IZBORI 2020- DSS Metla Intervju Miloša Jovanovića za list Politika

*Izbori 2020*

Je­dan od li­de­ra po­kre­ta „Me­tla 2020″ Mi­loš Jo­va­no­vić ka­že da su od­je­ci ovo­ga što ra­di u kam­pa­nji od­lič­ni i kao do­kaz na­vo­di da ih mno­go lju­di zo­ve i da im mno­gi pri­la­ze. Upra­vo zbog to­ga za „Po­li­ti­ku“ is­ti­če da je uve­ren da će „Me­tla“ bi­ti iz­ne­na­đe­nje iz­bo­ra, 21. ju­na. Do­sa­da­šnju iz­bor­nu kam­pa­nju oce­nju­je kao ozbilj­nu i pro­mi­šlje­nu s ja­snim ide­ja­ma, kon­kret­nim pro­gra­mom i vi­zi­jom. „Ni­smo ov­de da se igra­mo već že­li­mo da pre­u­zme­mo od­go­vor­nost za vo­đe­nje dr­žav­nih po­slo­va. Ovi iz­bo­ri pred­sta­vlja­ju va­žnu eta­pu“, ka­že Jo­va­no­vić.

Šta je te­ži­šte u va­šoj kam­pa­nji?

Svest da je, po­red pro­me­ne ak­tu­el­ne vla­sti, Sr­bi­ji po­treb­na ko­re­ni­ta pro­me­na po­li­tič­kog si­ste­ma. Svest da ži­vi­mo u ze­mlji u ko­joj je par­tij­ska knji­ži­ca naj­va­žni­ji do­ku­ment, va­žni­ji i od stu­dent­skog in­dek­sa, pra­ve di­plo­me ili rad­ne knji­ži­ce. I svest da ta­ko vi­še ne ide. Za­to je naš ap­so­lut­ni pri­o­ri­tet da naj­zad omo­gu­ći­mo gra­đa­ni­ma da bi­ra­ju svo­je pred­stav­ni­ke po ime­nu i pre­zi­me­nu. Sa­mo će­mo ta­da, ka­da lju­di u po­li­ti­ci bu­du du­go­va­li svo­je man­da­te ka­ko stra­nač­koj pri­pad­no­sti i ide­o­lo­gi­ji ko­ju za­stu­pa­ju ta­ko i vla­sti­tom ime­nu i ugle­du, us­pe­ti da raz­bi­je­mo tu stro­gu hi­je­rar­hi­ju u stran­ka­ma.

Šta ti­me do­bi­ja­mo?

Sa­mo ta­ko će­mo us­pe­ti da raz­bi­je­mo ne­ga­tiv­nu se­lek­ci­ju i sa­mo ta­ko će­mo us­pe­ti da raz­bi­je­mo sna­gu stra­na­ka, stra­nač­kih voj­ski i ma­ši­ne­ri­ja ko­je vi­še ne­će bi­ti u mo­guć­no­sti da uti­ču na me­di­je, na pra­vo­su­đe, na za­po­šlja­va­nje u jav­nim pred­u­ze­ći­ma i ko­je ne­će mo­ći da uti­ču na to­ko­ve nov­ca tj. bu­džet­skih sred­sta­va. To je osnov­ni pred­u­slov da Sr­bi­ja pro­di­še.

Ka­ko bi­ste re­ši­li pro­blem Ko­so­va i Me­to­hi­je?

Prav­ni okvir za re­ša­va­nje pro­ble­ma KiM je ja­san i ne­dvo­smi­slen. To je Ustav Sr­bi­je i Re­zo­lu­ci­ja 1244 SB UN kao i prin­ci­pi op­šteg me­đu­na­rod­nog pra­va. I od tog okvi­ra ne mo­že i ne sme bi­ti od­stu­pa­nja. To je okvir za pre­go­vo­re i za re­še­nje kri­ze ko­ja se mo­ra za­vr­ši­ti re­in­te­gra­ci­jom na­še ju­žne po­kra­ji­ne u pu­ni ustav­no­prav­ni po­re­dak Sr­bi­je. Taj pro­ces će na­rav­no tra­ja­ti jer je reč o stra­te­gi­ji ko­jom se po­ste­pe­no me­nja sa­da­šnja re­al­nost, ali u to­me i ne tre­ba žu­ri­ti. Ne žu­re ni Gr­ci ni Tur­ci na Ki­pru kao što ne br­za­ju ni Izra­el­ci ni Pa­le­stin­ci na Bli­skom is­to­ku. Va­žno je sa­mo ja­ča­ti, u sva­kom po­gle­du, srp­ski kor­pus na KiM i ja­sno sta­vi­ti do zna­nja da će bez­bed­nost Sr­ba bi­ti ga­ran­to­va­na.

U me­di­ji­ma se spo­mi­nju ne­ka re­še­nja kao što je po­de­la Ko­so­va ili raz­gra­ni­če­nje…

Bi­lo ka­kva vr­sta pri­zna­nja se­ce­si­je KiM ili­ti pre­da­je te te­ri­to­ri­je bi­la bi dvo­stru­ko po­gub­na po nas. Pr­vo, ti­me bi­smo iz­vr­ši­li iden­ti­tet­sko sa­mo­u­bi­stvo i ne­gi­ra­li sop­stve­nu tra­di­ci­ju, isto­ri­ju i kul­tu­ru. Za­mi­sli­te sa­mo da li bi­smo na­kon ta­kvog beš­ča­šća i da­lje mo­gli da či­ta­mo „Gor­ski vi­je­nac“, srp­sku ep­sku po­e­zi­ju, „Na Ga­zi­me­sta­nu“ Mi­la­na Ra­ki­ća ili da po­sma­tra­mo „Gra­ča­ni­cu“ Na­de­žde Pe­tro­vić… Dru­go, pre­da­jom KiM bi se de­sta­bi­li­zo­vao či­tav re­gi­on zbog otva­ra­nja i kon­kre­ti­za­ci­je pi­ta­nja tzv. ve­li­ke Al­ba­ni­je pa bi­smo se, ume­sto pra­vlje­njem re­da u ze­mlji, na­red­nih 30 go­di­na ba­vi­li ge­o­po­li­ti­kom i su­ko­bi­ma. Ja to ne pri­hva­tam.  

Ko­ji je vaš eko­nom­ski pri­o­ri­tet?

Ko­rup­ci­ja i be­za­ko­nje di­rekt­no uti­ču na eko­no­mi­ju i ži­vot­ni stan­dard svih nas. Taj ba­ši­bo­zuk nas ko­šta dva od­sto pri­vred­nog ra­sta go­di­šnje. Ogrom­ni nov­ci se sli­va­ju u pri­vat­ne dže­po­ve par­tij­skih po­slu­šni­ka i fir­mi sa­te­li­ta. Za­to će­mo se ne­mi­lo­srd­no ob­ra­ču­na­ti s ko­rup­ci­jom ta­ko što će­mo po­o­štri­ti ka­zne­nu po­li­ti­ku, one­mo­gu­ći­ti da se za de­la ko­rup­ci­je iz­ri­ču ka­zne is­pod za­kon­skog mi­ni­mu­ma, ge­ne­ra­li­zo­va­ti in­sti­tut pri­kri­ve­nog isled­ni­ka, od­no­sno omo­gu­ći­ti po­seb­ne do­ka­zne rad­nje u po­gle­du de­la ko­rup­ci­je i usvo­ji­ti za­kon o po­re­klu imo­vi­ne ko­ji se ne­će ti­ca­ti svih gra­đa­na, kao da­nas, već će se is­klju­či­vo od­no­si­ti na no­si­o­ce jav­nih funk­ci­ja od 1990. na­o­va­mo. Taj red i prav­da se mo­ra­ju us­po­sta­vi­ti jer lju­di iz ze­mlje od­la­ze zbog eko­nom­ske si­tu­a­ci­je, a mo­žda i vi­še, zbog be­za­ko­nja i ne­prav­de. Što se eko­no­mi­je ti­če, ap­so­lut­ni pri­o­ri­tet je, uz na­sta­vak ve­li­kih in­fra­struk­tur­nih pro­je­ka­ta, re­in­du­stri­ja­li­za­ci­ja.

Šta bi­ste pr­vo ura­di­li?

For­mi­ra­će­mo raz­voj­nu ban­ku i po­seb­nu pa­žnju po­sve­ti­ti sek­to­ru in­for­ma­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja i na­men­skoj in­du­stri­ji. Iako ne uče­stvu­je s vi­še od se­dam od­sto u struk­tu­ri na­šeg BDP-a, po­ljo­pri­vre­da osta­je stra­te­ški va­žan sek­tor. Tu će­mo po­seb­nu pa­žnju usme­ri­ti na edu­ka­ci­ju po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­đa­ča, sta­bil­nost i pred­vi­dlji­vost ot­kup­nih ce­na uz raz­bi­ja­nje mo­no­po­la ili kar­te­la. Če­ka nas ve­li­ki po­sao, ali kao što sam re­kao, pred­u­slov za sve je da pret­hod­no na­pra­vi­mo red u ku­ći.