice. Kažu da bi otkup morao da bude najmanje 50 dinara po kilogramu kako bi proizvodnja bila isplativa, jer su u međuvremenu značajno poskupeli radna snaga, đubrivo, sredstva za zaštitu bilja i gorivo. Podsećaju da je prošle godine ista sorta dostizala i 85 dinara po kilogramu, dok je ovog leta otkupljivana i za svega 20 ili 25 dinara.

Najveća nepoznanica ipak ostaje cena „stenleja“, sorte koja se najvećim delom koristi za preradu i sušenje. Proizvođači se nadaju da će otkup biti viši od 30 dinara, ali istovremeno strahuju da će velike količine ploda biti teško plasirati. Milinković smatra da bi upravo zbog toga značajan deo ovogodišnjeg roda mogao završiti u kazanima za rakiju.

Rakija i šljive AI

“Bojim se da će najveći deo roda biti prerađen u rakiju. Međutim, treba te plodove sakupiti, obezbediti sudove za fermentaciju, a potom i preraditi. Destilerije sada kupuju veće količine, ali ostaje pitanje šta će biti kada počne berba stenleja. Neizvesno je i da li će proizvođači suve šljive moći da otkupe sve količine, jer su i njihovi zasadi ove godine dobro rodili. Ako imamo velike količine, a nemamo razrađen sistem plasmana, ugovorene količine i sigurno tržište, postavlja se pitanje da li će proizvođač uopšte imati ekonomskog interesa da bere šljivu”, upozorava Milinković.

Proizvođači podsećaju da je vrednost šljive poslednjih godina drastično opala u odnosu na troškove proizvodnje. Navode da se nekada za tonu svežeg „stenleja“ moglo kupiti dve kompletne traktorske gume za IMT 539, sa unutrašnjim gumama i montažom, dok su danas za istu kupovinu potrebne čak tri tone šljive. Kako kažu, došlo se do toga da kilogram šljive danas vredi približno koliko i kilogram pšenice.