Pravna zavrzlama oko sednica Skupštine u Valjevu

Po starom  srpskom pravilu „dva pravnika – tri mišljenja“, odvija se situacija vezana za sednice Skupštine u Valjevu. Opozicija u Valjevu zakazala je sednicu Skupštine za 30. oktobar, a vladajuća većina za 4. novembar. Sve su prilike da će pravnička zavrzlama dobiti epilog 4. novembra.

Skupština grada Valjeva

Redosled dešavanja

Iako se i pravnici ozbiljno zamišljaju nad situacijom, redosled dešavanja vezanih za sednicu Skupštine u Valjevu bio je sledeći:

Koalicija Svanuće zatražila je najpre da predsednik Skupštine Slobodan Gvozdenović zakaže sednicu Skupštine sa četiri tačke dnevnog reda. Zahtev je podnelo 19 odbornika, čime je obezbeđen pravni minimum za sazivanje sednice.

Predsedavajući Skupštine odbornicima je uputio dopis sa obrazloženjima vezanim za svaku predloženu tačku dnevnog reda, ali sednica nije zakazana. Opozicija je potom svoju sednicu zakazala za 24. oktobar. Na pomenutu sednicu nije došla vladajuća većina i sednica nije imala kvorum za odlučivanje. Informacija koju je tada opozicija iznela na konferenciji za novinare bila je da vladajuća većina ne može sazvati novu sednicu dok se započeta ne završi, te je sednica pomerena na 30. oktobar.

Vladajuća većina sada je sazvala sednicu za 4. novembar. Iako je najpre izgledalo da je rad Skupštine blokiran, sve su prilike da je u pitanju samo razlika u pravnom tumačenju.

Dva pravnika tri mišljenja ili?

Prema članu 84. Poslovnika o radu Skupštine grada Valjeva, sednica se ne može održati ako nije prisutna većina od ukupnog broja odbornika. Ukoliko kvorum nije utvrđen, sednica se smatra odloženom, a ne započetom. To znači da se Skupština ne nalazi u zasedanju, jer rad sednice nije otpočeo, tvrde neki pravnici.

Samim tim, odložena sednica ne predstavlja prepreku za zakazivanje i održavanje druge sednice, pod uslovom da ta druga sednica obezbedi kvorum. Drugim rečima, sednica zakazana za 30. oktobar, na kojoj kvorum nije ostvaren, ne blokira sednicu zakazanu za 4. novembar. Odluke može donositi ona sednica na kojoj je obezbeđena većina odbornika u Sali, tvrdi Poslovnik.

Dakle, sednica opozicije ne može biti nastavljena jer nije ni započela. Ona je odložena i, ukoliko bude postojao kvorum, može biti održana, odnosno samim tim i započeta. Ukoliko ponovo ne bude kvoruma, sednica može ponovo biti odložena.

I naravno tu nije kraj. U celu priču umešao se i stav koji se odnosi na institut predsednika Skupštine. Pojedini pravnici tvrde: Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi, na predlog Gradskog veća ili na zahtev najmanje jedne trećine odbornika. Predsednik Skupštine uvek ima pravo da sam sazove sednicu. To pravo nije ograničeno time ko je prethodno zakazao neku drugu sednicu.

Predsednik Skupštine shodno zakonu i pravilniku može da odbije da zakaže sednicu po zahtevu, ali je zakonodavac uvodeći demokratski korektiv naveo da odredjeni broj odbornika (u slučaju Valjeva 17) može samostalno sazvati sednicu.

pravna zavrzlama AI

Ukoliko bi vladajuća većina došla na sednicu 30. oktobra, situacija bi bila mnogo jasnija. Ukoliko ne, na pravnicima je da odgovore na pitanje ko je u pravu — opozicija ili vladajuća većina — i koje pravničko tumačenje je validnije.