Drži vodu dok majstori odu

Grad Valjevo je 18. aprila raspisao javnu nabavku za izbor izvodjača radova na poslovima krpljenja udarnih rupa. Radovi na krpljenju trebalo bi da počnu tek početkom juna meseca. Naručilac kao i uvek traži samo asfalt iz asfaltne baze bez definisanja strukture vezivnih komponenti asfalta, koliko slojeva i kojih slojeva asfalta se ugradjuje. Ovako izvedeni radovi, koji su praksa u Valjevu dovode do toga da ulice izgledaju kao bojno polje, realno traju dok se ne završi slikanje gradskih funkcionera.

Neravan  i ispresecan krpljenjem kolovoz, redovna su slika naših gradskih ulica. Svake godine nakon zimske sezone grad pristupa krpljenju udarnih rupa do kojih je došlo u toku zime čemu u najvećoj meri doprinosi upotreba soli i rizle u zimskim mesecima. Kako je ova zima obilovala snegom gradske ulice su u toku čišćenja više nego ranije upravo sanirane ovim derivatima pa ionako loši kolovozi sada su prepuni udarnih rupa. U samom gradu gotovo da ne postoji ulica u kojoj takve rupe ne postoje.

Grad ove godine javnu nabavku za saniranje udarnih rupa raspisuje tek sada u aprilu mesecu pri čemu se navodi da će otvaranje ponuda biti realizovano 20. maja nakon čega se može očekivati da radovi počnu tek početkom juna. Ova javna nabavka predvidja angažovanja potencijalnog izvodjača radova na rok od godinu dana pa je za očekivati da će do juna naredne godine svakog meseca, odnosno po evidentiranju postojanja udarnih rupa iste biti i sanirane. Sanacija udarnih rupa prošle godine takodje je počela kasno dok je evidentno da su u 2017. godini radovi počeli polovinom marta meseca, a 2015. godine već u prvim danima marta.   

Pored upotrebe energenata rupe na kolovoznim zastorima nastaju i nakon radova koje izvode pojedina javna preduzeća . Činjenica je da ove radove oni najčešće ne prijavljuju gradu niti traže dozvole za iste pa se dešava da na tek završenim ulicama osvanu rupe . Najnoviji slučaj vidjen je na Poparskom putu gde je samo sedam dana nakon asfaltiranja vadjen kabal pa je ulica raskopana . Ti radovi trajali su čak par meseci, nakon čega je uradjena neadekvatna zakrpa betonom čija visina  na mestima i za desetak centimetara nadmašuje površinu asfaltnog zastora.

U gradu je već godinama diskutabilan kvalitet asfaltnog zastora koji se postavlja i u javnim nabavkama nemoguće je pronaći kakav asfalt naručilac želi da ugradi već se navodi  „nabavka materijala, proizvodnja, transport i ručna ugradnja asfaltne mase iz asfaltne baze u udarne rupe preprskane bitumenskom emulzijom”. Asfaltne mase iz asfaltne baze? Na ovaj način definiše se I komletno asfaltiranje uz dodatak da se radi o debljini asfalta od 6 cm.

To praktično znači da kvalitet asfalta koji se ugradjuje nije bitan pa izvodjač može po soptvenoj proceni ugraditi asflat kakav lično smatra da treba ili kakav odgovara većoj zaradi. A zapravo, asfaltna mešavina je mešavina mineralnog agregata definisane granulacije i bitumena kao vezivnog sredstva koji, u zavisnosti od sastava mešavine, može zauzimati različito količinsko učešće.Razmatrajući varijabilnost komponenti (vrsta i količina) moguće je proizvesti asfalt koji će imati različite osobine – na taj način asfalt je moguće prilagoditi  svakoj individualnoj potrebi i svakom zahtevu. Pojedini zahtevi se determinišu kasnijim uslovima eksploatacije, a to su saobraćajno opterećenje i spoljašnje vremenske prilike kako leti tako i zimi. Iz tog je razloga svakom proizvodnom procesu potrebno posvetiti posebnu pažnju. Dakle, neophodno je da u javnoj nabavci bude definisano kakav se asfalt želi , a u skladu sa tim gde se ugradjuje.

Inženjeri tvrde da asflatni zastor treba da sadrži tri sloja: nosivi asfaltni sloj, vezni asfaltni sloj i krovno-površinski asfaltni sloj. Uz predhodni proračun odnosa vezivnih komponentni, a u skladu sa mestom ugradnje, ovako ugradjen asfaltni zastor služi godinama, decenijama.

Kod nas u Valjevu ulice služe I traju samo dok se ne završi slikanje gradskih funkcionera, jasno je I zašto.   

S.V.