Prvi put aktivno u srpskom političkom rečniku reč lustracija pomenuta je i korišćena nakon petooktobarskih promena. Danas sve češće slušamo o tome da je Srbiji neophodan novi „6. oktobar“, koji se nikada nije dogodio. Ipak, lustracija nije isto što i krivična odgovornost.
ilustracija: lustracija, 6. oktobar, AI
Lustracija je pravni i politički postupak kojim se proverava podobnost osoba koje su u prošlosti obavljale javne funkcije ili sarađivale sa autoritarnim režimom, kako bi im se eventualno zabranilo da ubuduće obavljaju odgovorne funkcije u državnim organima, pravosuđu, vojsci, policiji i sličnim institucijama.
Međutim, lustracija nije krivični postupak – ne dokazuje krivicu i ne izriču se kazne – već se radi o administrativnoj meri: zabrani obavljanja funkcija određenim ljudima na osnovu njihove prošlosti.
Lekcije iz prošlosti
Vratimo li se u prošlost i period nakon petooktobarskih promena, jasno je da je sam predlog lustracije koji je zagovarala tadašnja opozicija (DOS) pre dolaska na vlast kasnije postao kamen spoticanja i razlog za podele u stavovima. Ključna promena, kako je najavljivano, trebalo je da se dogodi na polju službi bezbednosti i pravosudnih organa, kako bi se licima povezanima sa Miloševićevim režimom onemogućio dalji rad u javnoj službi.
Tadašnji premijer Zoran Đinđić nekoliko godina nakon političkih promena govorio je da je „propuštena šansa da se očiste svi oni koji su bili u JUL-u i SPS-u“. Na skupu u Šapcu 14. maja 2002. godine rekao je:
„Ja sam petog oktobra bio za to da se otpuste svi sudije, svi novinari RTS-a, a da se 7. oktobra raspiše konkurs i da se u roku od 10 dana svi oni koji hoće da rade zaposle. Postojao bi jedan kriterijum – nisi bio u JUL-u ili SPS-u, nisi činio krivična dela ni prekršaje u službi. I onda bismo imali tužilaštvo i policiju, reviziju, gde bar ne bismo imali one najgore.“
Do lustracije ipak nije došlo jer se tome protivio tadašnji novoizabrani predsednik Vojislav Koštunica, smatrajući da je lustracija zapravo „čistka“. Snažno protivljenje dolazilo je i od sudija i tužilaca, koji su u velikom broju radili i tokom devedesetih. Zakon je postojao „na papiru“, ali Lustracioni sud nikada nije formiran, a političke volje da se proces pokrene nije bilo.
Nakon petooktobarskih promena, premijer Zoran Đinđić pokušao je da smeni Radeta Markovića, koji je za načelnika srpske tajne službe postavljen za vreme Miloševića, ali je predsednik SRJ Vojislav Koštunica insistirao da on ostane na funkciji još nekoliko meseci u interesu bezbednosti. To vreme Marković je iskoristio da uništi hiljade inkriminisanih dokumenata iz arhive RDB-a.
RDB je 2002. zvanično preimenovan u Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA), koja više nije bila pod okriljem MUP-a. Iako je ovo promovisano kao napredak, efekat nije bio očekivan – BIA je u potpunosti ostala van kontrole Vlade. Istovremeno, oko 300 mladih i reformskih pripadnika BIA je smenjeno, a na njihovo mesto dovedeni su stari kadrovi, od kojih su neki već bili penzionisani. Premijer Đinđić je pokušao kadrovskim promenama da povrati kontrolu nad BIA, ali je u martu 2003. ubijen.
Rukovodstvo RDB-a nakon pada Miloševićevog režima donelo je protivzakonitu odluku o uništavanju dosijea službe za period 1998–2000. Samo u sedištu RDB-a u Beogradu uništeno je 11.490 dokumenata, uključujući i mikrofilmove, dok je u centrima RDB-a širom Srbije spaljeno ukupno 363.638 dokumenata. Tužilaštvu je 2001. medijska kuća B92 dostavila dokaze koje su novinari prikupili, ali je istraga pokrenuta samo protiv tadašnjeg načelnika RDB-a, Radomira Markovića.
Zakon o BIA, donet 2002. godine, ne predviđa mogućnost da bilo koja institucija osim same BIA istražuje rad ili aktivnosti agencije. Načelnik BIA odgovoran je samo premijeru, koji je jedini ovlašćen da ga razreši i postavi novog načelnika, navodi se u izveštaju „Suzbijanje nekažnjivosti u Srbiji: opcije i prepreke“ – Impunity Watch.
Zakon je do sada više puta menjan, ali suštinske promene nisu sprovedene. Neki stručnjaci smatraju da je neophodno doneti novi, savremeniji zakon koji bi jasnije definisao ovlašćenja, nadzorne mehanizme i granice delovanja BIA.
Koja su pitanja aktuelnija, a koja realnija?
U svetlu aktuelnih dešavanja, ključno pitanje, prema izjavama opozicije, jeste da li je priča o lustraciji ponovo aktuelna ili je važnija krivična odgovornost.
Lustracija ima cilj da brzo „očisti teren“ i vrati poverenje u institucije. Ipak, ovo polje je diskutabilno jer ne dokazuje krivicu i lako može da se pretvori u politički obračun ako nema jasnih pravila i dokaza.
Krivična odgovornost utvrđuje se kroz sudske postupke, nakon kojih slede presude, kazne zatvora ili oduzimanje imovine. Utvrđivanje krivične odgovornosti donosi pravdu žrtvama i pokazuje da niko nije iznad zakona, ali je ključna mana sporost procesa, potreba za snažnim i nezavisnim institucijama (sudstvo, tužilaštvo, policija) i dokazi koji često nedostaju ili su uništeni.
I lustracija i krivična odgovornost zahtevaju vreme – promene se ne mogu dogoditi u jednom danu, makar to bio i „novi 6. oktobar“. Iako se u javnosti često pominje „6. oktobar“ kao simbol reformi, ostaje pitanje koliko današnji politički akteri imaju mogućnosti i resursa da sprovedu reforme koje su pre dve decenije ostale nedovršene.
Za razliku od 2000. godine, kada je rušenje autoritarnog režima imalo snažnu podršku građana i međunarodne zajednice, današnji politički i društveni kontekst je znatno složeniji. Institucije su oslabljene, poverenje građana u političke aktere nisko, a partijske strukture fragmentisane.
6. oktobar-simbol jednog vremena -Obračun ili pravo
Pominjanje „6. oktobra“ stoga zvuči više kao simbolički poziv na obračun sa prošlošću nego kao razrađen politički program. S obzirom na kompleksnost reformi i izazove u institucijama, „6. oktobar“ često se pominje više simbolično nego kao konkretan plan.
Pravo pitanje nije da li će doći „6. oktobar“, već koliko aktuelni politički akteri mogu ponuditi konkretne reforme i garancije da se greške iz prošlosti neće ponoviti. Programi se ne pominju, pa je veliko pitanje na šta se konkretno misli kada se olako koristi izraz „6. oktobar“.
Slučaj DOS-a i data obećanja pokazuje da bi u razmatranje trebalo uzeti mnogo više činilaca nego poletne reči kojima se mogu pridobiti glasači: kako, koliko i na koji način, koliko je vremena potrebno za realno ozdravljenje institucija – sve su to pitanja koja trenutno nisu postavljena, a možda bi trebalo.
„Zakon je nužni odnos koji proističe iz prirode stvari.“ – Monteskje, Duh zakona (1748).
Sesti oktobar je samo prica koja ima za zadatak da sluzi kao izgovor onima koji su nakon petog oktobra dosli na vlast, za sve ono lose sto su do pada sa vlasti uradili. Po sistemu, nesto kao „e pa mi ne bismo bili toliko losi, da smo se svetili drugima pre nas…“ i slicno? To da li ste nekoga lustrirali ili sta vec, ne znaci da treba da se krade, da se namestaju privatizacije, da se otpusta narod, da se upropascuje zemlja, da se ugase dve-tri drzave za to vreme i slicno? Kao sada cemo biti bolji, a kad smo bili u prilici da nesto dobro uradimo nismo to uradili? Sesti oktobar jedino pominju oni koji su bili na vlasti, nova lica ne pominju ni peti ni sesti. Tako da prica o sestom oktobru je zesca glupost i samo jedan los izgovor za sve bezobrazluke koji su nas snasli za vreme demokrata. Danas nam opet prodaju tu istu pricu koja se vec kao losa pokazala, uz dodatak cistog fasizma. Ne kod svih, ali taj ogoljeni fasizam je primetan i po sirini i unutrasnjosti, gde se preti zabranama kretanja ljudima koji drugacije misle, a imali smo i zakljucak zbora nekog u Valjevu da se zabranjuje nekome prolaz i boravak, a sad se preti od strane nekih kako neistomisljenici nece smeti da idu ulicom kad ti likovi dodju na vlast? Na stranu sto mislim da takvi sluze da motivisu glasace da glasaju vlast i neka ih, neka oni rade svoj posao. Peti oktobar je sprdnja, a sesti oktobar je teska sprdacina od price i ne vidim zasto davati prostora da se diskutuje o sestom oktobru kao pojavi, onima koji vise ne smeju ni peti oktobar da pomene kao nesto dobro. Dakle, stop fasizmu.
Socijalisti su 2000te bili zreli za rumunski scenario. Za njih je obojena revolucija bila nagrada. Izvukli su se sa ukupno 2 samara. Jedan Milanovicu i drugi Spomenki Jovic, koje im je zalepio neko iz mase dok su bezali sa RTS-a. Cak nisu morali da vracaju ni ono sto u pokrali, a da ne pominjemo koliko su ubistava bili osumnjiceni i kakvo su rasulo u drzavi napravili. Da se Hag nije umesao, da odgovaraju za ratne zlocine, niko od njih nizasta ne bi odgovarao. Velimir Ilic (koji se kasnije bratimio sa socijalistima i radikalima) znao je da kaze „da im je neko tada ponudio po 10 godina robije, prihvatili bi oberucke“. Vec nekoliko dana nakon 5.oktobra, na televizijama ste mogli gledati njihove propagandiste: Crncevic, Vucelic, Avramov, Zigon, Cavoski, Ivkovic, Vulin, Bidza, Raka, Bora Corba, Suvakovic… Ceo DSS i Nova Srbija su se odmah poceli ponasati kao njihovi advokati, relativizovali njihovu krivicu, i od Djindjica vec pravili crnog djavola. Kasnije ulaze rusi, ostatak znate. Danasa su vece sanse da oni vas lustriraju, nego vi njih.
Priča o 6.oktobru nije politička. To je zelja izigranog naroda od strane političara. Tog 6. se najviše plaše oni koji su zaslužili fer postupak. I jedino oni. A da li bi ga bilo ako bi isti dosli na vlast oni koji su došli 23. septembra, a ne 5.okzobra? Tad su samo onrli motke da ih upotrebe ako. moraju da bi potvrdoli pobedu koja im je ukradena. Mislim da ne bi. Jer imaju istog domaćeg naredbodavca. E sad, zašto se priča o 6.okzobru? Zato sto je sada nesto manja šansa da ga ne bude. Zbog ogorčenje. Jer pokojno tuzilastvo služi za boraniju. A oni koji nisu krali ni boraniju, e, takvih je dosta i njima je dosta. Mada mislim da ih nema dovoljno da garantuju 6.okzobar.
A sta nam je sa Sns poslanikom Nikolom Pantelic? U koju se on rupu sakrio? Ni jedan govor niti jedno obracanje u Skupstini! Sns ceni samo mutave?
žuti maštaju i maštaju.Svi koji su bili u vlasti od 2000 do 2012 sad su na protestima ill su tu njihova deca i unici.žuti sve ste prodali u valjevu i srbiji i uništili .,od valjevske srbijanke,sloge,kožare,graca,stefana filipovića i tako dalje.sad ponovo hoćete na vlast i uvek se budite kad neko nesretno izgubi život.sramote
Kakvi vi Valjevci a nemate pojma,vi ste sašli u Valjevo na volovskim kolima,jer da niste sasli,znali bi da su direktori tih preduzeća bli
Srbijanka- Bata Djokobic- SPS
Kožara – Ranko Tijanić – Nova demokratija
Stefil- Vladimir Ladavec- SPS
Pivara -Selimur Manojlović – SPS
Krušik – Miladin Ćirić – SPS
Gradac- Slobodan Sević – SPS
Elind -;D.Djordjevic SPS
Bolnica – Misa Srećković SPS
pa da naučite i da znate moji ,,Valjevci,,
У издању моје књиге „Немој Матија или Ука на Вука“ 1997 под насловом :“У међувремену“ стоји следеће:“Нова Денократија ушла у отворен савез са СПС-ом и ЈУЛ-ом,са којима су на затворен начин и Шешељеви радикали.
Створена коалиција ЗАЈЕДНО (СПО,ДС и ГСС,касније ушла па изашла ДСС),која губи на савезним изборима,због крађе гласова,изборног система и због лажи ТВ Бастиље,али зато на локалним изборима добија убедљиво у свим већим градовима Србије.
Власт краде мандате, што изазива невиђен протест грађана и студенарампа онда и реакцију међународних фактора.Све то резултира враћањем мандата и успостављање локалних власти по народној вољи.
Успоставља се развлашћена власт са мало новца и овлашћења,
На политичкој сцени Србије, мало нових лица у врховима странака.Али има нових странака.
Вук Драшковић једини може да мобилише масе.
Зоран Ђинђић уз помоћ Вука успешно мири Србина и демократу,на корист ДС-а.
Коштуница са својим ДСС-омједва опстаје трпећи ударе и споља и изнутра,разнишљајући вероватно да ли се доследност у политици исплати?
Ракитић и СНС ,тешко шта могу поштењем постићи,слично као и СЛС ,за коју није јасно да ли на изборе не излази због услова или због слабости?
Либерална странка променила име у Либерално демократска и седиште ит Ваљева у Београд.Пришли јој одбор СЛС Савски венац, Панчево, Стари град…
Необични смо ми људи.Вук и кад добија-губи а Ђинђић и кад губи –добија.Тако треба.Зрело је.Идемо даље.Поштено.Ајмо, ајде,сви у напад.
Ој,Србијо“
Ови последњи слогани су биле кључне поруке поједних политилих странака у изборној кампањи.
Шта се променило после 28 година у Србији?
Исто важи и за 5 октобар 2000 гидуне,.Ђинђић нам је причао да је био у командном возилу ЈСО-а када му је Легија рекао на путу од Свтосавског платоа ка Славији и Скупштини,да ако не скупи довољан број људи ухапсиће све вође протеста, а ако скупи-прећиће на нашу страну.Генерал Павковић није желео да употреби војску против народа иако је командант тенковске јединице која је биле кренула из базе био спреман да интервенише,али када му је предочено да ли је спреман да пуца на сина, који је био са нама..официр је психичи пукао па је јединица врећена у батукао ни Гури који је из хеликоптера надлетао масу..
Veliki poznavaocu grada valjeva i srbije,sve fabrike u valjevu su prodate u vreme vlasti od 2000 do 2012.A ko su bili direktori to svi znaju i nisu direktori prodavali fabrike već država a svi znamo ko je bio na vlasti od 6 oktobra pa do 2012,tako da svi znamo ko je u bescenje prodao sve po srbiji i valjevu.Sad su pojedini prisutni na protestima u valjevu a deca im drže govore.Nikad vam građani neće zaboraviti hapšenje srba i slanje u hag i privatizacije i uništavanje srbije i vašu borbu da je srbija genocidna.žutaći
valjevac gde si ti sišo ili pošo.kakve veze ima ko je bio direktor i privatizacija.Naprimer šećerane za dinar i tako dalje.Dam kumu šečeranu.Nećete žuti nikada više na vlast.
šta je ovaj valjevac hteo da kaže i što su u nekim godinama pre dolaska žutih na vlast bili neki direktori.Kakve veze bolnica i gospodin srećković i prljave privatizacije žutih od 2000 do 2012 imaju.Odakle si ti došao.Verovatno si bio na plenumu negde u kafani.Al daće bog da se žuti i njihovi potomci nikad više ne pitaju ni za šta.
Sve te firme su bile propale a uništili ih socijalisti, kulovi da znate
Ziva istina. Sve te firme su uveliko bile razvaljene pre 2000te. Privatizacija je bila pokusaj da se sa tim firmama nesto uradi, posto niko nije imao neku pametnu ideju sta ce sa tim privrednim mrtvacima. Tako su se i vratili u zivot tako sto su jahali na problemima koje su ostavili iza sebe, a koje je trebao neko drugi da raspetlja. Oni su novim vlastima ostavili u nasledje razvaljenu ekonomiju, nezaposlenost, sankcije, Hag, gomilu nerasvetljenih ubistava, neresene odnose sa CG, Kosovom… A onda su optuzivali nove vlasti kako ne umeju da rese te probleme. A glupi narod, koji je u Milosevicevo vreme znao da radi i za 10 maraka, bio je besan na Djindjica sto posle 3 meseca njegove vlasti nisu imali plate 1000 maraka. 2000te je plata u Srbiji bila 80ak maraka (dnevnica na zidariji bila 20 maraka, zarad poredjenja, ko je imao srece da je nadje). Neki od nas sve to pamte. To vise ne mogu ni ovoj omladini sto se rodila kasnije da prosipaju te lazi.
Ko se jos seca da su oni 2000te ostavili u deviznim rezervama 150 miliona maraka, a Vucic kada je dosao na vlast 2012′ nasledio 12 milijardi evra deviznih rezervi (60ak puta vise)? Inace da se ne zaboravi, pre 2000te postojala i kategorija radnika „na cekanju“. To ti je ono kada ne ides na posao, ne primas platu, ne uplacuju ti se doprinosi, ne ide ti penzija, al da se u statistikama ne bi pojavio kao nezaposlen, vodis se da si na cekanju. Dok nije doslo Gorenje i Carapana, bila je naucna fantastika zaposliti se u Valjevu.
Prvi zadatak nove vlasti posle pada Vučića je da se zabrani SPS koji je nosilac svog zla nastalog u Srbiji od 1990
kulov ili geak je onaj ko čeka da neko nastrada i pogine pa se doseti da se pilitički angažuje.prepoznaće se navodna elita valjeva.Ko je gradio političku budućnost na stradalim građanima srbije je jadan i neinteligentan.Zato su i propali protesti stop nasilju i svi ostali.
iz koga sii sela,ti si prepoznao kao Kulov ,brzo na autobus