„Menopauza je prirodni biološki proces koji označava kraj reproduktivnog perioda žene, dok je perimenopauza prelazna faza tokom koje dolazi do hormonskih oscilacija koje mogu izazvati različite fizičke i psihičke simptome“, rekli bi o ovoj temi lekari. Ipak, svaka žena ima svoju priču vezanu za ovaj period života.
Najbolje godine, tribina
Neke žene gotovo i ne primete promenu, dok se kod drugih sve menja iz korena, onog trenutka kada zakorače u menopauzu. Kako se nositi sa promenama koje nastaju i šta žena može da učini za sebe, a šta za nju može da učini nauka, bile su neke od tema na tribini pod nazivom „Najbolje godine“, autorke Milice Gacin.
„Ovo je jedan lep period života u kome ima prostora za mnogo toga. Da se razvijamo na svakom planu – profesionalnom, privatnom, partnerskom i na svim drugim planovima – suprotno stereotipu koji kaže da je menopauza jednaka kraju. Mi često verujemo da menopauza označava završetak, jer se završava reproduktivna faza, i potpuno izostavljamo sve ono dobro što nam preostaje. Zato je slogan ovih događaja da menopauza nije kraj, već početak novog kvaliteta života, u kome pre svega imate vremena za sebe“, navela je autorka.
Ona kaže da je sinoćna radionica bila 46. po redu, uz deset konferencija: „Ukupno sam do sada videla oko 10.000 žena. U gotovo svim očima videla sam strah. Nema žene u čijim očima nisam videla strah, jer se menopauza izjednačava sa starošću i sa gubitkom brojnih kompetencija i sposobnosti.“
Najbolje godine, tribina
Da ulazak u menopauzu nije kraj potvrdila je i dr Aleksandra Aničić, koja kaže da, iako možda okolina sugeriše da je to starost, to ipak ne mora biti tako:
„Postoje žene koje nikada nemaju nikakve simptome. To je toliko širok kontinuitet – od ničega do svačega. Od ničega do patologije, odnosno depresije, koja jeste mentalno oboljenje, pa preko svih nijansi između – valunzi, neraspoloženje i slično. Ne možemo se praviti da problem hormona u menopauzi ne postoji i reći: ‘Aha, super, sve je odlično.’ Ali postoje i u PMS-u hormonske promene koje utiču na naše raspoloženje – pa smo tužne, pa smo nervozne, pa nismo sposobne da komuniciramo na normalnom dnevnom nivou, a kamoli nešto više. Tu su i promene u pubertetu i tako dalje. Znači, hormonske promene evidentno postoje i mogu izazvati poremećaj određenih neurotransmitera, što se može odraziti na raspoloženje i na druge aspekte psihičkog funkcionisanja. Ali to ne mora da znači da će nam se to desiti.“
Dr Katarina Odanović pre svega ističe da je svaka žena jedinstvena i da, u skladu sa tom individualnošću, ima i svoje iskustvo. Kako je navela, medicina prepoznaje iste hemijske procese kada dolazi do postepenog gašenja funkcije jajnika, što dovodi do naglog i trajnog pada estrogena i prestanka lučenja progesterona.
„Kao odgovor na to, mozak – tačnije hipofiza – počinje da luči veće količine FSH i LH hormona pokušavajući da ‘pokrene’ jajnike, ali oni više ne reaguju. Pad estrogena utiče na centar za regulaciju temperature, neurotransmitere poput serotonina i dopamina, metabolizam i koštanu masu, zbog čega se mogu javiti valunzi, poremećaj sna, promene raspoloženja i ubrzano smanjenje gustine kostiju. Ipak, menopauza nije bolest, već prirodna hormonska tranzicija organizma na novi, stabilniji nivo funkcionisanja. Postoje žene koje neće imati ove simptome, zato je sve vrlo individualno“, objasnila je Odanović i dodala da, u skladu sa tim, ni preporuke kako lakše proći kroz taj period ne moraju biti iste za svaku ženu.
Najbolje godine, tribina
Najveći broj žena žali se na valunge – kratke epizode naglog porasta telesne temperature koje mogu značajno uticati na društvenu aktivnost. Psihijatar dr Aničić kaže da joj se žene najčešće javljaju sa dva problema – nesanicom i depresijom.
Da bi se, kako kaže, dijagnostikovala depresija, neophodno je obaviti razgovor o dinamici života, navikama, problemima i slično.
„Da vidimo šta je uzrok i da li je taj poremećaj raspoloženja – prvo da ga kvantifikujemo. Znači da vidimo da li on zadovoljava kriterijume da bude postavljen i šifrovan kao mentalno oboljenje, odnosno depresija, ili su to neke prolazne faze raspoloženja koje su reaktivne u odnosu na sve ono što nam se događa na dnevnom nivou. Što se tiče spavanja, tu prvo vidimo kakva je higijena spavanja. Dođu pacijenti i kažu: ‘Znate, ja ne mogu da spavam, budim se celu noć, ne mogu da zaspim.’ Ja ih pitam – kako izgleda vaš dan? Mi u toku dana osećamo pad energije. Dođemo s posla, odspavamo tri sata i, naravno, noću ne možemo da spavamo. Onda, ako ne mogu ponovo da zaspe, uzmu mobilne telefone, listaju društvene mreže, gledaju sadržaje, razbude se i prave začaran krug koji vodi u sve veći poremećaj sna. Mi tu savetujemo: nema ekrana, nema telefona pred spavanje, tuširanje, rituali poput blagog čaja bez kofeina i opuštajuće navike“, objašnjava Aničić.
Ona je naglasila da se često govori samo o osećaju tuge i promenama raspoloženja, te da se terapijski, pre lekova, mora pokušati razgovor i demistifikacija problema.
„Ono što je, po mom mišljenju, mnogo opterećujuće jeste stigma okoline. Mi i pre nego što uđemo u menopauzu već smo prestrašene. Onog momenta kada počne da nam izostaje ciklus, to krijemo. Mnoge žene to kriju, kao da se stide sebe. U smislu: ja sam u menopauzi, to je to, nemam više razloga za radost, kraj života je. A zapravo to nije kraj. To je samo kraj reproduktivnog perioda. Dinamika raspoloženja je ista kao i u drugim životnim fazama. Nismo svi istog emocionalnog sklopa. Na neke stvari ćemo reagovati drugačije, i van menopauze. Sve ono što nas je pratilo ranije, prati nas i u menopauzi – individualno, ne može da se generalizuje“, pojasnila je doktorka.
Sala Valjevske gimnazije bila je ispunjena do poslednjeg mesta, a tražila se i stolica više, što pokazuje koliki interes vlada za ovu temu.
Ipak, pored saveta o ishrani, fizičkoj aktivnosti i dinamici socijalnog života, sve prisutne dame dobile su ključnu poruku – menopauza nije završetak, već prekretnica. Ona traži da žena zastane, okrene se sebi i počne da ulaže u sopstveno zdravlje i zadovoljstvo. Upravo tada moguće je menjati navike – hraniti se bolje, kretati se više, graditi bogatiji socijalni život. To nije kraj, već početak svesnijeg i kvalitetnijeg života.
Najbolje godine, sada mogu da se trpaju koliko god hoće