Međunarodni izveštaj upozorava na rast nasilja, pretnji, kampanja blaćenja i pritisaka na novinare i medije u Srbiji.
Izveštaj međunarodnih organizacijapartneri Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara i programa MediaFreedom Rapid Response (MFRR) opisuje Srbiju kao zemlju u kojoj je sloboda medija u dubokoj krizi, a novinari sve češće izloženi fizičkim napadima, policijskom nasilju, kampanjama blaćenja, digitalnim pretnjama, SLAPP tužbama i institucionalnoj nekažnjivosti. Posebno se upozorava da politička retorika i provladini mediji stvaraju atmosferu u kojoj napadi na nezavisne novinare postaju normalizovani, dok institucije ne pružaju delotvornu zaštitu.
Mediji ilustracija
Preporuke su vrlo jasne: vlasti u Srbiji treba da prekinu zapaljivu retoriku, verbalne pritiske i javno diskreditovanje novinara; policija treba da štiti novinare i istraži napade svojih službenika; tužilaštvo treba brzo i temeljno da istražuje slučajeve napada, onlajn pretnji i spyware nadzora; parlament treba da obezbedi zakonit i nezavisan izbor REM-a; međunarodna zajednica i EU treba otvoreno da osude napade i uslove podršku Srbiji merljivim napretkom u oblasti bezbednosti novinara i slobode medija.
Prva i osnovna ocena izveštaja je da je sloboda medija u Srbiji u sve dubljoj krizi, uz rekordan nivo fizičkog nasilja nad novinarima, pretnji smrću, onlajn kampanja blaćenja, nekažnjivosti i političke kontrole medijskog prostora. Izveštaj navodi da je Srbija 2025. imala 209 zabeleženih kršenja slobode medija, više nego duplo u odnosu na 84 slučaja iz 2024. godine.
Posebno se ističe da je bezbednost novinara naglo pogoršana posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine i protesta koji su potom usledili. U izveštaju se navodi da su novinari koji izveštavaju sa protesta izloženi zastrašivanju, fizičkim napadima i opstrukciji rada, a da policija, umesto da ih štiti, sve češće postaje i počinilac napada. Od 2025. dokumentovano je najmanje 38 policijskih napada na novinare.
Mediji ilustracija AI
Izveštaj ukazuje i na ozbiljan problem nekažnjivosti. Iako je Vrhovno javno tužilaštvo 2025. pokrenulo 140 predmeta koji se odnose na novinare i medijske radnike, pravosudni organi su obezbedili samo tri osuđujuće presude za fizičke napade na novinare, i nijedna se nije odnosila na policijske službenike. Navodi se i da je broj fizičkih napada na novinare porastao za 367 odsto u odnosu na 2024. godinu.
Važan deo izveštaja posvećen je kampanjama blaćenja. Navodi se da državni funkcioneri i provladini mediji doprinose neprijateljskom okruženju prema nezavisnim medijima, kroz javne napade, diskreditaciju i dehumanizujuću retoriku. Delegacija izričito povezuje neodgovornu retoriku visokih državnih funkcionera sa visokim nivoom zlostavljanja novinara na društvenim mrežama i u javnom prostoru.
U izveštaju se posebno obrađuju i digitalni pritisci: bot napadi, masovna prijavljivanja naloga, DDoS napadi na medijske sajtove i zloupotreba platformi. Kao novi oblik digitalne cenzure navode se pokušaji blokiranja naloga medijskih organizacija na društvenim mrežama, kao i napadi zbog kojih su sajtovi pojedinih medija postajali teško dostupni ili potpuno nedostupni čitaocima.
Mediji ilustracija
Posebno osetljiv deo odnosi se na špijunski softver. Izveštaj navodi da je upotreba spyware alata protiv novinara veliki razlog za zabrinutost u Srbiji, pominjući nalaze AmnestyInternationala o korišćenju alata kao što su Pegasus i NoviSpy. U dokumentu se navodi i da su zabeleženi pokušaji napada na novinare BIRN-a putem zaraženih poruka.
Kao sistemski problem označava se i medijski pluralizam. Izveštaj navodi da medijski prostor u Srbiji karakterišu visok nivo uticaja vlasti, pritisak na nezavisne medije i slabljenje pluralizma, između ostalog kroz širenje medijskog vlasništva Telekoma Srbija. U izveštaju se ocenjuje da Srbija ima jedan od najviših nivoa zarobljenosti medija u Evropi i najviši u regionu.
Velika pažnja posvećena je i REM-u. Izveštaj ocenjuje da dugotrajna nefunkcionalnost Saveta REM-a pokazuje dubinu institucionalne krize, a navodi se i da je Srbija jedina zemlja kandidat za članstvo u EU bez funkcionalnog regulatornog tela za medije. U dokumentu se zaključuje da imenovanje Saveta REM-a mora biti transparentno, zakonito i nezavisno.
Izveštaj se bavi i RTS-om, navodeći kritike zbog nedostatka balansa i nezavisnosti u informativnom programu, kao i unutrašnje nezadovoljstvo dela zaposlenih. Upozorava se da nefunkcionalan REM utiče i na upravljanje javnim servisom, jer REM imenuje članove Upravnog odbora RTS-a.
Posebna celina odnosi se na N1 i Adria NewsNetwork, gde se ukazuje na zabrinutost zbog mogućih pretnji uredničkoj nezavisnosti poslednjeg velikog televizijskog emitera kritičkog prema vlasti. U izveštaju se pominju promene u upravljanju, kao i pitanja uticaja vlasničkih promena na nezavisno novinarstvo.
U zaključku se navodi da među novinarima i civilnim društvom postoji duboko nepoverenje prema vlastima i institucijama, kao i skepsa da postoji stvarna politička volja da se reši kriza slobode medija. Izveštaj upozorava da bi se usklađivanje zakonodavstva sa evropskim propisima moglo iskoristiti za uvođenje rešenja koja dodatno ograničavaju slobodu medija, ukoliko proces ne bude transparentan i inkluzivan.