Pakao za decu I meštane u delu Ulice Save Vujanovića

Odgovor na pitanje iz kojih sve razloga ljudi odlaze iz Valjeva nije samo u privredi koja ne omogućava zaposlenje već I u uslovima života svakog gradjanina. Za one koji žive u produžetku Ulice Save Vujanovića život gotovo više da nije moguć. Godine nadanja I apela da se bar put uredi nisu donele nikakvu promenu. Sedmoro dece iz ove ulice nema osnovne uslove za život dostojne života u gradu.

Čak 12 porodica prinudjeno je da svakodnevno da bi došli do svojih kuća prolazi kroz, kako kažu, pakao od puta. U pitanju je produžetak Ulice Save Vujanović koji izlazi potom na Donjegrabovačku ulicu. “ To je slepo crevo izmedju dva asfalta u dužini od 350 do 400 metara. Ovaj  deo puta je prinudjeno da koristi 12 porodica.Nas 7 porodica koji zivimo tu imamo ukupno sedmoro dece uzrasta od 2 do 11 god. Svaki dan naša deca idu tim putem”, kaže za Vamediu sugradjanin Milan Marković.

Pomenuti put je u poslednjih deset godina u dva navrata presipan, ali kako objašnjavaju I ostali meštani od presipanja nema koristi jer put nema odvodni kanal, pa kiša donosi nove probleme.

“Mi smo posle primorani da to ručno saniramo koliko je moguće. Veliki broj ljudi je ranije prolazio ovuda do svojih kuća u Donjoj Grabovici jer je ovo najbliži put do njihovih kuća, a sada idu okolnim putem duzine oko 3 km. Naravno da nam je najveći  problem odvesti i vratiti decu kući. Taksi neće da dodje do nas. Na našim kolima su svakodnevne štete tako da je razumljivo to vezano za Taksi. Najveći problemi nastupaju sa snegom. Naravno da se ovaj deo nikada ne čisti pa smo preko zime odsečeni od sveta. Kad su veće kiše I speru ono malo što je nasuto blato je neverovatno, ne može da se prodje jednostavno. Ne može”, objašnjava Marković.

Ova ulica nema ni osvetljenje I kako kaže deca se plaše da uveče prodju ulicom.”Problem je i sa mrakom. Nije osvetljeno. Pa zamislite dete koje se vraća iz druge smene iz škole u zimskom periodu, a roditelji na poslu. Onda se solidarišemo medjusobno provodimo decu kroz ovaj horor do kuće. Vidite koliko je sada rastinje, niko to ne krči, jednostavno nemoguće je ovde živeti I sve je teže I teže”, priča Marković.

On navodi da su se do sada nebrojeno puta obraćali gradskim vlastima , ali da odgovora za njih nema. Obraćali su se I komunalnoj policiji I inspekciji, ali pomaka niti naznake rešavanja ovog za njih životnog problema nema.

Betonski putevi I kaldrma sada se pominju kao deo istorije, a gradjevinarstvo je po pitanju puteva napredovalo do te mere da se asfalt usavršio na svaki način pa sada imamo I one puteve koji upijaju vodu, bar je tako u svetu. Ako bismo nekog bar iz Evrope doveli u Valjevo I pokazali pomenutu ulicu da li bi verovao da su Rimljani otišli?

S.V.