Centar za kulturu objavio podatak po kome je ova ustanova realizovala u 2019. godini čak 868 programa, što su praktično 2,7 programa dnevno. Kako je to moguće?
Gradsko veće usvojilo je izveštaj o poslovanju Centra za kulturu u 2019. godini bez ijednog pitanja , a vd direktora Nemanja Rasulić izneo je podatak zbog koga bi očito sve ostale ustanove kulture trebalo u najmanju ruku pogasiti.
„U toku 2019. godine, realizovano je 868 programa na kojima je prisustvovalo ukupno 102.734 posetioaca. To je prosečno 72,3 programa i 8.561 posetilac mesečno, odnosno, 2,7 programa dnevno sa 281,5 posetilaca po programu“,rekao je Rasulić.
U daljem izlaganju on je objasnio da Centar svoj rad zasniva na saradnji sa drugim produkcijama , ali i sopstvenoj produkciji. „Tokom 2019. godine Centar za kulturu je organizovao različite programe, podržavao i predstavljao pojedince i grupe i njihove inicijative. Organizovan je veliki broj pozorišnih programa, koncerata, izložbi, tribina, manifestacija VApril koja ima za cilj promovisanje mladih valjevskih umetnika. Centar za kulturu je bio nosilac organizacije 35. «Valjevskog džez festa»,“ 33.„Tešnjarskih večeri“ i dočeka Nove godine. Organizovani su Republička smotra recitatora, Republička smotra dečjeg folklornog stvaralaštva i niz drugih programa. Broj programa i posetilaca se, u odnosu na protekle godine znatno uvećao i zbog uspostavljenog kontinuiranog rada Bioskopa 85”, rekao je Rasulić.
Ali cifra od 868 programa I dalje je zvučna , ako se zna da su u pitanju dramski, filmski, likovni, muzički programi. U izveštaju dostavljenom članovima Veća se potom navode tabele iz kojih je vidljivo kako je Centar došao do ovako respektabilne cifre. Primera radi u jednoj od tabela lako je uočiti da su recimo u mesecu martu realizovana 4 dramska programa, 1 likovni, 2 muzička, 4 kreativno obrazovna, jedan u odeljku ostali , ali I 54 filmska programa u Bioskopu 85. Dalje, ako pogledamo recimo mesec jul može se videti 15 likovnih, 3 dramska I 28 filmskih. Bez daljeg navodjenja, pregledom tabele može se ustanoviti da je ključni nosilac programa u Centru za kulturu zapravo Bioskop 85 odnosno projekcije filmova. Ako se zna da se u proseku prikazuju tri različita filma u jednoj nedelji , a nekad I manje kako smo došli do 54 filma u martu?
Centar za kulturu ni manje ni više računao je svaki put kada je upalio projektor. Nije teško potom analizom tabela uočiti da je Centar realizovao mnoštvo radionica , a o čemu se tu radi? U tom mnoštvu zapravo su izbrojani dana trajanja neke radionice. Što će reći, primera radi, radionica akvarela što je jedan program trajala je moguće dve nedelje , Centar je računao 14 dana kao 14 programa.
Možemo li sada zaključiti da je Centar zapravo sabirao dužine trajanja , a ne pojedinačne programe.
Zanimljivo je da ovaj podatak nije bio povod da neko od članova Veća postavi pitanje kako se računalo I zašto se tako računalo?
Ako Centar tvrdi da su realizovali 868 programa onda je Valjevo postalo prestonica kulture I Beograd sa svojim sekretarijatom za kulturu bi morao da se postidi .
U delu manifestacija Centar navodi I manifestacije čiji je organizator I finansijer grad , a kojima Centar pruža samo podršku u smislu izdavanja sale, ozvučenja I sl. Iz daljeg materijala , izveštaja lako je uočiti da je Centar za kulturu imao najmanje svoje produkcije , ako se izuzmu radionice za decu.
Pohvaliti se činjenicom da je 103 000 gradjana posetilo programe gubi svaki smisao ako se zna da je najmanje programa osmislio sam Centar , a uglavnom je poslovanje sveo na , ako je verovati tabeli, filmske projekcije. Dokaz da su se sabirale “babe I žabe” je I u finansijama:
Za delatnost Centra za kulturu Valjevo u 2019.godini izdvojena su sredstva u ukupnom iznosu od 75.471.877,78 dinara i to iz budžeta grada 64.139.089,30 dinara (od čega 2.743.495,64 dinara sredstva Ministarstva kulture i informisanja) i 11.332.788.48 dinara iz ostalih izvora.
Za finasiranje redovnog rada ustanove izdvojena su sredstva u ukupnom iznosu 41.699.654,27 dinara i to iz budžeta grada 39.053.445,19 dinara i 2.646.209,08 dinara iz ostalih izvora.
Za finansiranje programskih aktivnosti izdvojena su sredstva u ukupnom iznosu 14.283.183,70 dinara i to iz budžeta grada 6.156.872,10 dinara ( od čega 744.945,68 dinara sredstva Ministarstva kulture i informisanja) i 8.126.311,60 dinara iz ostalih izvora.
Za finanisranje manifestacija „Tešnjarske večeri“, “Valjevski džez fest“, Doček Nove godine i „Dečija nedelja“ izdvojena su sredstva u iznosu od 19.489.039,81 dinara i to iz budžeta grada 18.928.772,01 dinara ( od čega 1.998.549,96 dinara sredstva Ministarstva kulture i informisanja) i iz ostalih izvora 560.267,80 dinara.
Dakle , za 868 programa utrošeno je 14,2 miliona.
Ovaj podatak opomena je ostalim ustanovama kulture koji su sa približnom cifrom za programe imali u stotinama manje ostvarenja . Pravo je pitanje onda za ostale ustanove – Zašto ne radite kao Centar?
Ili je opšti zaključak – Da nije tužno , bilo bi smešno?
Centar za kulturu imao je i investicije , radove na fasadi, krovu , elektroinstalacijama što će biti predmet dalje analize poslovanja , a povodom čega će Vamedia zatražiti pojašnjenja.
E, ovo je vrh!!! Zaista, da nije tuzno bilo bi smesno! Ima li kraja ovoj nasoj lakrdiji??!
Ovo je zaista presedan u kulturnom životu Valjeva. Svaka čast Rasuliću, da nije njega ne bismo bili svesni koliko programa nam je na raspolaganju. 🙂
Dali u ovu brojku ulazi i organizovanje skupštinske sednice u sali Domu kulture .
Covek je vanserijski talenat
Za prodaju prasića
Naravno da će pravnik na čelu ovakve ustanove samo da recka i broji, drugo ne ume! Na žalost, u mnogim javnim ustanovama se sve svelo na kvantitativne pokazatelje i sve pršti od rada, a kvaliteta i zadovoljstva korisnika usluga nigde !
Napisani naziv Dom kulture na zgradi,treba skinuti i napisati SAZUVAJ PAPULE
Sudeći po broju kulturnih događaja, Valjevo sa svojim Centrom je u rangu Pariza, a paradiranje g.Beluševića kroz salu, kao neka vrsta uvertire u program, je šlag na tortu ovoj našoj Stradiji.