„Roditelji koji traže dokumentaciju o svojim bebama najčešće doživljavaju neprijatnosti“, kaže Milena Janković advokat, pravni zastupnik roditelja, jedna od osnivača Udruženja i član državne Komsije za nestale bebe. Bolnica u Valjevu sada dokumentaciju uredno dostavlja.
Na koji način dolazite do dokumentacije? Da li imate problema sa institucijama da Vam ih dostave uprkos važećem zakonu?
Do donošenja Zakona o nestalim bebema roditelji su imali velikih problema prilikom prikupljanja dokumentacije .To se odnosi i na bolnicu u Valjevu. Kada su roditelji dolazili da traže dokumenciju od zdravstvenih radnika oni su doživljavali razne neprijatnosti, nelagodnosti, vređanjanja a i odbijanja da im se dokumencija preda sa raznoraznim izgovorima da nema ko da traži, nema dokumentacije, bila je poplava, da je dokumentacija uništena i slično. To se promenilo donošenjem navedenog zakona jer je dokumentaicja pribavljana preko Suda. Na zahtev Suda, bolnica je dostavljala traženu dokumentaciju.Ono što bolnica nema, a to je, i to u svim slučajevima: istoriju bolesti za dete, sve je navodno uništeno, spaljeno, a u delovodnim protokolima za decu, koji se trajno čuvaju, nema dokaza da je bilo ko potpisao smrt bebe ili ima napisano da je umrlo, bez potpisa lica koje je to upisalo ili ima napisano da je dete uimrlo i incijali nekog lica za koga se ne zna ko je.
Šta Vam govori dostavljana dokumentacija?
Nakon donošenja posebnog Zakona, na zahtev Suda dokumentacija je dostupna, osim jedne. Naime, nijedna bolnica, pa ni bolnica u Valjevu nema pisanog dokaza šta je bolnica uradila sa telima mrtvo rodjene bebe ili živo rođene. Bolnica je bila u zakonskoj obavezi da tela bebe dostave JKP za pogrebne usluge radi sahranjivanja sa ličnim podacima majke deteta.
Bolnica je imala obavezu da ukoliko se dete živo rodi, pa premine u bolnici, da vrši kliničku obdukciju i da se utvrdi od čega je dete umrlo. Prilikom obavljanja obdukcije, pravilo je da se od unutrašnjih organa, delići tkiva od unutrašnjih organa bebe stavljaju u parafinske kalupe i tako trajno čuvaju. U slučaju sumnje, bolnica ima izveštaj o obdukciji, ali bez parafinskih kalupa, pa postoji sumnja da su popunjavani obrasci, a da nije bilo obdukcije. Znači, u svim prijavljenim slučajevima bolnica u Valjevu nije vršila obdukciju tela beba, a tamo gde ima papir da je obdukcija vršena nema parafinskih kalupa, onda je jasna sumnja da obdukcija zaista i izvršena.
Do nas dolalze informacije, a to je da se u Valjevu, kao i u svim drugim manjim mestima sve zna, ko je kupio dete, zna se ko nije mogao da ima dece, mi imamo podatke sa imenom i prezimenom, za sada samo proveramo te slučajeve, ali su zanimljiva imena …..čak ima sumnji da su lekari izemeđu sebe činili takve vrste usluga, ko nije mogao da ima dece uzimali su decu iz porodilišta , tu decu nisu plaćali, ali su činili jedni drugima ustupke ..i to se zna. Samo niko javno o tome neće da priča…mi za sada prikupljamo inforamcije i zapisujemo.
Ono što je bitno jeste da znate šta su to bolnice radile kada majci kažu da je dete preminulo a nije ? Prodavali su bebe, za velike pare.To su uglavnom radili ginekolozi. Postojala je zavist između jednih i drugih ovi su znali za druge, ali nisu dobijali svoj deo kolača .. Kako je išlo otimanje dece i prodaja? O tome imamo kao dokaz jedan rešen slučaj u Srbiji.To je slučaj Milojević Milice iz Aleksinca. Ona se 1981.godine porodilia u bolnici u Kruševcu, rodila je živo muško dete, treći dan je isterali iz bolnice sa rečima: “ Idi majko kući, dete ti je umrlo“. Ona je uspela uz pomoć jednog Udruženja da pronađe svoje biloško dete. Pronađeno u septembru mesecu 2021. Tu je slučaj Mlađana Radivojevića, kada smo tražili dokumentaciju u prođajnom protokolu nije upisano da se Milica uopšte porodila već neka druga žena sa izmišljenim imenom koja se navodno porodila i pobegla iz bolnice i ostavila dete. Država pokušava taj slučaj da zataška , godinu dana to Udruženje nije znalo te informacije da iskoristi, ja sam skoro preuzela da radim taj slučaj , pa videćemo dokle ćemo stići….
Da li valjevske institucije odgovaraju na zahteve?
Sada Bolnica u Valjevu odgovara na sve zahteve i Udruženja i Sudova jer je to obaveza po članu 29. posebnog Zakona.Na zahteve suda odgovara i matična služba Uprave Valjevo kao i drugi državni organi: Centar za socijalni rad, policija i drugi….
Koji zakon je neophodno doneti na nivou države da bi problem i pitanje otetih beba konačno transparentno počeo da se rešava?
Smatramo da je neophodno da se unapredi postojeći Zakon, da se ukine rok u kome roditelji stavljaju predloge za utvrđivanje statusa dece, da se u razmatranje slučajeva uključe druga nezavisna regulatorna tela i agencije.
Mi smatramo da državni organi treba da imaju obavezu, taj deo da uđe u zakonski tekst/, da vrše potragu za decom čiji je status utvrđen da nema dokaza da su umrli. Naše Udruženje je dalo brojne primedbe na Zakon i stavilo Predlog za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti posebnog Zakona Ustavnom sudu Srbije. Takođe treba da se unapredi Zakon o DNK registru da bude u skladu sa napred iznetim izmenama posebnog Zakona.
Koliko ste kao advokat optimista po pitanju takvog zakona?
Naša moć zastupanja dobrih ideja jesu naši brojni članovi. Naša udruženja će se ujediniti u Savez udruženja koji će morati da zastupaju jedinstvena zakonodavna rešenja. Udruženja koja se ponašaju hajdučki i odmetnički od Zakona treba da budu sankcionisana zabranom rada. U našem Udruženju nastojimo da naše članove pozivamo na protestne skupove, na prisustvo našim Kampanjama podizanja javne svesti, na dva javna skupa u kampanji pod nazivom „Da li čuješ plač?“, na otvaranju murala na fasadi višespratnice na trgu kod Vanizelesove ulice u Beogradu, da sa nama idu pred Sud pravde u Stazburgu na protest (za donošenje posebnog Zakona) , na trgove Beča, na protest za jednog roditelja iz Valjeva, ispred rezidencije predsednika Republike u Beograd itd, da učestvuju u Simpozijumu koju je Francusko civilno društvo za zaštitu dece organizovalo prošle godine u Parizu, da prisustvuju umetničkom performansu na Bijenalu u Veneciji 2022. godine.
Šta je do sada država uradila da Vam olakša rešavanje?
Roditelji i deca, zahvaljujući nerazumevanju i neshvatanju značaja posebnog Zakona, zahvaljujući tome što su pojedina rukovodstva pojedinih udruženja zauzela pogrešan politički stav da su PROTIV SVAKOG ZAKONSKOG REŠENjA i zalažu se za ustanak protiv demokratskih institucija u Srbiji, država je dala jedno moćno nezavisno regulatorno telo u pravnom sistemu Srbije, a to je Državna komisija, koja je omogućila da roditelji i deca kontrolišu rad državnih organa. Zbog kadrovske nesposobnosti Udruženja, ova Komisija ne radi dobro.
*Nastaviće se
Ne mozes probuditi nekoga ko se pravi da spava.
Pouceni prethodnim iskustvima, mozemo slobodno zakljuciti da ce drzavana strategija za resenje ovog problema biti to, da se saceka da roditelji otete dece pomru, i da se na taj nacin izgubi interesovanje za datu temu.
Sramota, kakvo smo primitivno drustvo. Institucijalna kradja beba, u 21.veku, na tlu Evrope. Zamislite samo neku laznu vest o nama, na ovu temu, da je plasiraju nasi „neprijatelji“. Ustala bi kuka i motika da arlauce kako nam rade o glavi.
A ovako, tajac.
Strane drzave imaju interes da se bave ovim slucajevima nasih gradjana, a nasa drzava nema. Treba li sta dalje komentarisati?
Nadam se da zdravstveni radnici i ostali u ovom itekako organizovanom lancu ne mogu mirno noću da spavaju.
Ja sam zdravstveni radnik i mogu mirno da spavam jer nemam veze sa tim.Vi i ove gospodje pausalno delite etikete svim zdrastvenim radnicima.Gospodjo imenujte to lice za koga sumnjate ,pa se sa njim susretnite pred tuzilastvom i sudom.