Za godinu dana posečeno 5,65 miliona m³ drveta

U prošloj godini, sudeći po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je posečeno značajno više drveta nego prethodnih godina. Podaci pokazuju da je u 2025. godini posečeno 5.655.850 m³ drveta.

seča šume , ilustracija, AI

Prema prethodnim rezultatima, sa stanjem na dan 31. decembar 2025. godine, obim radova sprovedenih na seči drveta u Republici Srbiji iznosio je 5.655.850 m³, objavio je Republički zavod za statistiku.

Po istim podacima, u Beogradskom regionu posečeno je 78.464 m³, u Regionu Vojvodine 697.425 m³, u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije 2.500.466 m³, a u Regionu Južne i Istočne Srbije 2.379.495 m³ drveta.

Najveći deo ove zapremine, oko 3,3 miliona m³, odnosno oko 59 odsto, upotrebljen je kao ogrevno drvo. Posečena bruto zapremina drveta u državnim šumama i van šuma iznosila je 2.790.014 m³, dok je u privatnim šumama i van šuma posečeno 2.865.836 m³.
RZS je za 2024. godinu naveo da je posečena zapremina bila oko 3,1 milion m³, dok je u 2025. evidentirano 5,65 miliona m³ drveta. Ovaj podatak ukazuje na znatno povećan obim seče u odnosu na prethodnu godinu.

Izneti podaci predstavljaju zvaničnu statistiku, ali u Srbiji se godišnje poseku i velike količine šume koje gotovo prođu ispod radara. Naime, pre svake seče mora da se izvrši doznaka stabala. To znači da stručno lice izlazi na teren, odabira stabla koja mogu da se poseku, obeležava ih doznačnim žigom i evidentira ih. U izmenama Zakona o šumama navedeno je da se seča stabala može vršiti samo posle odabiranja, obeležavanja doznačnim žigom i evidentiranja stabala za seču. To istovremeno znači da vlasnik šume ne može sam birati stabla koja želi da poseče.
Iako Srbija nema lako dostupan jedinstven registar nelegalne seče šuma, dostupni podaci pokazuju da problem nije zanemarljiv.

Prema ranijim podacima MUP-a, samo za prvih osam meseci 2022. godine podneto je 316 krivičnih prijava protiv 253 osobe zbog šumskih krađa, dok je CINS ranije objavio da je od 2014. do sredine 2017. godine zbog ilegalne seče podneto skoro 3.000 krivičnih prijava.
Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da se deo problema ne vidi u statistici, naročito kada je reč o teško kontrolisanim privatnim, državnim ili neuređenim šumskim površinama. Zato sama zvanična statistika seče ne pokazuje pun obim problema, već samo evidentiranu, odnosno prijavljenu i procesuiranu seču.

Srbija, prema Drugoj nacionalnoj inventuri šuma, ima 2.854.956 hektara šuma, od čega je 1.191.466 hektara u državnoj, a 1.663.489 hektara u privatnoj svojini. To znači da su danas, po površini, privatne šume veće i čine 58 odsto ukupnih šumskih površina, dok državne šume čine 42 odsto.