U prošloj godini u Srbiji je bilo zaposleno 4.647 ljudi manje nego prethodne godine, pokazuju podaci Zavoda za statistiku. Isti podaci ukazuju i na to da se i dalje smanjuje broj poljoprivrednika.
zaposlenost stagnira, AI
Republički zavod za statistiku objavio je da je ukupan broj zaposlenih u 2025. godini iznosio 2.364.301, što predstavlja smanjenje od 0,2% u odnosu na godinu ranije.
U pravnim licima bilo je zaposleno 1.893.541 lice, odnosno 0,4% manje nego u 2024. godini. Istovremeno, broj preduzetnika i zaposlenih kod njih, kao i lica koja samostalno obavljaju delatnost, povećan je za 1,4% i iznosio je 425.106, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 7,6%, na 45.654.
U javnom sektoru ukupno je bilo zaposleno 610.722 lica, što čini oko četvrtine ukupne zaposlenosti u zemlji. Najveći broj zaposlenih u javnom sektoru evidentiran je u zdravstvenom i socijalnom radu – 163.735, kao i u obrazovanju i kulturi, gde je radilo 146.756 lica. U administraciji na nivou države i autonomne pokrajine bilo je zaposleno 132.947 lica, dok je u administraciji na nivou lokalnih samouprava radilo 26.693 zaposlenih. Javna državna preduzeća zapošljavala su 81.506 radnika, a javna lokalna preduzeća 59.085.
Posmatrajući iznete podatke, lako je uočljivo da broj ukupne zaposlenosti stagnira ili je u blagom padu. Ako se tome doda činjenica da sektor pravnih lica beleži pad, uočava se promena strukture rada: raste broj preduzetnika i samozaposlenih, dok opada broj zaposlenih u pravnim licima, što često ne znači nužno jaču privredu, već pre prelivanje rizika sa države i poslodavaca na pojedinca. Ljudi rade samostalno, bez sigurnosti i sa većim poreskim i doprinosnim opterećenjem, zbog čega situacija postaje ozbiljnija.
Kako se može uočiti, javni sektor ostaje stabilan po obimu, dok se realni sektor „stanjuje“. Po udelu javnog sektora u ukupnoj zaposlenosti Srbija se nalazi u okviru evropskog proseka, gde javni sektor zapošljava između 20 i 25 odsto radne snage, što znači da broj zaposlenih sam po sebi nije neuobičajeno visok.
Međutim, kada se to poveže sa velikim brojem penzionera i padom broja poljoprivrednika, dobija se odnos u kome sve manji broj ljudi finansira sve veći sistem. To direktno objašnjava zašto su porezi i doprinosi visoki i zašto stalno rastu upravo onima koji rade ili pokušavaju da rade samostalno.
Posebno zabrinjava dugoročni pad broja individualnih poljoprivrednika, koji traje više od decenije i ne predstavlja kratkoročan trend. U evropskim zemljama smanjenje broja individualnih poljoprivrednika najčešće je povezano sa njihovim prerastanjem u veće sisteme, dok to u Srbiji, nažalost, uglavnom nije slučaj. Razlozi se nalaze u starenju ruralnog stanovništva, izostanku generacijske smene, rastu troškova proizvodnje i nestabilnim otkupnim cenama, zbog čega se mnoga mala gazdinstva gase ili izlaze iz formalnog sistema.
Ako se tome doda podatak da se najniže zarade gotovo po pravilu isplaćuju u sektoru preduzetnika, postaje jasno da najveći teret finansiranja sistema snose oni sa najmanjom zaradom i najmanjom sigurnošću. Rast broja preduzetnika u takvim okolnostima ne mora da znači jačanje privrede, već često predstavlja nužno samostalno zapošljavanje, uz visoke poreze i doprinose bez obzira na realne prihode. Takav odnos dugoročno slabi realni sektor, podstiče gašenje delatnosti i dodatno sužava bazu onih koji pune budžet, čineći sistem teško održivim.
Sve navedeno ukazuje na postojanje sistemskog problema, na koji ukazuju i ekonomski analitičari. Oni upozoravaju da, ukoliko se postojeći trend nastavi, prognoze nisu povoljne. Veliki pritisci na one koji pune budžet porezima mogli bi dovesti do sve češćeg gašenja malih i srednjih preduzeća ili njihovog prelaska u poslovanje u sivoj zoni.
S obzirom na to da je Srbija već imala ozbiljan problem sa sivom ekonomijom i radom na crno, nameće se pitanje da li ćemo ponovo gledati isti film. Bojazan postoji, ali ona ne mora postati realnost ukoliko se na vreme prepoznaju uzroci i sistemski otklone.
Deca masovno iz zemlje, ko radi radi za 50 hiljada, kad odbijes kredite, raspad svega, ljudi besni, ljuti, nervozni, prodjem poslom kroz centar kad moram, a od posla ne znam kuda cu pre, dok svi oko mene filozofiraju i gledaju u kakve projekte ce da uloze kad prodaju tudje… a to sto kroz BG godisnje prodje i ostane 100 tona droge , niko nista … m smo na dnu i nema gore jer nema cime i sa kime ….
Te podatke Zavoda za statistiku mozete slobodno na djubre da bacite. Situacija je daleko crnja nego sto oni saopstavaju. Osvrnite se oko sebe i vidite ovde po Valjevu gde ima posla, gde ima oglasa za posao, koja je firma otvorena u skorije vreme, i shvaticete da je sve stalo.
Po tom Zavodu za statistiku prosecna srpska plata je 111 000 din. A vi pogledajte oko sebe, koliko ljudi u vasem okruzenju ima i 80% od toga.
Bilo bi zanimljivo videti te njihove podatke i metodologiju, sta oni broje u zaposlene. Lako se moze dogoditi da i ovo bezanje naroda iz Srbije, broje u resavanje nezaposlenosti. To je zavod za laziranje stvarnosti, nemaju oni veze sa statistikom. Statistika je ozbiljna nauka.
Statistika naša dika, što poželiš sve naslika. Stanje u zemlji i u našem gradu je daleko gore nago što to pokazuje izveštaj RZS.
Sve je dobro da ne kažem odlično. Kad nemam posla ja se provozam novim autoputevima , odem do novih tržnih centara , novih hotela i tako lakše podnesem to što nemam posla.