Danas je 1. maj – Praznik rada. U Srbiji na ovaj datum standardno podsećaju sindikalne organizacije, dok najveći broj građana ovaj dan više ne doživljava kao nekada.
1.maj Praznik rada , ilustracija /AI
Međunarodni praznik rada, 1. maj, obeležava se u znak sećanja na radničke proteste u Čikagu 1886. godine, kada su radnici tražili osmočasovno radno vreme. Protesti su kulminirali događajem poznatim kao Hajmarket, koji je postao simbol borbe za radnička prava. Odluka da se 1. maj obeležava kao praznik rada doneta je 1889. godine na kongresu Druge internacionale u Parizu. Nakon toga, ovaj datum se proširio širom sveta kao dan radničke solidarnosti i borbe za dostojanstvene uslove rada.
U Srbiji je tokom 2025. godine bilo oko 2.869.500 zaposlenih, dok je broj nezaposlenih iznosio oko 272.400, prema podacima Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku. Stopa zaposlenosti bila je 51,2 odsto, a stopa nezaposlenosti 8,7 odsto, dok je oko 2,46 miliona ljudi van radne snage.
Kako godine prolaze, sve više se čini da Praznik rada postaje više neradan dan nego što ima svoje pravo značenje. To, s jedne strane, ima svoje realno objašnjenje — promenio se i sam svet rada, pa su teme koje su nekada okupljale radnike danas manje vidljive u javnom prostoru.
Sporadično se pojavljuju vesti o štrajkovima i pregovorima sa sindikatima, koje se najčešće odnose na radne uslove ili zahteve za povećanje zarada. Jedan od vidljivijih većih talasa nezadovoljstva u 2025. godini dolazio je iz prosvete, gde su obustave rada i protesti zaposlenih u jednom trenutku dobili i podršku studenata, pa su se ta dva talasa nezadovoljstva delimično preklapala. Nakon toga, prosvetni radnici su dobili tražena povećanja zarada.
U savremenom društvu, pitanja radničkih prava i štrajkova često se prebacuju u politički kontekst, jer se njihovo rešavanje vezuje za odluke vlasti. Tako se zahtevi za bolje uslove rada i veće zarade neretko tumače i kroz političku prizmu što je u velikoj meri i realno, jer se značajan deo zahteva radnika odnosi na odluke koje donosi država, pa se pitanja radničkih prava i štrajkova neminovno prepliću sa političkim kontekstom, iako im osnovni motiv ostaje ekonomski i socijalni.
Prvi maj nekada je imao sasvim drugo značenje, što je i razumljivo za period socijalizma, kada je rad bio u središtu društvenog i političkog sistema. Država je snažno promovisala radnička prava, sindikate i kolektiv, pa je ovaj praznik imao i simboličku i političku težinu, uz organizovane proslave i masovna okupljanja.
Ostaće zabeleženo u istoriji da su se na današnji dan dodeljivale udarničke značke onima koji su postizali zavidne rezultate u radu. Ipak, sve to deo je prošlosti.
Deo prošlosti je i sam način obeležavanja praznika. Nekada je to bio uranak sa programom na stadionu Krušika, potom je to godinama preraslo u kampovanje, najčešće na reci Gradac. Danas toga ima sve manje. Mladi se češće odlučuju za žurke i roštiljanje u prirodi, uz iznajmljene smeštajne kapacitete.
Slično je i sa radnicima. Ukoliko vreme dozvoli, praznik će mnogi obeležiti u prirodi, uz roštilj i druženje, a Prvog maja će se mnogi setiti tek kroz medijske objave.
I dok se način obeležavanja menja, suština praznika ostaje ista — podsećanje na značaj rada i prava radnika. Pitanje je samo koliko se tog značenja danas zaista sećamo i koliko smo spremni da ga razumemo van dva slobodna dana u kalendaru.
Jedini put kada su sindikati ovde ustali da protestvuju za prava radnika, bio je period nakon Djindjicevog dolaska na vlast. Do tada su zmurili na svu tu agoniju koju je radnik trpeo prethodnih 10 godina za vreme vladavine Milosevica. 2-3 godine nakon toga, sindikalisti su veoma agresivno branili radnicka prava, raznim protestima, pretnjama nemirima, huskali su radnike da se samopovredjuju i slicno (ko se jos seca Milenka Smiljanica i Branislava Canka?). Bilo je to vreme kada su se i socijalisti i radikali setili radnickih prava, pa su svesrdno podrzavali sindikate, jer su u tome i oni videli svoju sansu, To sve dok Djindjic nije ubijen, tj. dok posao nije zavrsen. Nakon toga su se sindikalci opet zavukli ispod nekog kamena ispod koga su prethodno bili izgmizali, i vise se nikad nigde nisu pojavljivali.
Toliko o sindikatima i radnickim pravima.
O pravima nezaposlenih da i ne pricamo, to nikada nikome nije ni bila tema.
Umesto radnickih prava, dobili ste jedan neradni dan.
Srećan praznik rada 1.Ma,proleteri svih zemalja najebaćete
Krušik od silnoga posla sastavlja sa preobraženjem
Konkretno u našoj zemlji u poslednjih 35 godina sve se izvitoperilo, pogotovo u poslednjih 13 godina. Imamo predsednika koji je sebe proglasio za boga Srbije i preuzeo sve institucije mimo Ustava i zakona u svoje ruke. Taj čovek agituje da se radi i sveti dan u nedelji, nedelja koja treba da bude posvećena porodici, dok recimo neke zemlje smanjuju radnu nedelju na 4 dana.
Porodica je osnov svakog društva. Gde smo mi? Narod se promenio. Da bi preživeo pretvorio se u sitne sindikalne šlihtare i šlihtare vladajućoj sekti, kako bi se pojedinci bogatili i rastao broj milijardera.
Bez nauke, obrazovanja nema ni razvoja društva. Obzirom da Srbija ima najviše neobrazovanih i polupismenih koji podržavaju vlast, zato se i predsednik prilagodio njima kako bi pokušao da na izborima pobedi pamet i znanje. Eno ga u Rosićima pod šatrom sa estradnim zvezdama Erom, Zoricom, Dačićem…
Ali teško je pobediti pamet, znanje i mladost…
Bolje i pod šatrom nego sa briselskom vancagama kao onaj lignjoslav rektor sa pet stanova i milionima u slamarici. Primer kako država plaća nerad i blokade.
Ne razume to svako,
zato smo tu gde jesmo. Ako imaš šansu, dovoljno je da odeš do Slovenije i vidiš kako izgleda prava država…
ne važi zakon i praznik isto za sve radnike ,kakav 1 maj glupost privilegije za pojedine isto to važi i za Sretenje većina radi kao poštuju državu a mi ostali koji radimo smo vanzemaljci to nije naša drzava
Nema ni Sidikata ni Srpskih preduzeća ima Pakistanaca Nepalaca počeli i u sela da se doseljavaju ……
SRECAN VAM VUCICEV KAPITALISTICKI PRVI MAJ I ZELIM VAM DA ZA 70 TISUCA RADITE DO PENZIJE …