Kako nastaju glasine na društvenim mrežama? 3

Ovaj tekst je objavljen u okviru projekta „KLIK – U valjevskoj mreži presude“, posvećenog ulozi društvenih mreža u informisanju građana i formiranju javnog mišljenja.

nastanak objave na mrežama

„Sto puta ponovljena laž postaje istina“, rečenica je koju čujemo još u mladosti. Možda upravo ona najbolje objašnjava kako jedna neproverena informacija prerasta u glasinu, a zatim počinje da se prenosi kao činjenica.

Društvene mreže uradile su ono što nijedna politička organizacija, interesna grupa ili pojedinac ranije nisu mogli u tolikoj meri – gotovo svakome dale su prostor da javno iznese svoj stav. Ali sa tom mogućnošću došla je i moć da se utiče na mišljenje velikog broja ljudi.

Dovoljna je jedna objava: „Čula sam da…“, „Navodno se dogodilo…“ ili „Kažu da će…“. Izvora nema, zvanične potvrde takođe, ali informacija je puštena i društvene mreže dalje rade svoje.

Društvene mreže nisu stvorile glasine. Promenile su brzinu i način njihovog širenja. Ono što se nekada prenosilo od čoveka do čoveka danas za nekoliko sati može da stigne do hiljada korisnika.

Trač, „pouzdana informacija“ dobijena od još „pouzdanijeg izvora“, nekada je mogao i da se zaustavi, u zavisnosti od toga do koga bi stigao. Neko bi priču ignorisao, neko zatražio dokaz, a neko odbio da je dalje prenosi jer bi drugom čoveku mogla da nanese štetu. Lična odgovornost i moralna načela predstavljali su bar neku branu.
Društvene mreže učinile su da se ta brana mnogo lakše zaobiđe. Danas je dovoljan jedan klik da neproverena informacija stigne do stotina ljudi koje osoba koja je deli najčešće i ne poznaje.

Zašto neko uopšte plasira glasinu?

Odgovor nije uvek isti. Nekada je cilj da se naruši nečiji ugled, izazove strah ili usmeri raspoloženje javnosti. Glasina može da posluži za politički, poslovni ili lični obračun, ali i da pažnju javnosti skrene sa druge, možda važnije teme.

Motiv može biti i sasvim ličan – osveta, ljubomora ili netrpeljivost. Postoje i oni koji objavljivanjem „informacija iz pouzdanih izvora“ žele da pokažu da znaju nešto što drugi ne znaju. Takvim objavama grade sopstveni kredibilitet i pokušavaju da se nametnu kao dobro obaveštene i važne osobe.

Tu je i korist. Uznemirujuća ili senzacionalna tvrdnja donosi komentare, deljenja, nove pratioce, a ponekad i zaradu. U trci za pažnjom pitanje da li je informacija tačna lako postane manje važno od pitanja koliko će ljudi na nju kliknuti.

Ipak, nije svaka glasina unapred smišljena. Ponekad nastane iz pogrešno protumačene rečenice, nepotpune informacije ili nečije pretpostavke predstavljene kao činjenica. Problem počinje kada se takav sadržaj, bez ikakve provere, pošalje dalje.

Kako, onda, od jedne objave nastane glasina?

Lakše nego što mislimo. Neko napiše da je nešto čuo, da mu je informaciju preneo „čovek koji sigurno zna“ ili da se o tome već govori. Ime tog čoveka, dokument ili bilo šta što bi navode potvrdilo uglavnom izostane. Ostaje samo objava.

Autor se možda i ogradi rečima „navodno“, „priča se“ ili „ako je tačno“. Ali te ograde već u sledećem prenošenju mogu da nestanu. Ono što je na početku bila pretpostavka, posle nekoliko deljenja postaje tvrdnja.

A onda se uključuju komentatori. Jedan je čuo isto, drugi tvrdi da „tu sigurno ima nečega“, dok treći dodaje novi detalj. Ko je prvi nešto zaista znao, a ko je samo ponovio pročitano, više nije lako utvrditi.

Slede deljenja. Neko prenese celu objavu, neko samo naslov ili fotografiju, a neko napravi snimak ekrana na kojem nema ni datuma ni prvobitnog izvora. Informacija tada kreće svojim putem i više ne zavisi od onoga ko ju je prvi objavio.

Odjednom, umesto jedne objave, imamo desetine istih ili sličnih tvrdnji na različitim profilima i stranicama. Da li to znači da imamo i desetine izvora? Ne. Najčešće imamo samo desetine kopija iste nepotvrđene priče.

širenje objave AI

Što objava dobija više komentara, reakcija i deljenja, to postaje vidljivija. Stiže do novih korisnika, a svaki od njih može ponovo da je podeli i doda svoje tumačenje. Glasina tako ne raste samo brojem objava već se usput menja i dopunjava.

Čak ni brisanje prve objave tada više ne pomaže. Snimci ekrana su već napravljeni, sadržaj je prenet u druge grupe, a prvobitni autor gotovo zaboravljen. Glasina nastavlja da kruži bez jasnog početka i bez ikoga ko bi za nju preuzeo odgovornost.

Demanti ili tačna informacija obično stignu kasnije. Ali ne stižu nužno do svih onih do kojih je stigla glasina. Njene kopije ostaju na profilima, u grupama i među komentarima, spremne da se ponovo pojave.

Prosto rečeno, dovoljni su nepotpuna informacija, nekoliko komentara i veliki broj deljenja. Izvor se usput izgubi, pretpostavka postane tvrdnja, a glasina dobije ono što joj je na početku nedostajalo – privid da je potvrđena.

Slučaj Deliblatske peščare

Da objave na društvenim mrežama ne ostaju uvek samo u prostoru komentara pokazuje i primer požara u Deliblatskoj peščari.

Više javno tužilaštvo u Beogradu objavilo je 22. avgusta 2026. godine saopštenje u kojem je navedeno da će Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala policiji uputiti zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja o neistinitim objavama na društvenim mrežama.

Kako je saopšteno, cilj je identifikovanje i procesuiranje osoba koje šire lažne vesti zbog postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo izazivanje panike i nereda. Tužilaštvo, međutim, nije navelo o kojim objavama je reč, ko ih je objavio niti koji su konkretni navodi ocenjeni kao neistiniti.

Ministar pravde Nenad Vujić istog dana pozvao je građane i medije da proveravaju informacije i da ne doprinose širenju neistinitih sadržaja. Naveo je da postoji razlika između legitimne kritike rada institucija i svesnog izmišljanja činjenica, posebno kada se informacije odnose na bezbednost ljudi i vanredne događaje.
„Odgovornost svakoga ko učestvuje u javnoj komunikaciji mora biti veća, a ne manja“, poručio je Vujić.

Samo kopije neproverene priče…

I tu se vraćamo na rečenicu sa početka – „sto puta ponovljena laž postaje istina“. Laž, naravno, ponavljanjem ne postaje istina, ali njeno poreklo postaje sve teže vidljivo. Kada se ista tvrdnja pojavi na desetinama profila i stranica, više ne deluje kao glasina jednog čoveka, već kao informacija koju potvrđuju mnogi.

Stotinu deljenja nije stotinu dokaza. To su često samo stotine kopija iste neproverene priče.

Tekst je nastao u okviru projekta „KLIK – U valjevskoj mreži presude“, koji je sufinansiran iz budžeta Grada Valjeva. Stavovi izneti u tekstu pripadaju autoru i ne moraju nužno odražavati stavove Grada Valjeva.