Deponija Kalenić možda će početi sa radom tek 2022 ili 2023. godine, informacija je koju je na sednici Skupštine grada dao direktor Eko Tamnave, preduzeća koje je nosilac izgradnje deponije. Valjevska deponija s druge strane već godinama je na izmaku mogućnosti za korišćenje.
Još od 2006. godine traje finansiranje projekta izgradnje deponije Kalenić i do sada je kada je grad Valjevo u pitanju u samo projektnu dokumentaciju i rad preduzeća Eko Tamnava uloženo više od 30 miliona dinara.
Sama ideja deponije Kalenić te 2006. godine zvučala je više nego dobro. Bila je to mogućnost da čak 11 opština dobije regionalnu deponiju i na taj način reše svoje probleme u deponovanju smeća. Jasna najava tada je bila mogućnost da na raspolaganju u IPA fondovima stoji čak 17,5 miliona evra koji mogu biti iskorišćeni za izgradnju i stavljanje u funkciju deponije. Rok za konkurisanje za pomenuta sredstva bio je 1. januar 2016. godine . Nažalost brojne ideje , obimna dokumentacija zakočili su ceo proces pa se do tog datuma nije stiglo onako kako je planirano. Finansiranje je izostallo bar za 11 opština medju kojima je Valjevo. Zanimljivo je da su tada gotovo istovremeno pripreme za konkurisanje za sredstva započeli i Subotica i Zrenjanin. Šta više, u javnosti se uvelliko govorilo da s obzirom da je Valjevo prvo na listi ne sme dozvoliti da nas pomenuti gradovi preteknu. Slučaj ili nešto drugo hteo je da ova dva grada već sada imaju deponije , a Kalenića i dalje nema. Naime, koliko je poznato projekte su zakočili poslovi preprojektovanja jer je deponija morala biti pomerena 200 metara od predvidjene lokacije , a u medjuvremenu Kolubara je devastirala zemljište podigavši njegov nivo u odnosu na prvobitnu visinu.
Zoran Petrović direktor preduzeća Eko Tamnava kaže da je gotovo sve pripremljeno , a da sada ostaje na Vladi Srbije da odgovori na koji način će biti finansirana izgradnja . Istovremeno u proteklim godinama zainteresovanost za učešće u projektu deponije iskazalo je još nekoliko opština kao što su Loznica, Krupanj. „Dobro je da se proširi broj obuhvaćenih opština jer to praktično znači obuhvat 500 000 stanovnika . Videćemo kako će se ove lokalne samouprave pridružiti , a saglasnost za to postoji. Potrebno je da još uradimo studiju . Očekivanja su da će izgradnja deponije biti finansirana iz domaćih sredstava , ali i iz stranih fondova . Kada bi mogla početi sa radom? Mi smo sve sad uradili pa očekujemo da bi u funkciji mogla biti 2022 ili 2023 godine“, rekao je Petrović.
Istovremeno Petrović kaže i da nije obaveza Eko Tamnave da sanira deponije u opštinama koje učestvuju u projektu. Grad Valjevo učesnik je u ovom projektu sa 23 % na osnovu čega je utvrdjen i procenat finansiranja pa svake godine za deponiju Kalenić Valjevo izdvaja do 5 miliona dinara. Ipak najveće izdvajanje Valjevo je imalo 2012. godine kada su izgradjeni reciklažni centar i transfer stanica u Valjevu. Finansiranje ova dva preduslova za učešće u projektu regionalne deponije odvijalo se u dva pravca i to iz budžeta grada i tadašnjeg Fonda za zaštitu životne sredine. Ipak kako je taj Fond u jednom trenutku ugašen , a da nije izmirio obaveze prema izvodjaču radova preduzeću Ingrap omni , grad Valjevo je posle sudskog spora koji je izgubio na račun ovog izvodjača uplatio 10 miliona dinara za izvedene radove iako je to prvobitno bila obaveza Fonda.
Za opremanje reciklažnog dvorišta bilo je potrebno po tadašnjoj proceni 15 miliona dinara, a sredstva je obećao republički Fond za zaštitu životne sredine. Taj Fond nikada nije izdvojio pomenuta sredstva iako je papirološki već sve bilo potpisano i dogovoreno.Ipak nije bilo tako.
Grad Valjevo je potom 2017. godine nabavio liniju za reciklažu otpada izdvojivši čak 18 miliona dinara. Po pristizanju linije vrlo brzo je ustanovljeno da postoje problem u njenom funkcionisanju odnosno da odredjeni delovi linije ne podržavaju potrebe zbog kojih je instalirana. Ipak u javnosti nikada nije obelodanjena zvanična informacija na koji način je ovaj problem rešen I da li je rešavanje istog zahtevalo odredjena finansijska izdvajanja.
Reciklažni centar ni danas ne radi onako kako bi trebalo jer u Valjevu nikada nije ozbiljnije pokrenut projekat recikliranja smeća od strane gradjana. Ovako nešto nije ni moguće jer u gradu nisu postavljeni svi neophodni kontejneri za odlaganje tako odvojenog smeća.
S druge strane Valjevo već godinama izdvaja sredstva za sanaciju lokalne deponije koja je bez upotrebne dozvole formirana još 1990 godine, a koliko je poznato proširenje je imala 2008. godine, ponovo bez odgovarajuće dokumentacije. U protekli godinama za sanaciju je izdvajano oko 4,5 miliona dinara , ali šta je tačno bilo uradjeno za izdvajani novac nije poznato. Dostupne informacije pokazuju da je u periodu od 2008 do 2012. godine postavljeno oko 30 biotrnova za oslobadjanje gasa na deponiji. Država Francuska tih godina poklonila je Valjevu I projekat sanacije deponije , ali se realizaciji tog projekta nikada nije pristupilo s obzirom da je deponija I dalje u funkcijii.
S druge strane gradjani koji žive u blizini deponije do sada su u više navrata organizovali ili pak samo najavljivali proteste I blokade deponije jer je kako su svaki put do sada tvrdili, život u blizini deponije nemoguć.
Ali, rešenja za njih nije bilo, bar ne onog koje je prvobitno traženo pa je zabeleženo da su umesto rešavanja deponije nezadovoljni gradjani dobijali ulice, trotoare I uličnu rasvetu , verovatno kao oblik kompenzacije.
Put Kalenića, kad proradi, trebalo bi da krenu kamioni koji bi iz Valjeva svakodnevo iznosili tone I tone smeća. U zavisnosti od reciklaže količina smeća koje bi se prevozilo trebalo bi da bude manja. Ipak daljina regionalne deponije, troškovi nabavke kamiona, njihove amortizacije, goriva, ljudi koji treba da budu angažovani za ove poslove samo učešće grada dovode na ivicu isplativosti. Kako se do sada moglo čuti sve pomenuto uticaće na visinu cene izdjubravanja koju će morati da plate gradjani Valjeva.
Ne treba zaboraviti da je 2018. godine grad Valjevo ušao u pregovore sa gradom Obrenovcem kako bi smeće iz Valjeva bilo deponovano na njihovu deponiju. Kako su ovi pregovori završeni nije decidno navedeno , ali koliko je poznato smeće se I dalje odvozi na gradsku postojeću deponiju pa je za pretpostaviti da je pregovor propao ili da se od njega odustalo.
Bilo kako bilo rokovi za regionalnu deponiju Kalenić produžavaju se svake godine pa je nova vest 2023. godina. Da li će zaista tako I biti pokazaće vreme, a mi ćemo do tada I dalje koristiti postojeću deponiju i nastaviti finansiranje Eko Tamnave.
Pa mi proizvodimo koronu sa ovim smecem
Udomljavanje političkih jednoumnih bezkičmenjama, sa pričom o ekologiji. A zagadjenost vazduha kao nikada velika. Zadnji obli nečovečnošti je kada nemate stida, ovi na Vlasti su u tom stadijumu.
Koliko su nesposobni, da 15 godina ne mogu jedan projekat da realizuju. Ja stvarno ne mogu da verujem da kad uzme jedan covek, radna grupa ili šta već, da realizuje neki projekat da niko nema volje nešto da pokrene. Pa jel toliki problem napraviti reciklažni centar u 21. Veku? Darko Glišić je pre 3 godine gostovao na VTV -u, i rekao da je taj projekat pri kraju, i da će se krenuti u realizaciju, i šta sad bi?! Što ne pitaju onog svog pametnog predsednika kad se šeta po Evropi, da pita tamo pametne ljude kako oni rade? Ja cu mu poslati adresu, neka ode u Norvešku da vidi kako su ljudi za dve godine realizovali projekat od 25 milijardi evra. Ovi za 15godina ne mogu dokumentaciju da urade.