Grad uvodi evidenciju imovine – šta je bilo do sada?

Na zvaničnoj internet stranici grada Valjeva objavljen je Pravilnik o evidenciji nepokretnosti. Pravilnik je usvojen na sednici Veća 2. aprila. Otvoreno je pitanje na koji način je do sada grad evidentirao imovinu?

Valjevo, nepokretnosti

Gradsko veće donelo je pravilnik o evidenciji nepokretnosti. Zakon o javnoj svojini donet je 2011. godine i propisao je obavezu da se imovina evidentira. Ovaj pravilnik zato ne uvodi novu obavezu, već, kako se može videti u dokumentu, uređuje način na koji će se ta obaveza sprovoditi na nivou grada.

Grad Valjevo sada novom odlukom uvodi jedinstvenu evidenciju sve nepokretne imovine sa ciljem da se tačno zna šta grad ima, ko koristi i u kom statusu. U evidenciju, kako se navodi, ulazi praktično sve: zemljište (građevinsko, poljoprivredno…), zgrade i objekti, poslovni prostori, infrastruktura (putevi, mreže…), kao i objekti javnih preduzeća i ustanova.

Kako je predviđeno dokumentom, Gradska uprava, ali i javna preduzeća, ustanove (škole, vrtići) i druge organizacije čiji je osnivač grad, imaće obavezu da vode evidenciju svoje imovine, prijavljuju svaku promenu (kupovina, prodaja, adaptacija…), dostavljaju podatke gradu i vode posebne evidencije i dokumentaciju. Istovremeno, uvodi se elektronski sistem (registar nepokretnosti), a podaci se povezuju sa katastrom (RGZ).

Sve navedeno otvara pitanje kako se imovina vodila do sada?

Koalicija Svanuće tokom prošle nedelje saopštila je javnosti da je bezuspešno pokušala da dobije podatke o imovini grada i zakupcima na samo jednoj katastarskoj opštini. Najavljujući da neće odustati od svog zahteva, naveli su da je neverovatno da grad nema takve podatke o tome šta i gde poseduje.

„Iz njihovog odgovora deluje kao da se ne zna. Navode i da nemaju spisak zakupaca gradske imovine. Tražio sam i ugovore, ali od toga ću odustati – od spiska neću. Grad Valjevo mora imati evidenciju svoje imovine i zakupaca kojima je imovina data na korišćenje. To je osnovno. Rok za odgovor već je produžen na 40 dana. Ukoliko ne dostave tražene podatke, postavlja se ozbiljan problem. Napominjem da sam se obratio kao odbornik i predstavnik koalicije Svanuće, a ne samo kao građanin. Ako odbornici nemaju uvid u imovinu grada, onda smo u velikom problemu“, konstatovao je tada odbornik ove koalicije Željko Trifunović.

Zahtev za spiskom imovine koalicija Svanuće zatražila je nakon što je javnosti ukazala na decenijsku uzurpaciju jedne od gradskih parcela, navodeći pritom da je grad na ovaj način ostao uskraćen za milionske iznose.

Grad sada ovim dokumentom propisuje način vođenja evidencije svoje imovine – konkretno: stanovi, zgrade, poslovni prostori, zemljište, kao i objekti koje koristi (škole, ustanove, javna preduzeća). Na ovaj način grad će znati šta poseduje, ko to koristi, u kakvom je stanju i da li je sve upisano u katastar.

Sve navedeno zapravo je neophodno kako bi grad imao potpunu kontrolu nad svojom imovinom.

Donošenje pravilnika može se posmatrati kao korak u dobrom pravcu – bolje ikad nego nikad. Ipak, ostaje ključno pitanje kako je imovina grada vođena do sada, da li su eventualni propusti već proizveli štetu i ko za to snosi odgovornost. Posebno imajući u vidu da u gradskoj upravi postoji odeljenje nadležno za imovinske poslove, postavlja se i pitanje po kom osnovu je ono postupalo u prethodnom periodu?