Tradicija i moderna nauka udružile snage za spas reke Gradac

Valjevski biser prirode, reka Gradac, dobila je novu šansu za očuvanje zahvaljujući inovativnom projektu “Prirodnim merama za ekološki Gradac”. Ovaj ekološki poduhvat uspešno je spojio tradicionalne, zaboravljene prirodne metode sa savremenim konceptom zaštite životne sredine.

Projekat je finansiran zahvaljujući donaciji Kraljevine Švedske od 120.000 dolara, dok su preostalih 80.000 dolara obezbedili Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije i JVP “Srbijavode”. Zvanična prezentacija ostvarenih rezultata organizovana je u Konjičkom klubu Degurić, nakon čega su delegacije Ambasade Švedske, UNDP-a, lokalne samouprave i eko-udruženja obišle lokacije na kojima su izvedeni radovi.

Prezentacija projekta za reku Gradac

Glavni izazov sa kojim se Gradac suočava jesu posledice katastrofalnih poplava iz 2014. godine, od kada je korito reke konstantno zasuto nanosom, što kontinuirano smanjuje njenu dubinu. Kako bi se reka spasila od zatrpavanja, primenjena su ekološka rešenja odobrena od strane Biološkog instituta. Nikola Jovanović, inženjer u preduzeću „Erozija Valjevo“, detaljno je opisao primenjenu metodologiju:

“Na potezu od konjičkog klubu prema Degurić brani postavili smo pletere u dužini od 100 metara kako bismo zaštitili obalu i put. Pleteri se izrađuju zabijanjem kolja i pletenjem vrbovog pruća, nakon čega se unutrašnjost puni kamenjem, što sprečava dalju eroziju. Takođe, na potezu iznad Degurić brane, od Banzajija do Plave lagune, mašinski smo očistili, utovarili i odvezli nagomilani nanos. Da bi reka ponovo dobila svoju dubinu, ovakve antierozivne mere i čišćenja moramo sprovoditi svake godine dok ne uspostavimo stabilan sistem”.

Ognjen Krnetić iz Ekološkog društva “Gradac”, koje upravlja ovim zaštićenim područjem, potvrđuje da su prirodni materijali već počeli da vrše svoju funkciju. On objašnjava da će upleteno vrbovo granje s vremenom izrasti u stabla čiji će koren trajno vezati i držati obalu na mestu gde je voda pretila da odnese lokalni put.

Ovaj projekat je obuhvatio znatno širi spektar aktivnosti od same tehničke sanacije korita. U okviru biološke zaštite, autohtonim vrstama drveća pošumljeno je oko 20 hektara u slivu reke Gradac, a velika pažnja posvećena je i edukaciji osnovaca o važnosti očuvanja prirode.

Reka Gradac

Ipak, ekolozi upozoravaju da je ovo tek početak borbe. Krnetić napominje da je urađeno zapravo “kap u moru”, s obzirom na to da je sam tok Gradca dug 12 kilometara, a da su pritočne reke poput Suvaje, Zabave, Zabavice i Bukovske reke takođe prilično zatrpane nanosom, zbog čega je neophodno obezbediti sredstva za nastavak radova u budućnosti.

Švedska ambasadorka u Srbiji, Šarlota Sameli, izrazila je izuzetno zadovoljstvo zatečenim stanjem na terenu, podsetivši da je Švedska posvećen partner u zelenoj tranziciji Srbije kroz širi program “Evropska unija za zelenu agendu u Srbiji”, koji podržavaju sa oko 2 miliona dolara.

“Situacija na terenu pokazuje kako lokalni razvoj usklađen sa zaštitom životne sredine donosi direktnu korist zajednici. Suočavamo se sa razornim posledicama sve češćih suša i intenzivnih poplava. Upravo održivo upravljanje resursima i ovakvi zajednički postupci lokalnih zajednica predstavljaju pravi odgovor za budućnost i očuvanje lepota reke za naredne generacije”, poručila je Sameli.

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kao partner na implementaciji, ističe Gradac kao jedan od najuspešnijih primera sinergije svih društvenih sektora. Fabricio Andreuti, v.d. stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji, posebno je ukazao na ekonomski i praktični aspekt rešenja inspirisanih prirodom:

“Ovaj projekat je izuzetan jer je ujedinio lokalnu zajednicu, organizacije civilnog društva, samoupravu, privatne kompanije i međunarodne partnere oko obnove sliva reke Gradac, koji je neprocenjiv ekosistem za Srbiju. Tokom trenutnih toplotnih talasa vidimo koliko ljudima znači beg u ovo zelenilo. Prirodna rešenja nisu dobra samo za biljni i životinjski svet i posetioce, već imaju i ključnu ulogu u preveniranju šteta od bujičnih kiša i poplava nizvodno. Reč je o izuzetno praktičnoj i pametnoj investiciji za budućnost”.