Ministarstavo poljoprivrede najavilo jasnije deklaracije o zemlji porekla proizvoda. Ako na mesnim preradjevinama piše „proizvedeno u Srbiji“ znamo li odakle je meso koje je korišćeno u finalnom proizvodu?
poreklo proizvoda od mesa AI
Ministar poljoprivrede prof. dr Dragan Glamočić najavio je uvođenje jasnijih pravila u obeležavanju porekla proizvoda, kako bi potrošači u prodavnicama, ali i sami poljoprivrednici, tačno znali šta je domaće, a šta uvozno.
Prema njegovim rečima, biće uvedeno jasno obeležje za proizvode od mesa proizvedene u Srbiji, kako bi se videlo da je proizvod potekao od domaće stoke i da je obrađen u domaćim kapacitetima.
Ova izjava ministra vraća nas na aktuelnu situaciju u vezi sa proizvodima koje svakodnevno kupujemo, a na kojima sitnim slovima piše „proizvedeno u Srbiji“. Međutim, postavlja se pitanje da li je to zaista tako?
Iza takvih oznaka potrošači često ne mogu jasno da razaznaju odakle potiče meso koje je korišćeno u određenom proizvodu, bilo da je reč o paštetama, narescima, salamama, kobasicama i sličnim prerađevinama. Vrlo lako se može desiti da je zemlja porekla mesa neka druga država, dok je u Srbiji obavljena samo prerada tog mesa u finalni proizvod.
Ministar sada očigledno najavljuje uvođenje posebnog, jasnog obeležja koje će značiti da je meso poreklom od stoke uzgojene u Srbiji i da je prerađeno u domaćim kapacitetima.
Pitanje koje se nameće jeste zbog čega se potreba za jasnijim obeležavanjem porekla mesa otvara tek sada, iako je problem nejasnih deklaracija prisutan godinama. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stočarska proizvodnja u Srbiji beleži pad već duži niz godina, posebno kada je reč o broju grla, dok se istovremeno u javnosti sve češće govori o rastu uvoza mesa i mesnih prerađevina.
Ne treba zaboraviti da domaća proizvodnja po poslednjim dostupnim podacima , pokriva svega 30 do 40% potrošnje dok se preostale potrebe podmiruju uvozom iz Španije, Rusije, Holandije , Mađarske. U takvim okolnostima, potrošači često nemaju jasnu informaciju o stvarnom poreklu proizvoda koje kupuju, što dodatno otvara pitanje odgovornosti institucija i potrebe za sistemskim rešenjima koja bi obezbedila transparentno i nedvosmisleno obeležavanje hrane na tržištu.
Značaj ovakve najave je višestruk. Njena realizacija mogla bi da spreči dovođenje potrošača u zabludu, da zaštiti domaće stočare, ali i da jasno razdvoji oznaku „proizvedeno u Srbiji“ od informacije o stvarnom poreklu mesa.