Valjevo bez prevoza: Lasta stala, grad u trci s vremenom

Grad Valjevo juče je praktično ostao bez gradskog prevoza, nakon što je isti obustavljen. Kako Vamedia saznaje, da li će prevoz biti nastavljen zavisi od toga da li će „Lasta“ dobiti odobrenje NIS-a za dalju nabavku goriva. Grad u međuvremenu hitno traži rešenja.

autobuska stanica

Situacija sa gradskim prevozom nije se popravila od trenutka kada je grad uputio upozorenje pred raskid ugovora – naprotiv. Tokom jučerašnjeg dana „Lasta“ je obustavila prevoz putnika uz obrazloženje da joj je obustavljena isporuka goriva od strane NIS-a.

Izvori Vamedie navode da je do obustave isporuke najverovatnije došlo zbog neizmirenih obaveza, s obzirom na to da se ovo preduzeće nalazi u ozbiljnim dugovima i da je ušlo u postupak unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR).

Zbog neodržavanja redovnosti linija, grad Valjevo je prošle nedelje uputio predlog za raskid ugovora. Podsećamo, grad je 2019. godine zaključio ugovor sa preduzećem SP „Lasta“ o javno-privatnom partnerstvu sa elementima koncesije, na period od deset godina. Procenjena vrednost ove javne nabavke iznosila je 1,3 milijarde dinara sa PDV-om, a isplata sredstava vrši se iz gradskog budžeta na mesečnom nivou, na osnovu izveštaja prevoznika.

„Lasta“ je tada preuzela obavezu da obavlja prevoz na 24 linije u gradskom i prigradskom saobraćaju, prema unapred utvrđenom redu vožnje koji se ne menja. Tokom trajanja ugovora, cene su korigovane u tri navrata – najpre za 12 odsto, zatim za 10 odsto i poslednji put za 6,5 odsto.

Lasta u UPPR

Preduzeće „Lasta“ je zbog akumuliranih gubitaka od oko 2,5 milijarde dinara i kratkoročnih obaveza koje prelaze 6,4 milijarde dinara tokom prošle godine ušlo u UPPR. Plan predviđa izmirenje dugova u periodu od devet do 12 godina, uz otpis dela potraživanja i dugoročni reprogram preostalih obaveza.

UPPR podrazumeva i konkretne mere racionalizacije, uključujući prodaju oko 400 vozila i smanjenje troškova na svim nivoima poslovanja. Iako detalji plana nisu u potpunosti javno dostupni, izvori navode da je „Lasti“ odobren i grejs period za izmirenje obaveza.

Dodatni problem predstavlja činjenica da „Lasta“, nakon privatizacije, više nije na listi kupaca NIS-a sa povlašćenom cenom goriva, što je u kombinaciji sa finansijskim problemima moguće dovelo do aktuelne situacije.

Lasta -autobus , gradski prevoz

Kako Vamedia saznaje u Gradskoj upravi, „Lasta“ je gradu potvrdila nameru sporazumnog raskida ugovora, dok grad insistira da taj raskid podrazumeva nastavak obavljanja delatnosti u narednih četiri do šest meseci, u skladu sa ugovornim i zakonskim obavezama, kako bi se u međuvremenu sprovela nova javna nabavka i zaključio ugovor sa drugim prevoznikom.

Grad u problemu sa prevozom- Rešenja?

Po zakonu, odluku o sporazumnom raskidu donosi Skupština grada, a na razmatranju bi se moglo naći i korigovanje postojećih linija.

Grad trenutno pokušava da prvenstveno obezbedi prevoz đaka, a na raspolaganju su dve opcije – angažovanje sopstvenih kapaciteta ili uvođenje vanredne situacije koja bi omogućila uključivanje drugih prevoznika.

Prema važećim zakonima, grad ima pravo da raskine ugovor sa prevoznikom zbog kršenja obaveza, poput neodržavanja linija i obustave prevoza, ali prevoznik nema pravo da samostalno prekine obavljanje javnog prevoza, već je dužan da ga nastavi do izbora novog operatera. U međuvremenu, grad može hitno angažovati druge prevoznike bez sprovođenja standardne procedure javne nabavke, uvesti vanrednu situaciju radi bržeg reagovanja, koristiti sopstvene kapacitete za organizaciju prevoza, kao i potraživati naknadu štete ukoliko se utvrdi da je došlo do kršenja ugovornih obaveza.

Čini se da je, shodno zakonu, „Lasta“ jučerašnjom obustavom prevoza prekršila potpisani i obavezujući ugovor. Shodno tome, tvrde pravnici, grad može i jednostrano raskinuti ugovor. Ipak, „Lasta“ bi na to mogla odgovoriti pokretanjem sudskog spora sa gradom.

Dobro je poznato da, iako prevoznik može pokrenuti sudski spor zbog jednostranog raskida ugovora, takvi postupci traju godinama i ne rešavaju pitanje organizacije javnog prevoza, koje grad mora hitno da obezbedi drugim merama.

Shodno poznatim činjenicama, nije teško zaključiti da se grad našao u pat poziciji koja zahteva hitno rešavanje problema. U javnosti se poslednjih nedelju dana aktivno spekuliše o tome kako je grad došao u ovu situaciju – od tvrdnji da je neko namerno doveo do krize kako bi se višestruko povećale cene prevoza, preko toga da „Lasta“ na ovaj način pokušava da nadoknadi gubitke usled lošeg poslovanja, do procena da bi takav scenario mogao biti i omogućen.

Jedno od ključnih pitanja vezuje se i za sam UPPR i njegove uslove, jer se u praksi postavlja dilema da li bi bilo kom drugom privrednom subjektu bilo dozvoljeno da uz ogromne dugove, otpis dela obaveza i višegodišnji reprogram istovremeno obavlja delatnost od javnog značaja bez ozbiljnih posledica po korisnike. Upravo zato, slučaj „Laste“ otvara šire pitanje – da li finansijska reorganizacija može biti opravdanje za prekid usluge od koje zavisi svakodnevni život građana?

Bilo kako bilo-prevoza nema i danas će biti poznato da li će i na koji način biti nastavljen.

Ipak, u situaciji kada je javni prevoz osnovna potreba građana, teško je pronaći opravdanje za njegovo potpuno obustavljanje. Finansijski problemi, reorganizacija i dugovi ne mogu biti iznad obaveze prema građanima koji svakodnevno zavise od ove usluge. Upravo zato se postavlja pitanje odgovornosti – da li prevoznik koji nije u stanju da obezbedi osnovnu funkciju može i dalje da obavlja delatnost od javnog značaja? Zašto bi na kraju, građani snosili konsekvence zbog nečijeg lošeg poslovanja?