Stigla prvostepena presuda: Oslobađajuće presude za slučaj Nevidljive dece

Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, doneo je prvostepenu, presudu kojom su svi optuženi u predmetu koji se odnosi na projekat „Nevidljiva deca” oslobođeni optužbe. Na ovu presudu tužilaštvo ima pravo žalbe.

ilustracija, presuda, Nevidljiva deca

Optužni predlog podnet 2021. godine

Postupak protiv sedam osoba angažovanih na projektu „Nevidljiva deca” pokrenut je nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu 15. januara 2021. godine Višem sudu u Beogradu,

Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, dostavilo optužni predlog. Njime su bili obuhvaćeni Katarina Milićević, Jelena Kalat, Radojica Rstić, Snežana Vićentijević, Nemanja Aćimović, Nikola Đurović i Suzana Momčilović.

Sud je, kako se navodi u obrazloženju presude, zaključio da nije dokazano da su Katarina Milićević i ostali okrivljeni izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret u vezi sa projektom „Nevidljiva deca”. Zbog toga su svi okrivljeni oslobođeni optužbe.

Šta je tvrdila optužba?

Optužba je tvrdila da je Katarina Milićević, kao v.d. direktora Centra za socijalni rad „Kolubara” Valjevo, naknadno potpisala i antidatirala ugovore o delu i rešenje o imenovanju tima, čime je navodno omogućila isplatu novca članovima projektnog tima za period u kom oni, prema optužbi, nisu bili formalno angažovani niti su radili na projektu. Iznos koji se pominje u presudi je 1.369.917,67 dinara.

Suština spora bila je u tome da li su ugovori i radne liste samo naknadno formalizovali već obavljeni posao na projektu ili je njima omogućena neosnovana isplata licima koja, prema tvrdnjama optužbe, u tom periodu nisu bila angažovana.

Sud: Članovi tima radili na projektu

Međutim, sud je prihvatio odbrane okrivljenih i ocenio da iz dokaza proizlazi da su članovi projektnog tima zaista radili na projektu u spornom periodu. Njihove aktivnosti su, prema presudi, počele već nakon potpisivanja ugovora o donaciji u junu 2017. godine i odnosile su se pre svega na identifikaciju i mapiranje dece sa posebnim potrebama u ruralnim sredinama.

Sud navodi da su okrivljeni obavljali različite poslove: Nemanja Aćimović je išao na teren i prikupljao podatke o deci, Suzana Momčilović je radila na opservacionim listovima i planovima podrške, Radojica Rstić bio je zadužen za PR i vidljivost projekta, Jelena Kalat bila je menadžer projekta, Snežana Vićentijević finansijski ekspert, a Nikola Đurović administrativni radnik.

Zašto ugovori nisu potpisani u junu?

Kao važne, sud je uzeo u obzir i iskaze svedoka, među kojima su Nenad Branković, Katarina Vlajković, Vladan Matić, Tamara Matić i Tijana Todorović. Iz njihovih iskaza proizlazi da je projekat bio poznat i pokrenut još u maju, odnosno junu 2017. godine, da su članovi tima tada započeli aktivnosti, ali da je problem nastao zbog toga što tadašnja direktorka Centra, Katarina Vlajković, nije potpisala ugovore o delu. Ona je kasnije otišla na odsustvo, a ugovori su potpisani tek naknadno, kada je Katarina Milićević preuzela funkciju v.d. direktora.

Naime, ugovore je sa angažovanima na projektu trebalo da potpiše direktorka Katarina Vlajković pre odlaska na odsustvo, ali kako je tokom svedočenja izjavila, ugovore nije potpisala u junu 2017. godine jer još nisu bili otvoreni računi, kao i da joj je rečeno da se ugovori ne mogu zaključiti pre otvaranja računa, budući da predstavljaju osnov za plaćanje. Ona je, takođe, navela da je odbila da potpiše ugovore jer nije poznavala lica angažovana na projektu i nije učestvovala u njihovom izboru.

Ovlašćenje Upravnog odbora

Sud navodi da je na 11. sednici Upravnog odbora CSR „Kolubara” Valjevo, održanoj 30.11.2017. godine, donet zaključak kojim se Milićević ovlašćuje da sa licima angažovanim na projektu „Nevidljiva deca” zaključi prateće ugovore o radu i ugovore o delu, kao i druge pravne poslove potrebne za realizaciju projekta.

Opservacioni listovi i drugi tragovi rada

Sud je posebno cenio činjenicu da su postojali opservacioni listovi, spiskovi porodica i drugi tragovi rada na projektu, iz kojih se vidi da su aktivnosti sprovođene u periodu od avgusta do decembra 2017. godine. Ti dokumenti su sadržali podatke o korisnicima, stepenu ometenosti, školovanju, navikama, psihološkoj proceni, socijalizaciji, funkcionalnom statusu i slično, a bili su potpisani i od strane roditelja dece kao davalaca pristanka.

Zaključak suda je da nije dokazano ključno obeležje krivičnog dela — da je Katarina Milićević svojim radnjama pribavila imovinsku korist ostalim okrivljenima. Drugim rečima, sud smatra da nije dokazano da su isplate bile neosnovane, jer su okrivljeni zaista radili na projektu.

Oslobađajuća presuda i pravo žalbe

Zbog svega navedenog, sud je doneo oslobađajuću presudu. Troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a tužilaštvo ima pravo žalbe na ovu presudu.

Pitanje za tužilaštvo

Slučaj „Nevidljiva deca“, uznemirio je svojevremeno valjevsku javnost, a na društvenim mrežama „presude“ učesnicima projekta donošene su paušalno. Vamedia je svojevremeno pokušala da po osnovu Zahteva za informaciju od javnog značaja pribavi dokumentaciju vezanu za ceo slučaj, ali je Centar za socijalni rad tada ignorisao zahtev.

Iako je poznato da su u realizaciji projekta učestvovala i druga lica, postupkom koji je vođen pred sudom bili su obuhvaćeni članovi projektnog tima, dok članovi mobilnog tima nisu bili obuhvaćeni optužnim aktom. Zbog čega je optužnica postavljena upravo na taj način, odnosno zbog čega postupkom nisu obuhvaćena i druga lica koja se pominju u realizaciji projekta, pitanje je za nadležno tužilaštvo.