Kampanje za predstojeće izbore su krenule. Pre zalepljenog prvog plakata, u javnosti se sve više govori o mogućoj prljavoj kampanji. U sred kampanje su mediji. Pojedini političari smatraju da će mnogo gore biti na lokalu nego na nivou Republike.
Malo više od mesec dana deli nas od izlaska na glasanje, a predstojeći period u narodu se već prepoznaje kao "bojno polje". Izmedju slogana i koje reči o programu moguće je da će polemika biti vodjena o mnogo čemu drugom. U sred te priče naći će se mediji koji su uvek nekom krivi, a koji će kao i uvek biti etiketirani za ovu ili onu stranu bez obzira da li je to zaista tako. U protekle četiri godine o medijima se govorilo više nego o nekim potezima Vlade ili ministrima. Reagovale su i evropske institucije i na kraju se sve stišalo kao da nikad nikakvih problema nije ni bilo. Javnost je sporadično bila informisana o opredeljenosti pojedinih medija za neku političku opciju pa se ponekad išlo na otvorenu kampanju protiv pojedinih medija , njihovih vlasnika ili urednika.
Ovo nije prva izborna kampanja u Srbiji i izvesno ne i poslednja, ali atmosfera koja se najavljuje govori da će filtriranje političke scene biti stavljeno, više nego ikad, baš u ruke medija. Ali mediji su i do sada pratili političke kampanje . Zašto je potrebno da sada naglašavamo nešto što već postoji? Da li zato da se neki mediji odmah na startu kampanje diskriminišu? Lepljenje etikete unapred trebalo bi da bude poruka biračima-Njih ne čitajte oni su protiv nas! Ovom porukom odredjene političke stranke šalju jasnu poruku biračima da sve što taj i taj medij objavi nije tačno. Diskreditacija je jasna već unapred.
Stefan Pirs, generalni sekretar Evropske federacije novinara u Briselu, svojevremeno je za list “Blic” rekao da novinari igraju “presudnu ulogu u demokratskom društvu jer zahtevaju od političara da polažu račune”. "Od životne je važnosti da su mediji slobodni i da budu uši i oči javnosti. Ponekad to podrazumeva postavljanje neprijatnih pitanja ljudima na vlasti. Oni koji su na javnim funkcijama moraju da prepoznaju važnost toga da budu otvoreni prema svojim glasačima, a to uključuje volju da se od medija prihvataju i neprijatna pitanja", rekao je Pirs.
Pojedini političari otišli su korak dalje etiketirajući i same novinare kao osobe koje su nosioci problema odnosno u službi uredničke naklonjenosti . Vukašin Obradović NUNS kaže da se sada i normalna situacija za nekog ko se bavi novinarstvom, da sednete sa političarem u restoran, ručate i razgovarate, stavlja u kontekst neke subverzivne delatnosti. Pojedini političari i sami kažu da će sve biti mnogo intenzivnije na lokalu gde se svi poznaju i gde nema nevidljivih mesta.
U svemu ovom zanemaruje se samo jedna činjenica, a to je da mediji nikada nisu bili sigurna i bezbedna igračka ni u čijim rukama. Iako to mnogi tumače kao okretanje prema izvoru novca mnogi i zaboravljaju da mediji u izborima učestvuju mnogo duže nego pojedine političke opcije pa i da znaju da treba živeti i nakon izbora. Pa i da sasvim sigurno nikada neće ići u potpuno otvorenu podršku izuzev ukoliko osnivači medija isti nisu osnovali sa namerom trajanja samo u službi izbora. Upravo u toj težnji za samoodržanjem u koju su mediji stavljeni upravo sa jasnom namerom kontrole može se dogoditi balans koji je potreban svakoj kampanji. Ili – Svakom po malo, svima sve i nikome ništa!
Više je nego jasan pokušaj političara da "neprijatna pitanja" u kampanji prikažu kao stavljanje medija na ovu ili na onu stranu. Dakle , ako se ne zna ili ne želi dati odgovor moglo bi da se dogodi upravo da "neprijatno pitanje" bude predstavljeno kao dirigovani medij druge opcije.
Ipak nema kampanje bez medija , a da li će se mediji "upecati" na već poznate metode ostaje da se vidi. Istini za volju, onom ko prati vidljivo je već i sad.
S.V.