Vlada Republike Srbije usvojila je set predloga pravosudnih zakona kojima se sprovode promene Ustava u delu koji se odnosi na organizaciju i uređenje pravosudnih organa, sa ciljem da se ojača vladavina prava i poveća pravna sigurnost kroz nezavisnije sudstvo i samostalnije javno tužilaštvo i ispune obaveze preuzete u procesu evropskih integracija, naavodi se na sajtu Vlade Srbije.
Vlada je usvojila Predlog zakona o sudijama koji se odnosi na pitanja nezavisnosti sudija, uslova za njihov izbor, stalnost, nepremestivost, imunitet, kao i nespojivost poslova sa sudijskom funkcijom.
Najvažnija izmena u vezi sa izborom sudija je ta što sudije više ne bira Narodna skupština već Visoki savet sudstva, dok je najvažnija novina u odredbama koje uređuju rad sudija porotnika ta što celokupan proces vodi takođe Visoki savet sudstva, umesto do sada Ministarstvo pravde.
Predlogom zakona o Visokom savetu sudstva propisuje se položaj, nadležnost, organizacija i način rada tog saveta, uslovi i postupak za izbor izbornor člana, trajanje mandata i prestanak njegove funkcije.
Savet je nezavisan državni organ koji obezbeđuje i jemči nezavisnost suda, sudije, predsednika suda i sudije porotnika.
Savet sarađuje sa Visokim savetom tužilaštva, drugim organom Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine, javnom službom, imaocem javnih ovlašćenja i drugim fizičkim i pravnim licem, pravosudnim savetom druge države i međunarodnom organizacijom.
Članovi Vlade usvojili su i Predlog zakona o javnom tužilaštvu koji ima za cilj jačanje samostalnosti nosilaca javnotužilačke funkcije i stalnosti te funkcije.
Nova zakonska rešenja precizno uređuju organizaciju i nadležnost javnog tužilaštva, uslove, postupak za izbor i prestanak funkcije, prava i dužnosti, vrednovanje njihovog rada, disciplinsku odgovornost i drugo.
Na sednici je usvojen Predlog zakona o uređenju sudova kojim se utvrđuje osnivanje, ukidanje, vrste, delokrug i stvarna nadležnost suda, unutrašnje uređenje, sudska uprava i osoblje, pravosudna uprava, obezbeđivanje suda i sredstva za rad sudova.
Takođe, uređena su načela sudske vlasti i njenog operacionalizovanja kroz sudove kao državne organe sa jasno opredeljenom ulogom i mestom u sistemu podele vlasti.
Na sednici je usvojen i Predlog zakona o Visokom savetu tužilaštva kojim se određuje položaj, nadležnost, organizacija i način rada Visokog saveta tužilaštva, kao i uslovi i postupak za izbor izbornog člana Saveta.
Sedište Saveta je u Beogradu, ima ukupno 11 članova – pet javnih tužilaca koje biraju nosioci javnotužilačke funkcije, četiri istaknuta pravnika koje bira parlament i vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe, kao i članovi po položaju.
Savet sarađuje sa Visokim savetom sudstva, drugim organom Republike Srbije i autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine, javnom službom, imaocem javnih ovlašćenja i drugim fizičkim i pravnim licem, pravosudnim savetom druge države i međunarodnom organizacijom.
Jedini suštinski nezavisni državni organ je Skupština. Visoki savet sudstva, kao i Visoki tužilački savet su deklarativno nezavisni, a praksa je pokazala da su veoma zavisni od stranačkog opredeljenja njihovih članova. Set donetih pravosudnih zakona je uskratio pojedina ovčašćenja Skupštini i demokratski izabranim predstavnicima građana. Sastav Skupštine će se menjati nakon svakog kruga izbora, a sastavi oba pomenuta saveta, kao i njihove odluke su u rukama uskog broja članova tih saveta.
Na isti način je u ranijem periodu građanima uskraćena mogućnost da se samostalno opredeljuju za pojedine poslanike, za koje žele da ih predstavljaju u Skupštini. Sada odluku o poslanicima donose stranački organi! Sve suprotno od demokratije.