GG „Održive Divčibare“ zadovoljno ispunjenjem većine zahteva u novom nacrtu plana Divčibara

Skoro pet sati trajala je javna sednica Komisije za planove na kojoj je razmatrano 80 primedbi građana I udruženja. “U saradnji sa gradom radimo na najboljim rešenjima za  Divčibare”, kaže Svetlana Janković u ime Grupe građana “Održive Divčibare”.

Nakon što su građani i udruženja izneli svoje argumente na koje je stavove izneo obrađivač, Komisija za planove će na zatvorenoj sednici doneti odluke vezane za zahteve koji su se mogli čuti. Grupa građana “Održive Divčibare” koja broji više od 500 članova  imala je 14 primedbi.

“Najveći broj naših zahteva je uvažen od strane gradske uprave, naročito u odnosu na nacrt plana iz decembra prošle godine. Svi znamo da je u decembru to bio loš plan koji niko nije mogao da podrži, ni struka ni građani, jer bi  Divčibare dobile obeležja gradske sredine, a već ugrožena priroda bila bi dodatno degradirana. ” kaže Svetlana Janković u ime Grupe građana “Održive Divčibare”.

“Spontano smo se okupili, mi koji generacijama dolazimo na ovu prelepu planinu, ali i mladi koji je tek otkrivaju.  Okupili smo se, pre svega, radi zaštite prirode Divčibara i Maljena i da bismo prijavili izlivanje fekalnih voda u prirodu. Od nas 26 na početku, a sada više od 500, našu grupu čine starosedeoci, građani koji imaju vikendice na Divčibarama, ljubitelji i prijatelji Divčibara. Delujemo isključivo kroz institucije, obraćajući se ministarstvima, institucijama na republičkom nivou, ali pre svega gradu Valjevo, kao glavnom upravljaču Divčibara. Grad nas je ozbiljno shvatio tek posle naših primedbi na nacrt plana u decembru i od tada imamo komunikaciju sa Gradskom upravom i gradonačelnikom Lazarom Gojkovićem. Naše potrebe su prepoznate i od članova Gradskog veća i koordinatora za Divčibare Vladice Blagojevića, a dobro sarađujemo i sa odeljenjem za urbanizam. Očekujemo da zajedničkom saradnjom dođemo do najboljih rešenja za održivi razvoj Divčibara. Naglašavamo, „održivi“ jer mi nismo protiv razvoja Divčibara, ali nismo ni za to da se dozvoli uništavanje prirodnih vrednosti i turističkog potencijala ovog prostora kroz intenzivnu, nekontrolisanu urbanizaciju. Grad je prepoznao naše stavove i podržava ih, „objašnjava Janković ulogu pomenute Grupe građana.

Ona navodi da se njihova ključna primedba odnosi na objekte B I V kategorije koji po klasifikaciji znače stambeno-poslovne objekte preko 400 kvadrata.

“Naš je stav da takvi objekti ne treba da se grade u zonama pretežno porodičnih vikend kuća jer  svojim gabaritima i funkcijom ugrožavaju postojeće objekte i prepoznatljive ambijentalne celine. Zamislite među vikend kućama objekat od 20 i više metara, mada je ovim nacrtom visina ograničena na 19 m.  Smatramo i da to nije onoliko koliko bi trebalo ograničiti, ali pošto se svaka lokacija razrađuje kroz urbanistički projekat, tih 19 m bi izuzetno, moglo biti opravdano na pojedinim mestima, na primer, u centralnoj zoni.  Mi se zalažemo da se konkretno, u nameni vile, apartmani, pansioni napravi zoniranje tako da se takvi veliki  apartmanski objekti nikako ne dozvole unutar naselja, i to na malim parcelama koje najčešće nemaju pristup javnim saobraćajnicama, niti su takve lokacije adekvatno komunalno opremljene. Ponekad ni konfiguracija terena ne podržava takvu gradnju. Suština je, zadržati i zaštititi zone pretežno vikend namene, a odvojiti zone za hotele i velike apartmanske objekte tamo gde za to postoje infrastrukturne mogućnosti i gde teren to dozvoljava. ”, objašnjava Janković.

Najveći problem jeste činjenica da mnoge lokacije nisu komunalno opremljene. “Vodovod I Vidrak daju uslove, ali se realno oni ne mogu ispoštovati na terenu. Zato objekte B i V kategorije treba predvideti u onim  zonama gde je moguće uraditi odgovarajuću infrastrukturu. Na Divčibarama plan predviđa  mnoštvo kolsko-pešačkih staza duž kojih nije moguće ispoštovati komunalne infrastrukturne zahteve za velike objekte”, objašnjava Janković.

Ona navodi i da je uvažen jedan od bitnijih predloga Grupe građana, a to su individualni prečistači.

“ S obzirom na činjenicu da kanalizacioni sistem nije funkcionalan jer nema postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, novim planom je predviđeno da  do stavljanja u funkciju takvog postrojenja svi objekti B I V kategorije moraju imati individualne prečistače, i to je veoma važno da bismo sprečili dalje izlivanje fekalnih voda u prirodu”, kaže Svetlana Janković.

Među zahtevima bio je i onaj koji se tiče zelenila. Grupa građana tražila je 40 %, a nacrtom plana je predviđeno 35%. “U redu, 35% ali onda obaveznom razradom lokacija kroz urbanistički projekat dozvoliti samo gradnju koja ne ugrožava postojeći šumski fond i predvideti kontrolu realizovanog procenta zelenila.  Jer, jedno je napisano, a drugo sprovedeno.“

„Veliki je problem što se decenijama niko nije bavio Divčibarama. Svesni smo da ima mnogo nagomilanih problema, da ni gradska vlast ne može „preko noći“ da reši sve probleme, jer nedostaju i kadrovi i finansijska sredstva. Ali bitno je da su prepoznali našu dobru nameru, ogromnu energiju i opravdane ciljeve, pokazali dobru volju i da možemo zajednički da radimo na rešavanju problema.  Važno je i da se komunikacija nastavi jer smo gradonačelniku predali čitav spisak konkretnih problema koje treba rešavati na Divčibarama: od apoteke, organizacije stalno dežurne zdravstvene službe,  rešavanja komunalnog otpada, uklanjanja deponije građevinskog materijala i slično. Imamo odličnu saradnju i sa komunalnim preduzećima, Vodovodom i Vidrakom jer su članovi naše grupe često prisutni na Divčibarama i dobro upoznati sa situacijom na terenu, pa mogu svojim konstruktivnim predlozima u svakom pogledu da pomognu nadležnima. Takođe potenciramo važnost saradnje opštine Valjevo sa susednim, graničnim opštinama jer se prirodom mora upravljati integralno. Dakle, angažovali smo se u pokušaju ne da zaustavimo, već usmerimo razvoj Divčibara, i to kontrolisano, racionalno i po meri prirode i ovog prostora da bismo imali šta da ostavimo i budućim generacijama.“, zaključuje Svetlana Janković.