Valjevski Crveni krst svečanom akademijom obeležio je 150 godina postojanja. „Biti član Crvenog krsta jeste privilegija“, poručeno je sa ovog svečanog skupa.
150 godina Crvenog krsta Valjevo
Pre 150 godina, 6. februara 1876. godine, u Srbiji su postavljeni temelji Crvenog krsta. Samo šesnaest dana kasnije osnovano je i Društvo Crvenog krsta u Valjevu.
Od tog dana Crveni krst delio je sudbinu naroda u Valjevu, a podsećajući na to vreme i vreme koje živimo danas, predsednik Crvenog krsta Valjevo dr Milutin Mihajlović konstatovao je da se mnogo toga promenilo, ali da je Crveni krst ostao isti:
„Ne postoji, valjda, segment društva koji je ostao isti, osim Crvenog krsta, čini se. Mi smo tada osnovani, a i sada postojimo iz apsolutno istog razloga – zbog ljudi kojima smo potrebni, zbog ljudi koji sa nama čine i dele dobrotu. Stalno smo, bez razlike, u direktnoj vezi sa ljudskim sudbinama, koje su 150 godina tesno isprepletane sa Crvenim krstom i principima naše organizacije. Zahvalni smo našim precima što ponosno možemo da stojimo ispred vas. Zaista se iz dubine duše nadamo da će naša pokolenja biti bar toliko ponosna na ovu generaciju i generacije posle nas. Biti član Crvenog krsta, biti volonter i aktivista, ako više volite, biti deo ove plemenite ideje, jeste privilegija koja nosi ogromnu obavezu svakoga dana. Ali ta obaveza nije teška – naprotiv, nije teška jer znamo da dela čine promenu, da ćemo uvek imati ljude, a Crveni krst čine ljudi.“
150 godina Crvenog krsta Valjevo
Najviše priznanje Crvenog krsta Srbije – Zlatni znak, za doprinos i podršku u ostvarivanju humanitarne misije, za sve pojedince, institucije, ustanove grada, javna preduzeća i gradsku upravu koje su svojim radom doprinele unapređenju saradnje, a na dobrobit građana, dodeljeno je Gradu Valjevu. Priznanje je primio gradonačelnik Lazar Gojković.
„Velika mi je čast da sa vama obeležimo jedan značajan jubilej za Crveni krst u Valjevu.
Kontinuitet humanosti ovih 150 godina odlika je Crvenog krsta i on deli sudbinu našeg naroda. Ono što je važno reći jeste da treba da se ugledamo na naše pretke i imamo odgovornost da našim potomcima ostavimo bolje i sigurnije društvo. Na tom zadatku zajednički radimo, i u ime grada Valjeva i u svoje ime. Želim da vam se zahvalim na svemu što ste postigli do sada i da vam poželim mnogo dobrih rezultata u narednom periodu“, rekao je Gojković.
Zlatni znak Crvenog krsta Srbije dodeljen je i Eparhiji valjevskoj, u čije ime je priznanje primio protonamesnik Filip Jakovljević, kao i dr Milutinu Mihajloviću za dugogodišnji doprinos razvoju gradske organizacije Crvenog krsta Valjevo. Ovo najviše priznanje dobili su i Miroslav Đukić za izuzetan doprinos u razvoju socijalnih programa, posebno Narodne kuhinje i dobrovoljnog davalaštva krvi – nagradu je u njegovo ime primio sin Goran Đukić – kao i Slobodan Mirosavljević, rekorder sa 205 davanja krvi i krvnih komponenti, za višedecenijski volonterski angažman.
150 godina Crvenog krsta Valjevo
Protonamesnik Filip Jakovljević, primajući priznanje u ime Eparhije valjevske, podsetio je na kontinuiranu saradnju i ulogu Crkve u radu Crvenog krsta od samih početaka:
„Kako smo čuli, samo 16 dana nakon što je osnovan Nacionalni odbor, domaćini grada Valjeva, trgovci i sveštenici, sledujući jevanđeljske reči, osnovali su svoj odbor. Isto je na snazi i danas – žrtva i humanost su neraskidive. Na čelu valjevskog odbora bio je dični prota Živojin Marković. On je čovek koji je molitvu iz hrama pretočio u delatnu ljubav prema bližnjem, prema potrebitom i ranjeniku. Protu Živojina, kao i sve nas, nadahnjivao je lik i delo velikog i čuvenog mitropolita Mihaila Jovanovića, koji je bio prvi predsednik Crvenog krsta. Da ne zaboravimo činjenicu da je, pre nego što je seo na tron mitropolita u Beogradu, Mihailo Jovanović bio episkop tadašnje Eparhije šabačko-valjevske. Bio je to izuzetna ličnost, pravi pastir u svom stadu, koji je poučavao naše pretke i pripremao ljude grada Valjeva i okoline kao njihov arhijerej, učeći ih etici koja se kasnije projavila u Valjevskoj bolnici i koja je tu etiku, u strašnim danima Prvog svetskog rata, zapečatila.“
U godini jubileja, Crveni krst Valjevo uručio je i Povelje zahvalnosti. Priznanje je dodeljeno Crvenom krstu Srbije, koje je primio njegov predsednik prof. dr Dragan Radovanović, kome je uručena i lična povelja zahvalnosti za kontinuiranu podršku i doprinos radu valjevske organizacije. Povelju zahvalnosti primio je i generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Ljubomir Miladinović za doprinos ostvarivanju humanitarne misije.
Predsednik Crvenog krsta Srbije prof. dr Dragan Radovanović istakao je ulogu volontera i zaposlenih u Crvenom krstu, napominjući da Crveni krst 150 godina služi ljudskoj dobroti:
„Narod je Crveni krst i Crveni krst je narod. To je onaj narod koji želi svakome da pomogne. U valjevskoj bolnici, ali isto tako i danas, kao i pre nekoliko dana kada su bili ekstremni zimski uslovi i kada je intervenisao Crveni krst Valjeva, bilo je isto i tokom nezapamćenih poplava 2014. godine, kao i u vreme krize izazvane kovidom. Crveni krst u Valjevu, valjevski volonteri i profesionalno zaposleni, odgovorili su na pravi i efikasan način. To je samo jedan simbol koliko je velika podrška Crvenog krsta Valjeva svojoj lokalnoj sredini, svojoj zajednici i građanima kojima služi i kojima pomaže. Zato želim da iskoristim ovu priliku da se zahvalim volonterima i profesionalno zaposlenima u Crvenom krstu Valjeva, svima onima koji ovih 150 godina služe ljudskoj dobroti. Jer bez volontera nema Crvenog krsta. Bez volontera, Crveni krst nije Crveni krst.“
150 godina Crvenog krsta Valjevo
Sekretar Crvenog krsta Valjevo Aleksandar Tomić uručio je povelju zahvalnosti volonterima Crvenog krsta u Valjevu, ističući njihovu nezamenljivu ulogu u svakom segmentu rada organizacije. Tomić je podsetio da su volonteri angažovani ne samo u pružanju pomoći najugroženijima, radu Narodne kuhinje i organizaciji dobrovoljnog davalaštva krvi, već i u brojnim promotivnim i preventivnim aktivnostima usmerenim na unapređenje i očuvanje zdravlja građana.
Ovo pretvoreno u klasičnu komunističku priredbu. Da se vidi odakle potiču verovatno !
Bio sam i od početka do kraja. Divan uvod himnom Srbije,kao i divan kraj citatom SV Ave Justina. Sredina je sve pokvarila i u drugi plan skrenula priču o Crvenom krstu Valjevo. Počinje priča o gradu i dron nadleće komunjaru Stjepana Filipovića,kome je Tudjman digao spomemik u vazduh u rodjenom Opuzenu. Namerno pokazuju vežbe volontera ispod spomenika Hrvatu. Pa onda i treći put u filmu perfidno prikazuju STJEPANA IZ OPUZENA. Kakvu on kulturnu baštinu grada predstavlja ? Kakve veze ima sa Crvenim krstom ? Koliko je Nemaca sredio. Jedini podvig mu je što je sa jedne mobe odveo 16 domaćina Valjevskih na streljanje. Pored NAŠIH SRBA Vladike Nikolaja,Desanke Maksimović, Živojina Mišića ,Prote Mateje, knezova Alekse Nenadovića i Ilije Birčanina,Hadži Ruvima,Petra Molera i mnogih naših Valjevaca … U filmu se potura petokraka , lik i delo hrvatske komunjare. Bilo me je sramota , jedva sam se suzdržao da ne viknem : “ Izdaja,sram vas bilo! „. Ovi detalji su pokvarili sve lepo,bacili u senku priču o Crvenom krstu.DUBOKA DRŽAVA I DALJE KOMUNJARE FORSIRA. To je tvorac filma vešto uradio. BRUKA I SRAMOTA, UŽAS JEDAN ! RAZOČARAN SAM I DA SAM ZNAO NE BIH OTIŠAO DA GLEDAM PODVALU.
pa sta bi vi. bilo je za svakog po nesto. i stevan filipovic za komuniste a bilo je dosta popova za nase sto su presli iz komunizma u pravoslavlje. netreba biti iskljuciv
Poštovani gospodine Olivere :),
najpre hvala vam što ste bili na akademiji i što Vas nisu obuzeli niski porivi da uzviknete:“Izdaja!“. To bi bila nepotrebna i posramotna situacija. A zašto? Pa zato što je to teška kategorizacija umetničkog filma koji je u svojoj osnovi dokumentarni. Sasvim je u redu da Vam se film ne dopada, to je vaše neotuđivo pravo. Ja sam predlagač lokacije pokazne vežbe volontera jer je prostrana, sa divnim pogledom i bila je najbliža grobu dr Semjuela Alberta Kuka kome smo položili venac pre pokazne vežbe.
Da vas oslobodim guglanja, to je lekar koji je došao sa misijom američkog Crvenog krsta u Valjevo, „prestonicu smrti“ da leči i poslednju dozu vakcine dao srpskom borcu, a ne sebi.
Umro u Valjevu daleko od domovine, lečeći tuđine, barjaktar humanosti. Tu na brdu Vidrak je i grob dr Selimira Đorđevića, kao i mesto gde je sahranjena Nadežda Petrović. Dakle, to je mesto gde počivaju divjunaci. Da li Vama smeta ili ne smeta Stevan Filipović je privatna stvar, a nazivati nekoga dubokom državom, to je nepotrebna kleveta. No iako Vam je nebitno, ne zameram Vam na Vašem stavu, ali mi je neprihvatljiv. Ostajte mi dobro i budite relaksirani, film ne morate da gledate ikada više, ali ga nije radila duboka država, jer ne bi bilo dobro da ista jesam, a da ne znam. Svaku sreću želim. Na mnogaja ljeta! Aleksandar Tomić
Poštovani gospodine Olivere,
najpre hvala vam što ste bili na akademiji i što Vas nisu obuzeli niski porivi da uzviknete:“Izdaja!“. To bi bila nepotrebna i posramotna situacija. A zašto? Pa zato što je to teška kategorizacija umetničkog filma koji je u svojoj osnovi dokumentarni. Sasvim je u redu da Vam se film ne dopada, to je vaše neotuđivo pravo. Ja sam predlagač lokacije pokazne vežbe volontera jer je prostrana, sa divnim pogledom i bila je najbliža
grobu dr. Semjuela Alberta Kuka kome smo položili venac pre pokazne vežbe.
Da vas oslobodim guglanja, to je lekar koji je došao sa misijom Američkog Crvenog krsta u Valjevo, prestonicu smrti da leči i poslednju dozu vakcine dao srpskom borcu, a ne sebi. Umro u Valjevu daleko od domovine, lečeći tuđine, barjaktar humanosti. Tu na brdu Vidrak je i grob dr Selimira Đorđevića, kao i mesto gde je sahranjena Nadežda Petrović. Dakle to je mesto gde počivaju divjunaci. Da li vama smeta ili ne smeta Stevan Filipović je privatna stvar, a nazivati nekoga dubokom državom, to je nepotrebna kleveta. No iako Vam je nebitno, ne zameram Vam na Vašem stavu, ali mi je neprihvatljiv. Ostajte mi dobro i budite relaksirani, film ne morate da gledate ikada više, ali ga nije radila duboka država, jer ne bi bilo dobro da ista jesam, a da ne znam. Svaku sreću želim. Na mnogaja ljeta! Aleksandar Tomić
Istina živa, ceo film se provlače slike Stevana Filipovića, a svi znamo da je Stjepan i da su nas lažno učili. Ludi Srbi podigli spomenik hrvatu krvniku i još se time diče i uče nas da je on simbol grada . Kojim delima je to zaslužio ? Kakve veze on ima sa CRVENIM KRSTOM ?
Pa trebali su Filipovića da obrišu u montaži, zar ne? Ili najbolje da odete gore, uzmete pajser pa udrite po spomeniku. Onda ne biste bili bolji od onih koji su preopali groblje.
Da se ne bi kitili tudjim perjem godinama u nazad, svojevoljno održavam grobna mesta na Veljevskom,, Zejtinliku,, Brdu junaka Vidrak i ne dam da se Vidraku zatre trag postojanja komunističkog zločina prema junacima iz I Sv. rata, upravo je sada tačno 111 godina od smrti i dr. Kuka i dr Djordjević a tek sada se setili o junacima na Vidraku, na sva moja pisanja o Vidraku i rušenju spomenika rez. podnarednika Ivana Radojičića iz Popara ,Grad, zavod za zaštitu spomenika i ostale institucije grada su ostale neme, da napomenem da u Valjevu nema Šiptara
U nadi da ćemo se dozvati pameti, srdačno Vaš sugradjanin, kome je srce u Valjevu
Ima ko treba ali neće,ali ima ko netreba ali hoće, počivaj u miru DOKOTRE zaslužio si,da tebe nije bilo mnoge familije u Valjevu bi nestale,25.02 2021 Vidrak, Valjevski Zejtinlik
Nemojte mešati grobove Kuka i Selimira koji su dali doprinos Crvenom krstu sa Stjepanom krvnikom i praviti sponu izmedju dve različite galaksije. Mogli ste pokaznu vežbu bilo gde da izvedete,ali je naravno Stjepan najpodobniji( zna se iz kojih pobuda) . Sada sam potpuno siguran da je Stjepan Vaša ideja i da Vi stojite iza sramne promocije komunjara. Smatram da ste naneli štetu Crvenom krstu zadovoljavajući svoje niske strasti.
Kada se juriša prvo ide pešadija pa konjica pa artiljerija a iza njih zabušanti i liferanti, kada se dele odlikovanja, komanduje se na levo krug pa idu prvo zabušanti i liferanti, artiljerija, konjica pa pešadija.
Netko ko da je privatiziralo Crveni križ. Krasan je naš Stipan, ko stožer ponosno stoji nad gradom. Trebalo bi snimiti film o njegovom herojstvu.
Nije mi jasno uloga direktorke Krušika u crvenom križu, sem što je zagrebački učenik gde, firma radi bez ambulante na toliko nesreća vučić samome Krušiku
Lepa prigoda povodom 150 godina CK. Ali promocija LIMENOG = Čega se pametan stidi, budala se ponosi i reklamira ga.
SRBIJA DANAS je zadnja u Evropi, bukvalno po svemu, no vecina to i ne zna, ne stize nigde nego do rodnog sela i klinickog centra …