Može li bez politike?

imageUkoliko Skupština grada prihvati predlog komisije, zvanje počasni gradjanin Grada Valjeva poneće kardio hirurg Boško Djukanović. Lekar kome kao najveću zaslugu pripisuju rad za KK Metalac tako će postati 11 počasni gradjanin. Istini za volju slučaj Slobodana Miloševića pokazao je da kako je zvanje dobijeno može biti i ukinuto.

Postati počasni gradjanin nekog grada trebalo bi da bude najveće priznanje pojedincu, ali su u Srbiji ta zvanja često bivala motivisana različitim dešavanjima u društvu , a poslednjih tridesetak godina imaju više dodirnih tačaka sa politikom nego što bi trebalo. Da je ova tvrdnja tačna pokazuje podatak da je postavši počasni građanin Rače, četvrte otkako je na vlasti, premijer Aleksandar Vučić postao “rekorder” među aktuelnim političarima po broju gradova koji su mu dodelili tu počast. Odmah uz njega je predsednik Tomislav Nikolić sa tri, dok ministar rada Aleksandar Vulin ima dva zvanja počasnog građanina.
Kakvo vreme takvi počasni gradjani. Iako ljudi s nevericom prihvataju činjenicu , ipak je severnokorejski diktator Kim Il Sung počasni građanin Beograda, a još manje da je takvim proglašen dok je gradonačelnik bio Bogdan Bogdanović.Skupština Zemuna, recimo,proglasila je svojevremeno za počasnog gradjanina i oficira Hitlerove pretorijanske garde Vafen – SS Franc Šenhuber, član Evropskog parlamenta i bivšeg pripadnika SS jedinica.
Dakle, pitanje ko može biti počasni gradjanin nekog grada ne treba ni postavljati jer u mnogo slučajeva odgovori bi bili neprihvatljivi.
Počasni gradjanin grada Valjeva svojevremen je bio i Slobodan Milošević , doduše kratko , jer mu je nova vlast 2000 . godine ukinula ovo zvanje .A Milošević je bio počasni gradjanin u mnogo gradova . Slično kao u Valjevu prošao je u Vranju gde mu je zvanje promenom vlasti oduzeto.
Dr Boška Djukanovića za ovo zvanje predložila je uprava KKMetalac i VŠK , a svojom inicijativom podržao i Pokret za Valjevo.
Ipak političke partije u Valjevu čiji predstavnici sede u gradskom parlamentu nisu mnogo raspoloženi za razgovor na ovu temu pa Vamediu upućuju uglavnom na strpljenje da se sačeka sednica Skupštine . Jedino su demokrate javno poručile da će glasati za ovaj predlog. Ako se ovo zvanje izdvaja od svih ostalih onda bi oko njega morao da postoji apsolutni konsezus kao što je to bio slučaj sa izborom Miloša Teodosića proslavljenog košarkaša.
Da u svemu očito opet ima politike svedoči ćutanje , a trebalo bi da bude euforije jer ne predaju se ključevi grada svakog meseca.
U ovom trenutku niko ne može osporiti znanje i zvanje dr Djukanovića na polju kardio hirurgije niti njegov doprinos afirmaciji KK Metalac. Ipak sam dr Djukanović u izjavama medijima nagovestio je ulazak u politiku , odnosno borbu protiv premijera Vučića i njegove politike . Ne zadugo potom vidjen je u društvu Bojana Pajtića, ali konkretnih izjava o ovom susretu nije bilo . Djukanović nesporno uživa ugled u Valjevu , ali prevelike buke oko njegove smene sa mesta direktora Klinike za kardiovaskularne bolesti Dedinje bar u Valjevu nije bilo. Možda zato što se narod pa i ovaj valjevski umorio od politike . Inače ne treba zaboraviti da je svojevremeno Boško Djukanović nagradjen nagradom Grada.
U Srbiji odavno važi da za izbore nije važno ko glasa i za koga već ko broji glasove. Pa je tako i u ovom slučaju . Valjevo ima tu privilegiju i treba da bude ponosno na neka imena svojih počasnih gradjana , a odluku bi trebalo prepustiti narodu , a ne odbornicima. Argument da su odbornici predstavnici naroda bar u Valjevu je pao nekoliko puta pa sad kud smo za sve dali novac mogli smo i za referendumske listiće. Tek tada bi jedna ovakva odluka imala smisla i bila više nego utemeljena.
Ali na kraju najvažnije pitanje jeste – može li jednom nešto u Valjevu da prodje bez politike I politizovanja? Možemo li kao grad bar jednom da imamo konsenzus oko onoga što je Valjevu važno?
Ako ne možemo, onda da nastavimo pa da vidimo kuda to vodi…
Imena počasnih gradjana Grada Valjeva:
JOVAN MIŠKOVIĆ
(Negotin, 6. jul 1844 – Beograd, 20. oktobar 1908).
General. Proglašen za počasnog građanina Valjeva 3/15. novembra 1899. godine.
DR ARIUS VAN TINHOVEN
Lekar ratni hirurg, Holanđanin iz Haga. Proglašen za počasnog građanina Valjeva pre početka Prvog svetskog rata.
ŽIVOJIN R. MIŠIĆ
(Struganik, 7. jul 1855 – Beograd, 20. januar 1921)
Vojskovođa. Proglašen za počasnog građanina Valjeva na Vidovdan 1915. godine.
DR VILIM TAUSIG
Lekar. Proglašen za počasnog građanina Valjeva posle Prvog svetskog rata.
DR JORDAN STAJIĆ
27. januar 1878 – Beograd, 27. januar 1949)
Vojni lekar (sanitetski general). Proglašen za počasnog građanina Valjeva krajem decembra 1923. ili početkom januara 1924. godine.
VELIMIR VELJA POPOVIĆ
(Buljane, kod Paraćina, 1. mart 1886 – Sremska Mitrovica, jun 1951)
Pravnik, političar. Proglašen za počasnog građanina Valjeva u vremenu oko 1934. godine
JOSIP BROZ TITO
(Kumrovec, 7. maj 1892 – Ljubljana, 4. maj 1980)
Proglašen za počasnog građanina Valjeva 27. aprila 1962. godione, povodom njegovog 70. rođendana.
DESANKA MAKSIMOVIĆ
(Rabrovica, 16. maj 1898 – Beograd, 11. februar 1993)
Pesnikinja. Proglašena za počasnog građanina Valjeva 29. aprila , pred njen 70. rođendan
SLOBODAN MILOŠEVIĆ
(Požarevac, 20. avgust 1941 – Hag, 11. mart 2006)
Političar. Proglašen za počasnog građanina Valjeva 25. aprila 1989. godine što do tada nigde nije bilo učinjeno. Tu odluku je njen donosilac, Skupština opštine Valjevo, poništila 24. novembra 2000. godine
LJUBA POPOVIĆ
(Tuzla, 14. oktobar 1934)
Slikar. Proglašen za počasnog građanina Valjeva 8. septembra 1989. godine.
ANATOLIJ EVGENOVIČ KARPOV
(Zlatoust, u Rusiji, 23. maj 1951)
Šahovski velemajstor. Proglašen za počasnog građanina Valjeva 6. januara 2007. godine.
Sep 26, 2014 – Skupštine grada na zasedanju prihvatili su inicijativu da se košarkaškom reprezentativcu Milošu Teodosiću dodeli zvanje počasnog građanina Valjeva.
S.V.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.