Društvene mreže: Od povezivanja do informisanja 1

Ovaj tekst je objavljen u okviru projekta „KLIK – U valjevskoj mreži presude“, posvećenog ulozi društvenih mreža u informisanju građana i formiranju javnog mišljenja.

društvene mreže od povezivanja do informisanja

Mnogi danas nastanak društvenih mreža vezuju za pojavu Facebooka. Ipak, njihova istorija počela je mnogo ranije. U početku su zamišljene prvenstveno kao prostor za komunikaciju i povezivanje ljudi, dok su vremenom postale jedno od nezaobilaznih sredstava informisanja.

Pre Facebooka: Kako su nastajale društvene mreže

Ideja o globalno povezanim računarima pojavila se još šezdesetih godina prošlog veka. Američki naučnik Džozef Liklajder je 1962. godine opisao koncept „Galaktičke mreže“ – sistema povezanih računara koji bi korisnicima sa različitih lokacija omogućio pristup informacijama i međusobnu komunikaciju, navodi Internet Society.
Elektronska pošta kasnije je postala jedan od prvih oblika masovnije komunikacije među korisnicima interneta. Zatim su se pojavile čet-sobe, grupe za diskusiju, elektronski forumi i različite internet zajednice. Ljudi su se okupljali oko zajedničkih tema, razmenjivali mišljenja, upoznavali se i prosleđivali jedni drugima informacije.
Ništa od toga, zapravo, nije bilo potpuno novo. Menjao se način komunikacije, ali je potreba ostajala ista.

Potreba za komunikacijom ostala je ista

Komunikacija među ljudima oduvek je počivala na razmeni značenja. Postoji onaj ko poruku šalje i onaj ko je prima, razume, prihvata ili odbacuje. Dok razgovaramo sa drugim ljudima, ne govorimo samo o događajima i pojavama. Govorimo i o sebi, svojim stavovima, osećanjima i načinu na koji vidimo svet.

Čak i kada toga nismo svesni, pružamo informacije o sebi. One kod sagovornika mogu naići na razumevanje i odobravanje, ali isto tako mogu izazvati neslaganje, polemiku ili potpuno odbacivanje.

Jedan od najpoznatijih teoretičara međuljudske komunikacije Pol Vaclavik tvrdio je da je „nemoguće ne komunicirati“. Ljudi, dakle, poruke ne prenose samo izgovorenim ili napisanim rečima. Ćutanje, pogled, izraz lica, držanje tela, udaljavanje ili izbegavanje odgovora takođe mogu biti protumačeni kao poruka.

Svaki postupak u prisustvu drugih govori nešto o nama, čak i onda kada mislimo da ništa nismo rekli.

društvene mreže, AI

Od čet-soba do globalnih platformi

Razvojem interneta menjali su se i oblici komunikacije. Pisanim porukama pridružili su se zvuk, fotografije i video-snimci. Korisnici više nisu samo razmenjivali tekst, već su mogli da se čuju i vide, a zatim i da sopstvene sadržaje predstave publici koja nije morala biti ograničena na ljude koje lično poznaju.

Početkom dvehiljaditih godina pojavio se novi talas platformi koje su promenile način na koji se ljudi povezuju:
• Friendster je pokrenut 2002. godine i omogućio je povezivanje prijatelja i upoznavanje ljudi preko zajedničkih kontakata.
• LinkedIn je pokrenut 2003. godine kao mreža namenjena poslovnim kontaktima i profesionalnom predstavljanju.
• MySpace je nastao iste godine i postao naročito popularan među mladima, muzičarima i umetnicima.
• Facebook je pokrenut 2004. godine, najpre za studente Harvarda. Kasnije je otvoren široj javnosti i postao jedna od najuticajnijih društvenih mreža na svetu.
• YouTube je osnovan 2005. godine i omogućio je korisnicima da sami objavljuju i dele video-sadržaje. Prvi video postavljen je 23. aprila iste godine.
• Twitter, danas X, pokrenut je 2006. godine. Njegove kratke i brze objave pokazale su se kao pogodne za prenošenje vesti i praćenje događaja gotovo u trenutku u kojem se odvijaju.
Informacije koje su ljudi razmenjivali više nisu bile samo lične. Postajale su javne i širile se brzinom koja je do tada bila gotovo nezamisliva. Svet je, ni manje ni više, postao velika pozornica na kojoj je skoro svako dobio mogućnost da govori, objavljuje i privuče pažnju publike.

Istraživačice danah boyd i Nikol Elison društvene mreže definišu kao internet usluge koje korisnicima omogućavaju da naprave javni ili delimično javni profil, uspostave listu kontakata i pregledaju veze unutar šire mreže korisnika.

Danas toj definiciji svakako treba dodati i brzinu. Sadržaj se na društvenim mrežama ne samo objavljuje, već se deli, komentariše, dopunjava i umnožava za veoma kratko vreme.

Za razliku od tradicionalnih medija, u kojima informacije uglavnom objavljuje ograničen broj profesionalnih redakcija, na društvenim mrežama svaki korisnik može istovremeno biti:
• primalac informacije;
• autor sadržaja;
• komentator;
• posrednik koji sadržaj prenosi drugima.

Upravo je mogućnost da korisnici sami stvaraju, tumače i dalje šire sadržaj promenila način na koji danas dolazimo do informacija.

Društvene mreže su za veliki broj građana postale jedan od glavnih izvora informisanja. Vest više ne stiže samo putem televizije, radija, novina ili informativnih portala. Ona se pojavljuje između fotografija prijatelja, video-snimaka, oglasa i komentara.

Građanin tako za neki događaj često sazna pre nego što se o njemu pojavi potpuna i proverena informacija. Dovoljna je fotografija, kratak snimak ili nekoliko rečenica nekoga ko tvrdi da se nalazi na mestu događaja.

Brzina – najveća prednost i najveći rizik

Najveća prednost takvog informisanja ujedno je i njegov najveći rizik – brzina.

Za svega nekoliko minuta jedna objava može stići do velikog broja ljudi. Međutim, istom brzinom ne šire se samo proverene vesti. Šire se i komentari, pretpostavke, nepotpune tvrdnje i informacije čiji izvor niko nije proverio.

Granica između činjenice i mišljenja u digitalnom prostoru često nije jasno vidljiva. Posebno onda kada se sadržaj deli bez otvaranja teksta, provere izvora ili pitanja ko je informaciju prvi objavio.

Brzina kojom se informacije šire utiče i na formiranje javnog mišljenja. Prva objava, fotografija ili komentar često postaju osnova na kojoj građani grade stav o nekom događaju, čak i kada još nisu poznate sve činjenice. Ono što je prvo objavljeno neretko ostavlja najjači utisak, dok kasnije dopune, ispravke ili demantiji obično privuku znatno manje pažnje.

Informisanje putem društvenih mreža svakako ima brojne prednosti. Građanima omogućava brz pristup informacijama, praćenje događaja u realnom vremenu i mogućnost da neposredno ukažu na problem u svojoj zajednici. Zahvaljujući mrežama, informacija koja bi nekada ostala neprimećena može za kratko vreme privući pažnju javnosti, medija, pa i nadležnih institucija.

Sa druge strane, isti prostor omogućava širenje netačnih informacija, manipulativnih sadržaja i zaključaka donetih pre nego što su poznate sve činjenice.

Društvene mreže zato nisu promenile samo brzinu informisanja. Promenile su i ulogu građana. Korisnik više nije samo neko ko informaciju prima. On može biti njen autor, komentator i prenosilac.

Svako deljenje, komentar ili reakcija tako postaju deo mnogo šireg procesa u kojem se informacija ne samo prenosi već se usput oblikuje, tumači, a ponekad i potpuno menja.

Tekst je nastao u okviru projekta „KLIK – U valjevskoj mreži presude“, koji je sufinansiran iz budžeta Grada Valjeva. Stavovi izneti u tekstu pripadaju autoru i ne moraju nužno odražavati stavove Grada Valjeva.