Manojlović: Grad mora da reaguje zbog istražnih radova

Nakon što odbornici Skupštine grada nisu usvojili zaključak kojim bi se od nadležnih državnih organa zatražila obustava novih geoloških istraživanja i eksploatacije mineralnih sirovina u slivu akumulacije „Stubo–Rovni“, Aleksandar Manojlović iz udruženja EKOŠUM na konferenciji za novinare Valjevskog pokreta otpora još jednom je apelovao na državne institucije i Grad Valjevo da preduzmu odgovarajuće korake kako bi bilo sprečeno, kako je rekao, ugrožavanje ljudskih života, voda i biodiverziteta.

Aleksandar Manojlović

Govoreći najpre iz ugla svoje struke, šumarstva, Manojlović je rekao da su Valjevci često u zabludi kada je reč o šumovitosti ovog kraja.

„Šumovitost kolubarskog područja je svega 23 odsto, što je ispod republičkog proseka, koji je negde oko 33 odsto. Da se ne upoređujemo sa evropskim zemljama, čak i u okruženju — Bosna je blizu 60 odsto, Hrvatska preko 40 odsto. Dakle, šume nam nisu ni u kvalitetu, niti su posebno šumovite ni Srbija, a ni kolubarsko područje. Šta je karakteristično? Najkvalitetnije šume, najkvalitetniji deo prirode, upravo se nalazi na Valjevskim planinama: Medvedniku, Jablaniku i Povlenu. I mi smo odlučili da upravo to područje damo rudarskim kompanijama, i to ni manje ni više nego australijskim, inostranim kompanijama, da vrše istraživanja. To je apsolutno van pameti. Slobodno mogu tako da se izrazim“, rekao je Manojlović.

Propust ili namera?

On je naveo da se radi o kompanijama Constantine Resources Limited i Middle Island Resources, koje trenutno rade istraživanja na spornom slivnom području akumulacije Stubo–Rovni. Middle Island Resources je kompanija koja je otkupila Constantine Resources.

Kako je naveo Manojlović, ova kompanija se ne bavi samo istraživanjima na prostoru Valjevskih planina, već, prema njegovim rečima, raspolaže istražnim pravima na prostoru od 62.000 hektara na području cele Srbije, sa oko 14 licenci.

„Istražna polja australijske kompanije podeljena su u tri zone. Konkretno, kada govorimo o Valjevskim planinama, reč je o istražnom pravu na približno 12.500 hektara. To je ozbiljno područje. Ako ga poredimo sa zonom zaštite PIO Povlen sa kanjonom Sušice, gde imamo zaštitu od oko 4.000 hektara, ovo istražno pravo za rudarenje je tri puta veće“, rekao je Manojlović.

Prema njegovim rečima, Constantine Resources dobio je rešenje za istražno polje Bobija Istok, a upravo je to jedno od spornih rešenja jer zahvata deo slivnog područja hidroakumulacione brane Stubo–Rovni.

„Taj propust nije smeo da se dogodi. Moralo je jasno da bude navedeno da je reč o zaštićenom području treće zone zaštite sliva hidroakumulacije, na osnovu uredbe i pravilnika. Pravo na istraživanja u tom delu nikako nije smelo da bude dato“, rekao je Manojlović.

On je dodao da je rešenje iz 2024. godine i dalje aktivno, kao i da je dostavljeno Gradu Valjevu. Prema njegovim tvrdnjama, Grad je nakon prijema rešenja morao da ukaže da ono nije u skladu sa pravilima sanitarne zaštite.

„Nije bilo dovoljno da se rešenje samo primi i odloži u fioku. Grad je morao da reaguje, da upozori građane da su planirana istraživanja i da uključi lokalnu samoupravu u rešavanje problema“, konstatovao je Manojlović.

Zaštita valjevskih planina

On je ukazao i na prostorne planove Republike Srbije i Grada Valjeva, u kojima je, kako je rekao, bila predviđena zaštita kompletnog venca Valjevskih planina — Medvednika, Jablanika i Povlena.

„Svi prostorni planovi, od plana iz 1996. godine, preko Prostornog plana Republike Srbije iz 2010, nacrta iz 2020, pa i Prostornog plana grada Valjeva iz 2014. godine, predviđali su zaštitu kompletnog venca Medvednika, Jablanika i Povlena. U međuvremenu smo dobili samo zaštitu Povlena sa kanjonom Sušice na oko 4.000 hektara, dok su Medvednik i Jablanik ostavljeni na milost i nemilost rudarskim kompanijama“, rekao je Manojlović.

Dodao je da je i Zavod za zaštitu prirode Srbije u godišnjem izveštaju iz 2016. godine naveo da prostor Medvednika i Jablanika ima elemente za zaštitu. Nakon terenskih obilazaka stručnog tima, kako je rekao, razmatrana su dva modela: zaštita pojedinačnih lokaliteta kao spomenika prirode, ili zaštita masiva Medvednika i Jablanika kao jedinstvene celine sa prirodnim i kulturnim nasleđem.

„Postavlja se pitanje zašto su institucije odustale od zaštite Medvednika i Jablanika, ako je ona bila predviđena i prostornim planovima i stručnim izveštajima Zavoda za zaštitu prirode“, rekao je Manojlović.

Na konferenciji je posebno ukazano i na istražno polje Kamenita Kosa, koje zahvata područje Valjeva i Kosjerića. Kako je objašnjeno, taj prostor obuhvata Manastir Pustinju, Bebića Luku, Brezovice i Taor, a najvećim delom nalazi se u slivnom području treće zone zaštite.

„Taj prostor zahvata i Predeo izuzetnih odlika Gradac, našu lepoticu Valjeva, koja je nadaleko poznata. Zahvata i izvorište Zabavice. Dovoljna je jedna istražna radnja, jedna bušotina, da se napravi ozbiljan problem i zagadi reka Gradac“, upozorio je Manojlović.

On je naveo da rešenje nije u skladu sa pravilnikom, posebno imajući u vidu da je Gradac od marta ove godine dobio proširenu zaštitu. Istakao je, međutim, da zaštita slivnog područja postoji mnogo duže, još od donošenja propisa koji se odnose na hidroakumulaciju Stubo–Rovni.

U tom kontekstu pomenuo je Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za hidroakumulaciju Stubo–Rovni iz 2009. godine, kao i pravilnik koji uređuje zone sanitarne zaštite.

„Pravilnik jasno kaže da je u trećoj zoni zaštite zabranjeno ispuštanje otpadnih voda i voda koje su služile za hlađenje industrijskih postrojenja. Takođe, zabranjena je eksploatacija nafte, gasa, radioaktivnih materija, uglja i mineralnih sirovina“, naveo je Manojlović.

Kako je istakao, iako se voda iz brane Stubo–Rovni još ne koristi u punom kapacitetu za vodosnabdevanje, sama činjenica da je brana predviđena za tu namenu znači da se na nju moraju primenjivati pravila zaštite.

Govoreći o lokalnom delu priče, Manojlović je podsetio da je njegovo udruženje još krajem prošle godine dobilo poziv iz Mesne zajednice Poćuta, gde su tadašnji i sadašnji odbornici pokrenuli inicijativu protiv otvaranja rudnika crvenog boksita na području Poćute, odnosno Medvednika.

„Bez obzira na moje političke stavove, kada je konstruktivan predlog u interesu građana Valjeva, mi smo ga apsolutno podržali“, rekao je Manojlović, podsećajući da je tada javno poručeno da borba protiv rudnika nije politička, već borba za opstanak sela, malinjaka, Valjevskih planina, svetinja, zemlje, vazduha i vode.

On je potom postavio pitanje šta se promenilo za nepunih godinu dana, pa isti odbornici nisu podržali predlog zaštite Valjevskih planina, odnosno inicijativu za suspenziju i preispitivanje izdatih dozvola za istraživanja.

„U pitanju je njihova dedovina, Poćuta, Medvednik. Ovo nije samo ekološka, niti politička priča. Ovo je priča opstanka jednog naroda na ovim prostorima“, poručio je Manojlović.

On je naveo i da se Ministarstvo rudarstva i energetike u aprilu 2026. godine, nakon pritiska udruženja i javnosti, izjasnilo da nema otvaranja rudnika na Bobiji, ali je ocenio da ostaje nelogično zbog čega bi strane kompanije ulagale milione u istraživanja ukoliko eksploatacija nije krajnji cilj.

Manojlović je ukazao i na podatke koje je objavila kompanija Middle Island Resources, navodeći da se kompanija pohvalila pronalaskom značajnih količina zlata, srebra, olova i cinka, kao i da se istraživanja odnose na veliki prostor Valjevskih planina. Posebno je upozorio na mogućnost površinskih kopova, seču šumskog pokrivača i ugrožavanje biodiverziteta.

Kao primer mogućih posledica rudarenja naveo je napušteni rudnik barita na Torničkoj Bobiji, koji, kako je rekao, ni posle više od 20 godina nije saniran. Prema njegovim rečima, jalovište i otpadne vode i dalje ugrožavaju okolinu, dok institucije prebacuju nadležnost jedne na druge.

„Kako građani da imaju poverenje u institucije kada ih institucije vrte u krug? Da li one rade u interesu građana Valjeva ili u interesu stranih rudarskih firmi?“, upitao je Manojlović.

On je ocenio da je Srbija izuzetno pogodna za rudarske kompanije zbog niske rudne rente, jednostavnog dobijanja istražnih prava i dozvoljene upotrebe cijanida u ekstrakciji zlata, što je, kako je rekao, pogubno po živi svet, šume, vode i stanovništvo.

Aleksandar Manojlović

Neophodna zaštita

Manojlović je poručio da Ekološko-šumarska asocijacija traži suspenziju izdatih dozvola, poštovanje prostornih planova i propisa, kao i sanaciju postojećeg rudnika na Bobiji pre bilo kakvih novih istraživanja.

Na kraju je pozvao građane, udruženja, pokrete, aktiviste i političke stranke da se ujedine u zaštiti Valjevskih planina i voda.

„Ako smo mogli da stanemo jedni uz druge kada je bio u pitanju litijum, možemo i sada. Moramo i treba da stanemo jedni uz druge, jer ako nam unište vode, ne znam šta nam drugo preostaje“, poručeno je na konferenciji.