Gradsko veće usvojilo rebalans: najviše novca za kapitalna ulaganja

Prvi rebalans budžeta Grada Valjeva povećava budžetski okvir za gotovo pola milijarde dinara. Gradsko veće usvojilo je predlog rebalansa kojim su ukupna javna sredstva planirana u iznosu od 6,73 milijarde dinara.

rebalans budžeta, Valjevo

Od tog iznosa, sredstva budžeta grada iznose 6,64 milijarde dinara, dok sredstva iz ostalih izvora budžetskih korisnika iznose 87,9 miliona dinara. U odnosu na osnovnu odluku o budžetu za 2026. godinu, sredstva budžeta grada veća su za 472,8 miliona dinara, odnosno za 7,66 odsto.

U obrazloženju rebalansa navodi se da su njime obuhvaćena i preneta neutrošena sredstva iz prethodnih godina, utvrđena završnim računom, kao i namenska sredstva dobijena od viših nivoa vlasti i donatora. Drugim rečima, deo povećanja ne dolazi iz novih lokalnih prihoda, već iz novca koji je prenet iz ranijeg perioda i namenski opredeljenih sredstava.

Najveći prihod od poreza na zarade

Na prihodnoj strani najznačajnija promena odnosi se na povećanje prihoda od poreza na zarade za 21,3 miliona dinara. Namenski transferi uvećani su za 32 miliona dinara, pre svega zbog projekta mobilne linije za tretman kabastog otpada i dela otpada od građenja i rušenja, koji finansira Ministarstvo zaštite životne sredine. Planirana su i primanja od prodaje zemljišta u korist grada u iznosu od 1,65 miliona dinara, kao i primanja od otplate kredita datih domaćinstvima u iznosu od 2.000 dinara.

Na rashodnoj strani rastu kapitalni izdaci

Na rashodnoj strani najviše rastu kapitalni izdaci, za 206,1 milion dinara. Veća sredstva planirana su i za donacije, dotacije i transfere, koji su uvećani za 123,4 miliona dinara, dok su rashodi za korišćenje roba i usluga povećani za 51,8 miliona dinara. Za socijalnu zaštitu dodato je 33,9 miliona dinara, a za ostale rashode 53,6 miliona. Rashodi za zaposlene povećani su za 7,1 milion dinara. Istovremeno, sredstva rezervi su smanjena i sada iznose ukupno 14,7 miliona dinara.

Najviše konkretnih promena vidi se kod kapitalnih i komunalnih ulaganja. Uvećana su sredstva za vodovodnu infrastrukturu, a među poslovima koji se navode su povezivanje novog cevovoda sa cevovodom „Vrelo–Žabari“, povezivanje javne vodovodne mreže u Ulici Obilazni put sa Privrednom zonom, rekonstrukcija Ulice Ćatin put pored „Jugokaolina“, revizija elaborata za zone sanitarne zaštite na Divčibarama i redovno održavanje izvorišta bunara na Divčibarama.

Za komunalne delatnosti ukupno je opredeljeno 521,5 miliona dinara, što je za 15,8 miliona više u odnosu na prvobitni plan. Deo ovih ulaganja odnosi se na infrastrukturu koja se godinama pominje kao neophodna, posebno kada je reč o vodovodnoj mreži, Privrednoj zoni i Divčibarama.

Rebalans-Povećanje na poziciji zaštite životne sredine

Značajno povećanje planirano je i u oblasti zaštite životne sredine. Rashodi su uvećani za 81 milion dinara, a dodatni novac namenjen je sanaciji fekalne crpne stanice u Industrijskoj zoni, tehničkom prijemu Transfer stanice, projektu kotlarnice u kasarni „Vojvoda Živojin Mišić“, mobilnoj liniji za tretman kabastog otpada, kao i sanaciji i rekultivaciji nesanitarne deponije u Valjevu.

Za rekultivaciju deponije planirana su i preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina, dok je učešće grada za ovaj projekat povećano za 35,95 miliona dinara. Time se pitanje stare gradske deponije ponovo nalazi među većim stavkama budžeta, iako je njeno rešavanje već duže vreme jedna od najvažnijih komunalnih i ekoloških tema u gradu.
Kod saobraćajne infrastrukture ukupna sredstva su smanjena za 14,7 miliona dinara, iako su pojedine stavke povećane. Za javni gradski i prigradski prevoz putnika planirano je 90 miliona dinara.

Za rekonstrukciju Suvoborske ulice predviđeno je 93,1 milion dinara iz budžeta grada, uz preneta neutrošena sredstva namenskog transfera iz 2025. godine u iznosu od 88,3 miliona dinara. Za saobraćajnicu u okviru projekta izgradnje fekalne kanalizacije sa postrojenjem za preradu otpadnih voda sredstva su povećana za 18,6 miliona dinara, pa ukupno iznose 223,1 milion dinara. Od tog iznosa, 77 miliona dinara potiče iz kreditnog zaduženja.

Rebalans donosi i dodatni novac za obrazovanje. Za osnovne škole sredstva su povećana za 48,7 miliona dinara, najviše za prevoz učenika, solidarne pomoći zaposlenima, video-nadzor, procene rizika, tekuće popravke, održavanje i investicione radove po školama.
Za srednje škole izdvajanja su veća za 13,5 miliona dinara. Novac je, između ostalog, planiran za solidarne pomoći, jubilarne nagrade, održavanje, rekonstrukciju elektroinstalacija, adaptaciju kabineta, radove u Valjevskoj gimnaziji, Medicinskoj i Ekonomskoj školi, kao i za nabavku opreme.

U oblasti socijalne i dečije zaštite rashodi su povećani za 42,6 miliona dinara. Dodatna sredstva namenjena su Centru za socijalni rad, angažovanju jedne gerontodomaćice, uslugama obezbeđenja, molerskim radovima, posebnim novčanim pomoćima korisnicima, ali i podršci deci i porodici sa decom. Među planiranim izdvajanjima je i nabavka udžbenika za učenike viših razreda osnovnih škola.

Rebalans-Više novca za zdravstvo, kulturu i sport

U zdravstvu je program povećan za 39,9 miliona dinara. Najveći deo tog povećanja odnosi se na primarnu zdravstvenu zaštitu u okviru Zdravstvenog centra Valjevo, odnosno na nabavku savremenog mamografa vrednog 38,1 milion dinara, kao i računarske opreme. Istovremeno, sredstva za Apotekarsku ustanovu Valjevo smanjena su za 2,64 miliona dinara, dok su sredstva za mrtvozorsku službu ostala na ranije planiranom nivou.

U kulturi su sredstva povećana za 11,3 miliona dinara. Izmene se odnose na ustanove kulture, njihove finansijske planove, nabavku knjiga, održavanje video-nadzora, molerske radove, popravke, adaptacije prostora, solidarnu pomoć i jubilarne nagrade.

Više novca planirano je i za sport i omladinu. Sredstva su povećana za 43,55 miliona dinara, od čega je 27 miliona namenjeno za godišnje i posebne programe u oblasti sporta. Dodatna sredstva planirana su i za UFK „Valis“, uključujući radove i opremu u objektima ove ustanove.

Prvi rebalans tako ne donosi samo povećanje ukupnog budžetskog okvira, već i drugačiji raspored novca u odnosu na prvobitni plan. Najveće promene odnose se na kapitalna ulaganja, komunalnu infrastrukturu, zaštitu životne sredine, obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu i sport. Koliko će od planiranog zaista biti realizovano, pokazaće izvršenje budžeta do kraja godine.