Meteorolozi i za dane pred nama predviđaju vrlo visoke dnevne temperature, a ovi vreli dani najteže padaju onima koji rade na otvorenom. Iako zakonom nije propisana izričita zabrana rada na visokim temperaturama, poslodavci su dužni da, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, procene rizike i organizuju rad tako da zaštite zaposlene.
Zaposleni u građevinarstvu, poljoprivredi, komunalnim delatnostima i sličnim poslovima ovih dana su najviše izloženi vrućini, naročito kada se rad obavlja na direktnom suncu i uz fizički napor.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu obavezuje poslodavce da obezbede bezbedne uslove rada, dok se u preporukama navodi da rad treba organizovati tako da se, ukoliko priroda posla to dozvoljava, izbegne najtopliji deo dana, naročito period od 11 do 16 časova. Poslodavci bi trebalo da obezbede i češće pauze, dovoljne količine vode, zaklon od sunca, odgovarajuću zaštitnu opremu i prilagođavanje tempa rada.
Rad na građevini AI
Slično uputstvo nalazi se i u Smernicama za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama. U njima se navodi da se, kada temperatura u letnjim mesecima prelazi 36°C, zaposleni koji rade na otvorenom smatraju izloženim nepovoljnim radnim uslovima koji mogu negativno uticati na zdravlje.
Visoke temperature povećavaju rizik od grešaka i povreda, jer kod radnika dolazi do umora, gubitka koncentracije i usporenih reakcija. Dugotrajan boravak na suncu, uz fizički napor i nedovoljan unos tečnosti, može dovesti do dehidratacije, iscrpljenosti, vrtoglavice, nesvestice, grčeva, ali i do toplotnog udara.
Posebno su osetljivi stariji radnici, hronični bolesnici, osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom, kao i zaposleni koji rade teške fizičke poslove bez dovoljno pauza i zaklona od sunca.
Osim pauza, vode i zaštitne opreme, poslodavci mogu da prilagode organizaciju rada tako što će najteže poslove planirati u hladnijem delu dana, rano ujutru ili u večernjim satima. Gde je to moguće i bezbedno, deo poslova može biti organizovan i noću, s tim da noćni rad mora biti uređen u skladu sa propisima o radu.
Visoke temperature ne utiču samo na zdravlje radnika, već i na učinak. U praksi, radnici se brže zamaraju, češće prave pauze i sporije obavljaju fizički zahtevne poslove. Međunarodne procene pokazuju da produktivnost može da opadne za 2 do 3 odsto za svaki stepen iznad 20°C, ali se ti podaci razlikuju u zavisnosti od vrste posla i uslova na terenu.
a kako je u opstini bez klime. ovima napolju bar dune vetar i popiju pivo a u opstini se radnim danima sedi bez klime cak do 2 sata a sad za vikend po najvecem suncu isli u beograd na miting