U toku jučerašnjeg dana I zvanično je saopšteno da je pred nama policijski čas u trajanju od 84 sata . Zabrana kretanja počinje sutra u 17h , a završava se u utorak u 5h ujutro. Ovo je četvrti Uskrs u poslednjih 100 godina koji neće biti obeležen na uobičajeni način.
Kako je najavljeno za Uskrs neće biti dozvoljeno okupljanje. Podsećamo SPC zatražila je od Vlade Srbije da dozvoli prisustvo vernika u hramovima na uskršnjoj liturgiji. U toku jučerašnjeg dana nakon razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića I patrijarha SPC Irineja izdato je saopštenje u kome se navodi da takva mogućnost neće biti dozvoljena . U saopštenju se navodi da je predsednik Srbije i pored razumevanja za potrebe srpskog naroda ipak okupljanje nije moguće.”Zbog trenutne epidemiološke situacije u Srbiji, slušajući mere i uputstva koja nalaže struka, nismo u mogućnosti da ukinemo zabranu kretanja tokom trajanja policijskog časa”, rekao je Vučić.
U istom saopštenju se izmedju ostalog navodi I sledeće: “Njegova Svetost patrijarh Irinej je primetio da su nakon saopštenja Svetog Sinoda mnogi, a neki čak i zvanični predstavnici, davali neprimerene izjave stvarajući neobjektivnu medijsku sliku, koja bi mogla da šteti ugledu Srpske Crkve, kao i srpske države, netačno interpretirajući nameru i Crkve i države”.
Gradjani Srbije moći će liturgije da prate putem tv prenosa , a u najavi za intervju sa patrijarhom, list Blic prenosi I njegovu izjavu : “- Lepo je doći na velike praznike u crkvu, ali ovo je izuzetan jedan momenat u našemu životu. Možemo se mi Bogu moliti i u svome domu. Preporučujem našemu narodu da prihvati ono što kažu ljudi od struke, da se tih upustava pridržava”.
Novija istorija svedoči o dva Uskrsa kada gradjanima nije bilo omogućeno da Uskrs obeleže na način kako to prazniku dolikuje i to 6. aprila 1941. godine kada je počelo bombardovanje Kraljevine Jugoslavije, a potom na Uskrs 16. i 17. aprila 1944 godine zbog svezničkog bombardovanja Beograda.
Uskrs se još jednom obeležavao u vreme bombardovanja, pa je tako u vreme vanrednog stanja 1999. godine Uskrs takodje obeležavan neuobičajeno, ali je tada okupljanje, iako nije bilo preporučeno, bilo moguće.
To ove sto slave petokraku nece mnogo da potrese.
Навешћу цитат из књиге Њ.Св. Патријарха Павла, „Да нам буду јаснија нека питања наше вере“: *Кад би се преко Причешћа ширила зараза, то би већина свештеника, особито физички слабијих, боловала од најразличнијих заразних болести и многи од њих већ давно помрли. Међутим, стварност показује сасвим друго. Велики број њих доживљава дубоку старост и умире од болести које нису заразне. У просеку свештеници су дуговечни људи. А тако је било и у старије доба кад су, пре увођења кашичице, сви верни причешћујући се, пили из истог путира. /…/ Може звучати парадоксално ако сада, после свега онога што смо изнели, кажемо да се у Цркви свагда знало да Свето причешће заиста може бити узрок слабости и болести, па чак и смрти. Говорећи о приступању телу и крви Христовој, Свети апостол Павле вели: „Зато су међу вама многи болесни и доста их је умрло…“ (1 Кор. 11, 30). Но ту он не говори о зарази од бацила, бактерија и вируса, добијених преко причешћа, него о опасности за онога који „недостојно једе хлеб и пије чашу Господњу“. Ова мисао налази се и у молитви Литургије Светог Василија Велико: „Боже наш, Боже спасати… ниже немошчна душеју и тјелом от јеже недостојње сих причашчатисја“. Тумачећи ово место 1 Коринћанима, Свети Јован Златоуст вели: „Многи у недоумици питају један другог: Откуд настају превремени смртни случајеви, откуд дуготрајне болести? Узрок многих, говори он (Павле), од ових изненадних невоља налази се у гресима“. Зато све своје старање хришћанин и данас треба да упути у правцу избегавања греха. Здравље душе дејствоваће онда на здравље тела.* Звршен цитат