Deponijska pregrada mehanizam za trošenje novca gradjana

Postojeća deponijska pregrada na reci Gradac očigledno nema drugu ulogu već da se svake godine troši novac na sanaciju ist , ali i nadoknadu štete koja nastaje na okolnoj infrastrukturi i domaćinstvima. Aktivisti Lokalnog fronta od prvog dana izgradnje ukazivali su na njenu bespotrebnu izgradnju , ali očito apeli nisu dali rezultata.

Tzv. deponijska pregrada na reci Gradac izgrađena je novcem građana Valjeva koji je bio namenjen zaštiti od poplava. Samo 14 dana pošto su investitor i izvođač radova potpisali zapisnik o konačnom obračunu i primopredaji radova, nova deponijska pregrada podigla je nivo reke Gradac, izazvala izlivanje reke i nanela štetu putu prema Aničićima i po privatnim parcelama duž reke.

„Bilo je to još 24.oktobra 2017. Posle toga, od visokih gradskih funkcionera čuli smo objašnjenje da je u vezi sa pregradom sve „bilo po zakonu“, da su odgovorni za ovaj posao „pazili na svaki dinar“ pa još i uštedeli neke  972 hiljade dinara. Krajem januara 2018. tadašnji pomoćnik gradonačelnika, Miroslav Pimić, najavio je da će grad utvrditi odgovornost i zatražiti veštačenje od „referentnih ustanova“, kako bi pričinjena šteta bila nadoknađena u celosti. Nešto potom Lokalni front Va je demantovao ove tvrdnje o ušteđenim sredstvima i dokazao da je do tog trenutka cela priča o deponijskoj pregradi građane Valjeva stajala tačno 6 miliona 164 hiljade 364 dinara. U junu smo saznali da se grad nije obraćao nikakvoj  „referentnoj ustanovi“ za veštačenje o događajima na reci Gradac od 24.10.2017.godine,“ rekao je Željko Trifunović.

Priča o deponijskoj pregradi zvanično počinje 14. oktobra 2015.godine kada je  direktor Direkcije za urbanizam, građevinsko zemljište, puteve i izgradnju Valjeva Dragan Jeremić, potpisao odluku broj 2852 kojom se nalažu dve stvari: da se izvrši nabavka usluge za izradu Idejnog rešenja sa hidrološkom studijom deponijske pregrade na reci Gradac, kao i da se uputie pozivi za podnošenje ponuda kvalifikovanim ponuđačima.

Nakon toga sve je teklo uhodanim tokom. U celoj ovoj storiji jedino izgleda reka Gradac nije poštovala uhodani tok,  pa se 14 dana kasnije poplavni talas, umesto da novu pregradu preskoči, razlio duž leve obale reke.

„Građanima Valjeva potom su ispostavljani još neki računi,  jednoj osobi, na primer, isplaćeno je 74 100 dinara na ime štete od poplave. Izvršeni su naknadni radovi na zaštiti obale i popravci puta za Aničiće, u vrednosti od  402 997,89 dinara, bez PDV. Kao što je poznato, prilično posla oko deponijske pregrade bilo je i 7. marta 2018. godine. Tada je duž leve obale Gradca iznad deponijske pregrade napravljen nasip od dva reda džakova sa peskom, koji je posle izvesnog vremena zamenjen nasipom od kamena i zemlje. U julu 2018. zaključen je ugovor za  projektovanja nasipa na reci Gradac od crpne stanice do deponijske pregrade, Posao je dobio „Hidroprojekt Zrenjanin“ iz istoimenog grada, po ceni od 820 000 dinara bez PDV. U planu javnih nabavki za 2019. godinu pod brojem 1.3.14, najavljena je i izgradnja pomenutog nasipa. Planirani troškovi bili su oko 4 miliona dinara sa PDV, ali ta javna nabavka nije realizovana. U ovogodišnjem planu nabavki nasip na Gradcu ponovo se pojavljuje pod brojem 1.3.31, ali do ovog trenutka najbolji budžet u istoriji Valjeva nije uspeo da ovaj posao ostvari“, rekao je Trifunović i upitao da li će najnovija događanja na sada već čuvenoj deponijskoj pregradi probuditi nadležne i odgovorne? Lokali front u to sumnja.

Ljubomir Radović iz Lokalnog fronta na primeru deponijske pregrade na Anatemi smatra da se tu vide  osnovni problemi partijske države, koja nije sposobna da se bavi ozbiljnim problemima sa kojima se građani suočavaju. „U konkretnom slučaju, utrošena su ogromna sredstva, u jedan građevinski objekat čijom izgradnjom ne samo da nije dobijena nikakva korist u borbi protiv bujičnih poplava reke Gradac, već je takva nestručna gradnja dovela do nove, velike materijalne štete kojoj smo svedočili i prethodnih dana na ovom istom mestu.Brojni stručnjaci Srbije oglasili su se u stručnoj publikaciji „Istorijski prikaz bujičnih poplava u slivu reke Kolubare“ i kroz analizu dali jasne dokaze da se bujični potencijal naših reka drastično povećava iz godine u godinu, zahvaljujući pre svega ljudskim aktivnostima i klimatskim promenama. Učestalost ovakvih, prirodnih katastrofa je gotovo 2 puta veća u poslednjim godinama, nego u periodu sredinom dvadesetog veka koji je u studiji obrađen. Ova publikacija predlaže i konkretne aktivnosti i načine odbrane kojom bi se sprečila velika materijalna i sva druga šteta koja nastaje u dolinama reka sliva Kolubare. Na žalost, kao i mnogo puta do sada, političke stranke u vlasti nisu bile zainteresovane za reč stručnjaka, što jasno govori kome građani za ovakve događaje koji dovode do velikih šteta  moraju ispostaviti račune.“, rekao je Radović.