Upravljač puta-Skuplja dara nego mera

imageSudeći po budžetu u ovoj godini nije opredeljen novac kojim bi se platila licencirana agencija ili drugi pravni subjekt kome bi bila poverena uloga „Upravljača puta“. To praktično znači da svako može da kopa gde stigne, ali i da nema odgovornosti za nastalu štetu?

Od gašenja Direkcije za urbanizam pa na ovamo još uvek nema rešenja za upravljača puta odnosno ovlašćeno preduzeće ili drugi pravni subjekt koji bi ovaj posao obavljao. Iako je na sednici Skupštine u trenutku usvajanja odluke o gašenju Direkcije doneta i odluka da sva prava i obaveze Direkcije preuzima grad, zakon kaže da upravljač puta ne može biti lokalna samouprava. Da taj zakon poštuje i Republika svedoči činjenica da postoji preduzeće Putevi Srbije koje je zapravo za račun Republike upravljač nad putevima.

Zakon kaže da je “upravljač javnog puta” javno preduzeće, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su registrovani za obavljanje delatnosti upravljanja javnim putem.Upravo sve ono što je bila nekadašnja Direkcija.
Član 14. Upravljaču javnog puta poverava se vršenje javnih ovlašenja koja se odnose na izdavanje:
1) saglasnosti za izgradnju, odnosno rekonstrukciju prikljčuka na javni put;
2) saglasnosti za gradjenje, odnosno postavljanje vodovoda, kanalizacije, toplovoda, železnike pruge i drugih slinih objekata, kao i telekomunikacionih i elektro vodova, instalacija, postrojenja i sl. na javnom putu;
3) saglasnosti za gradjenje, odnosno postavljanje vodovoda, kanalizacije, toplovoda, železnike pruge i drugih slinih objekata, kao i telekomunikacionih i elektro vodova, instalacija, postrojenja i sl. u zaštitnom pojasu javnog puta;
4) saglasnosti za izmenu saobraćajnih površina pratećih sadržaja javnog puta;
5) saglasnosti za održavanje sportske ili druge manifestacije na javnom putu;
6) posebne dozvole za obavljanje vanrednog prevoza na javnom putu i
7) odobrenja za postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uredjaja za slikovno ili zvučno obaveštavanje ili oglašavanje na javnom putu, odnosno pored tog puta. Akti iz stava 1. ovog člana moraju da sadrže saobraćajno-tehničke uslove.
Član 15. Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu javnog puta i da obezbedi nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja na njemu. Upravljač javnog puta odgovara za štetu koja nastane korisnicima javnog puta zbog propuštanja blagovremenog obavljanja pojedinih radova na redovnom održavanju javnog puta propisanih ovim zakonom, odnosno zbog izvodjenja tih radova suprotno propisanim tehničkim uslovima i načinu njihovog izvodjenja.
Sada to ne radi niko. Počev od činjenice da sada saglasnost za bilo kakve radove koji se izvode na ulicama nema ko da izda pa sve do toga da nema ko da izda saglasnost za recimo, manifestaciju koju neko hoće da sprovede na ulici, jasno je da svako može da radi šta mu je volja i da pritom za to ne snosi nikakvu zakonsku odgovornost. Dokaz tome je činjenica da radove na ulicama pored JKP Vodovod nesmetano i bez ikakve prethodno ispunjene procedure izvode i Telekom i EPS i za sobom ostavljaju kratere po ulicama. Odeljenje za infrastrukturu i gradjevinsko zemljište koje je nastalo od nekadašnje Direkcije kao deo lokalne samouprave nema nadležnost nad ovakvim slučajevima pa se mnoge stvari kako Vamedia saznaje uglavnom završavaju molbama i lepim rečima. Neke su jasno uslišene, neke pak ne.
O ovom problemu aktivno se govorilo tokom prošle godine u slučajevima kamenoloma pa se najavljivalo i skoro rešenje problema. Da bi grad rešio ovaj problem mora da osnuje ili novo preduzeće ili da plati neki licencirani pravni subjekt. Ni za jedno ni za drugo ne postoji pozicija u budžetu. Nijedna od ove dve mogućnosti nije jeftina i zahteva milione i milione iz gradskog budžeta, ali činjenica da nakon što grad uloži sredstva iz istog tog budžeta u izgradnju ulice, a neko to potom devastira bez ikakve obaveze prema gradu jasno govori da se ulica mora raditi iznova ili da grad mora istu sanirati. Dakle, novac koji se izdvaja za izgradnju ulica, a potom njihovu sanaciju nije mali i takodje se meri milionima dinara. Posledica toga je da nam ulice ma koliko ulagali liče na vojne rovove. Jasno je da ako ne plaćamo pravno lice za ovaj posao upravljača puta debelo plaćamo prepravke i popravke.
Novac se svakako izdvaja iz iste kase zvane budžet Grada.

Kada će uslediti rešenje ovog problema još nije poznato, a do tada možemo samo da se nadamo da će uz radove koje neko izvodi stajati i morlana gradjanska odgvoornost premagradu u kom svi živimo.

S.V.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.