Svanuće traži zaštitu akumulacije Stubo-Rovni i Valjevskih planina

Odbornička grupa koalicije Svanuće na narednoj sednici Skupštine grada zatražiće usvajanje dva predloga vezana za zaštitu rečnog sliva i planina od mogućeg rudarenja.

Svanuće, Bobija , rudarenje

Istražni radovi na planini Bobiji su u toku, podsetila je odbornica Jasminka Nedeljković iz Lokalnog fronta, navodeći da obuhvat planiranih istraživanja daleko prevazilazi samo područje Bobije.

Ona je navela da se projekat Bobija prostire na čak 20.800 hektara i da, pored Bobije, obuhvata gotovo čitav Medvednik, kao i značajne delove Jablanika, uključujući područje Rebelja, Vujinovače i Brezovica. Kako je rekla, ovi podaci jasno su prikazani na kartama objavljenim na zvaničnom sajtu kompanije. Prema operativnim planovima kompanije, naredne faze istraživanja i bušenja predviđene su na lokalitetu Tisovik kod Osečine, zatim na području Kozila, na Medvedniku, kod Valjeva.

Nedeljković je iznela podatak da je Ministarstvo rudarstva i energetike tokom 2023. i 2024. godine izdalo dozvole za geološka istraživanja kompaniji „Konstantin Resources“ d.o.o. iz Beograda, čiji je vlasnik „Konstantin Resources“ iz Brizbejna, iz Australije, na površini od 2.434 hektara u okviru zaštićenog slivnog područja akumulacije Stubo-Rovni. Ministarstvo se, na zahtev aktivista, oglasilo 22. aprila i saopštilo da nema otvaranja rudnika na Bobiji.

„Naveli su da su odobrena tri istražna prava privrednom društvu ‘Konstantin Resources’ za lokalitete šire područje Bobije, Bobija istok i Kamenita kosa, i to na osnovu važećih rešenja nadležnog ministarstva, koja imaju jasno ograničen rok i strogo propisane uslove. Iz ove izjave bi se moglo pomisliti da je reč o humanitarnoj akciji, a ne o kompaniji koja je uložila milione evra u geološka istraživanja u potrazi za mineralnim sirovinama. Kao da su strane firme došle na Bobiju da doniraju novac i razvijaju nauku, a ne da jednog dana ostvare profit od eksploatacije resursa koje pronađu“, rekla je Nedeljković.

Svanuće, rešenja ministarstva

Odbornica je javno uputila pitanje rukovodstvu Grada Valjeva, kao i direktoru preduzeća „Stubo-Rovni“, da li je tražena i data saglasnost za ova istraživanja i da li su to razlozi zbog kojih se odugovlači sa preduzimanjem radnji od strane valjevske opštine kako bi počela izgradnja kapaciteta za snabdevanje vodom okolnih sela oko brane.

„Da li naše opštinsko rukovodstvo čini ustupke rudarskim kompanijama ili ne zna ništa o ovome? Da li su dobili dozvole, pa ništa ne preduzimaju, ili čekaju da im iz Beograda dođe uputstvo šta smeju da rade, a šta ne? Ili postoji neki treći razlog? Da li se akumulacija čuva za korišćenje vode za rudnike koji će biti otvoreni? Efekti toga tek bi bili katastrofalni po prirodu i živi svet“, rekla je Nedeljković, pojašnjavajući da su izdate dozvole za istraživanje zlata, srebra, olova, cinka, gvožđa, antimona i barita.

Zahtevi odborničke grupe Svanuće

Vladimir Đorđević iz Novog lica Srbije kaže da na planini Bobiji već postoji jedno staro jalovište, odnosno ono što ostaje posle rudnika. Sve dok se to jalovište ne sanira po propisima, ono, kako navodi, predstavlja stalan izvor zagađenja vode i svega živog što tu vodu koristi.

„Ono što je važno jeste da su naučni radovi i rezultati analiza ukazali na prisustvo otrovnih teških metala na jalovištu starog rudnika Bobija, kao i u okolnim potocima i vodotokovima. Poznato je da teški metali mogu dospeti u lanac ishrane preko vode, zemljišta, stoke, mleka, mesa, voća i povrća. Pri tome se oni ne razgrađuju, već se godinama akumuliraju u prirodi, kao i u organizmima ljudi i životinja. Udruženja su zbog toga prijavila problem nadležnim institucijama, očekujući da država uradi ono zbog čega postoji — da zaštiti zdravlje ljudi i životnu sredinu. Umesto toga, usledilo je prebacivanje odgovornosti. Ministarstvo nas upućuje na vodnu i lokalne inspekcije, lokalne inspekcije odgovornost vraćaju na republički nivo, a samo Ministarstvo zdravlja takođe kaže da nije nadležno“, naveo je Đorđević.

Kako bi se predupredile moguće negativne posledice po zdravlje ljudi i prirodu, odbornička grupa koalicije Svanuće će, kako je naveo Đorđević, zatražiti od Skupštine grada usvajanje nekoliko tačaka.

„Prva tačka je zaštita sliva akumulacije Stubo-Rovni. Skupština grada Valjeva treba hitno da donese zaključak i uputi zahtev Ministarstvu rudarstva i energetike da se obustavi izdavanje dozvola za istraživanja i eksploataciju na slivnom području akumulacije Stubo-Rovni. Ovaj zahtev se temelji na Uredbi o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene sliva vodne akumulacije Stubo-Rovni. Druga tačka je formalna zaštita planinskih masiva. Skupština grada Valjeva treba da zahteva od Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije hitno sprovođenje mera zaštite Medvednika i Jablanika“, naveo je Đorđević.

Svanuće, Bobija, rudarenje

Ugroženi i šuma i voda

Inženjer Aleksandar Manojlović kaže da je Kolubarsko područje po šumovitosti ispod republičkog proseka i da šume čine oko 23 odsto ovog prostora, što je, kako navodi, daleko ispod proseka.

„Umesto da rešavamo taj problem, mi smo sada dali inostranim rudarskim kompanijama pravo da istražuju po našim planinama. Dakle, najveći deo kvalitetnih šuma nalazi se upravo na prostoru Medvednika, Jablanika i Povlena. Tu su šume visokog semenskog porekla, koje čine kičmu ekosistema ovog područja. Umesto da to čuvamo, da se bavimo tim šumama i da ih sačuvamo za buduće generacije, mi smo dali istražna prava stranim kompanijama. Kao što su Jasmina i Vlada pomenuli, reč je o prostoru od 20.800 hektara. To nije mala površina. Mi imamo simboličnu zaštitu Povlena sa kanjonom Sušice, kao predela izuzetnih odlika, na nešto malo više od 4.000 hektara. A istražno pravo obuhvata 20.800 hektara. Sada pitam nadležne: zašto se nisu poštovali prostorni planovi Republike Srbije? Prostorni plan je predviđao zaštitu kompletnog venca Valjevskih planina, uključujući Torničku Bobiju. Prostorni plan iz 2010. godine takođe je predviđao zaštitu, kao i trenutni Nacrt prostornog plana iz 2020. godine, koji još nije zvanično usvojen. Dakle, zašto se sada odustalo od toga i zašto smo dobili simboličnu zaštitu na oko 4.000 hektara, dok je kompletno područje Medvednika i Jablanika ostavljeno na milost i nemilost rudarskim kompanijama?“, rekao je Manojlović.

On je takođe istakao da u slivu hidroakumulacione brane sada stoji neiskorišćen depo vode.

„Sumnjamo da će se ta voda u budućnosti koristiti za eksploataciju ruda, odnosno za ispiranje rude. Imamo izuzetno osetljiv ekosistem, gde su svi naši podzemni vodotokovi međusobno povezani. U pitanju je krečnjačko-dolomitski teren. Ako zagadimo vodu na Medvedniku, zagadićemo izvorišta Gradca. Deo izvorišta Gradca, odnosno Zelenci, snabdeva se i iz prostora na kojem se nalazi hidroakumulaciona brana Stubo-Rovni. To su podzemni tokovi, izuzetno osetljiv ekosistem i tome se mora pristupiti ozbiljno“, rekao je Manojlović.

Nerekultivisani stari rudnici i mogućnost otvaranja novih, kako kaže, ukazuju na to da smo na pragu ekološke katastrofe.

„Ovo nije samo pitanje prirode, ovo je pitanje zdravlja Valjevaca. Svesni smo da u zimskom periodu imamo jedan od najzagađenijih gradova. Zašto? Zato što nemamo dovoljnu količinu šuma. Naravno, na to utiče i mikroklima, ali umesto da se ide u susret rešavanju tog problema, mi imamo situaciju u kojoj postoji osnovana sumnja na kumulativno trovanje na Torničkoj Bobiji, gde ljudi koriste tu vodu. Dakle, imamo problem Bobije i kumulativnog trovanja ljudi na tom prostoru, a umesto da rešavamo taj problem, mi smo sada dali istražna prava na Medvedniku i Jablaniku. Da li treba da zagadimo i područje Valjevskih planina? I šta dobijamo time? Dva odsto rudne rente. Apsolutno ništa. To nije dovoljno ni da se sutra sanira jedno jalovište. Dakle, ovo je ozbiljan problem. Predlažem da se pristupi zaštiti Valjevskih planina i da se poštuju pravila o sanitarnoj zaštiti“, rekao je Manojlović, uputivši pitanje nadležnima da li su uopšte obavestili ljude iz javnog preduzeća „Kolubara“ da su na njihovom području date istražne radnje, i to u slivu hidroakumulacione brane.