Izveštaj o deponiji Kalenić na sednici Skupštine grada nije doneo odgovore na pitanja kada će deponija početi sa radom, koliko će to koštati gradjane Valjeva kao ni koliko će još novca grad Valjevo morati da izdvoji za ovu deponiju.
Na sednici Skupštine prvi put je razmatran rad na implementaciji projekta deponije Kalenić koji grad Valjevo fiannsira godinama unazad pa ikako se moglo čuti do sada je izdvojio više od 20 miliona dinara iz budžeta. Direktor Eko Tamnave regionalnog preduzeća koje vodi poslove realizacije projekta deponije za skupštiskom govornicom je rekao da je u 2017. godini definisan dinamiki plan koji predvidja u prvoj fazi izvodjenje radova na telu deponije, a potom u drugoj fazi regionalno opremanje.
„Prošle godine odradili smo skoro sve što je bilo planirano sem izgradnje tela deponije i predvidjene saobraćajnice. Krajem godine dobijena su sredstva od ministarstva za tehničku kontrolu reviziju regionalnog plana. Izabran je izvodjač preduzeće Energoprojekt i u toku je treći deo tehničke kontrole. U narednim danima biće održan sastanak sa predstavnicima opština na kom će biti dogovorene obaveze samih opština. Predstoje izgradnja pristupne saobraćajnice, upravna zgrada, dalekovod i sl. To bi trebalo da bude u 2019. godini. Ali tačne rokove nemoguće je dati“, rekao je Petrović.
Žarko Kovač član Veća izneo je informaciju da je ministarstvo izdvojilo 65 miliona dinara za projektnu dokumentaciju. „Predvidjeno je 350 miliona za izgradnju na nivou cele Srbije od strane ministarstva za zaštitu životne sredine i trebalo bi da se i deponija Kalenić nadje tu i da se izdvoje neka sredstva. Sada predstoji revizija programa upravljanja komunalnim otpadom, očekuje se da se počen sa separacijom i modernizacijom na licu mesta . Mora se smanjiti količina koja se transportuje. Deponija Kalenić daleko je 40 km i nalazi se na samoj granici ekonomske isplativosti“, rekao je Kovač.
Grad Valjevo je u periodu do 2012 godine izgradio i transfer stanicu i reciklažni centar , ali se ijedno od ove dve investicije ne koristi. Najveći ulagač u ovu izgradnju bio je grad Valjevo.
Opoziccija je konstatovala da predugo traje period dobijanja gradjevinske dozvole , Slobodan pavlović odbornik DS-a podsetio je da su bila opredeljena sredstva iz IPA fondova , 17 miiona evra, koja upravo zbog ovog kašnjenaj nisu iskorišćena. Petrović je objasnio da je pomeranje lokacije za 200 metara same deponije prolongirala završetak potrebne dokumentacije jer se u mnogim segmentima krenulo iznova u pribavlajnej dokumentacije.
Odbornik Ljubomir Radović je ukazao na činjenicu da je deponija Kalenić očito jedan od megalomanskih projekata kome se ne zna završetak. Niko od govornika nije mogao da odgovori na pitanje koliko je novca još potrebno za završetak same deponije i funkcionisanje , ali ni da precizira rokove završetka.
Odbornici generalno nisu dobili objašnjenja ni o nemaččkim investitorima, ni o švedskoj agenciji , ni o potencijalnoj energani, tačnije nio jednoj stvari o kojoj je bilo govora u prethodnom periodu , a kojima se očito vreme realizacije prolongiralo.
Grad će nastaviti da finansira izgradnju deponije Kalenić na osnovu prvobitno potpisanog ugovora 11 Opština i činjenici da Grad Valjevo ima 23 % udela u vlasništvu same deponije.
S.V.
Deponija postoji 30 godina, zbog cega to nije reseno u tom periodu, nego ste se sada setilii tog problema.
Ova deponija jeste tragična priča o diskontinuitetu vlasti iz 2012. godine. Nova vlast na republičkom i lokalnom nivou narednih nekoliko godina nije uspevala da iskoristi sredstva EU koja su joj bila na raspolaganju. Događalo se da je stepen iskorišćenosti sredstava na nivou godine tek nešto oko 50%, jer su ljudi koji su se do tada bavili evropskim projektima jednostavno otišli iz ministarstava,
Deponija Kalenić je projekat koji definitivno ima smisla. Naravno da je važno koliko će da košta, ali je čak i više važno šta se sve tom deponijom rešava. U pitanju je regionalna deponija koja bi trebalo da zadovolji stroge kriterijume za odlaganje otpada i koja bi trebalo da reši pitanje odlaganja otpada u celom našem okrugu. Na drugoj strani time se rešava i pitanje popunjavanja jednog dela napuštenih kopova Kolubare za koje je potrebno uraditi remedijaciju. Ovo je projekat kojim se rešavaju veoma važna pitanja zaštite životne sredine, dakle, pitanja našeg zdravlja.
Nadjimo privremenu lokaciju za deponiju , nadjimo neko resenje dok deponija Kalenic se ne dovrsi, sa vecom kontrolom ,nadzorom i uvesti mere protiv izgradnje, koja su postojala oko danasnje deponije
To nije izvodljivo. Čak je i privremenu lokaciju potrebno projektovati i za nju uraditi svu potrebnu dokumentaciju. Čak i privremena deponija mora da zadovolji sve sanitarne i ekološke standarde. Nije to hajde samo negde da bacamo djubre.
I kod sadašnje valjevske deponije nije problem to što se u njenoj blizini nalaze kuće, već činjenica da su njeni kapaciteti popunjeni. Takodje, potpuno je pogrešno bilo napraviti deponiju pored rečnog toka jer se tako reka zagadjuje. Pored toga je bilo potpuno neverovatno da je neko nekada odredio da deponija bude na jedinom ravnom pravcu u okruženju na kojem grad može da se širi i raste. Jednostavno se nije strateški promišljalo.
Koliko je do sada izdvojeno novca iz gradaske kase Valjeva za ovu jos ne otvorenu deponiju ? Deponija u Valjevu utice stetno na zdravlje svih stanovnika tog dela i gde su oni koji su obecali da ce to sve biti reseno pa i covek koji se zove Ninic Fazan ili je bitan samo odlazak – odlasci na Ub ?Zato nikada vis epoverenje ovim likovima koji su ne jednom nego x puta slagali na celu sa gvozdenovicem!