Iako javnost svremena na vreme biva obaveštena o rezultatima nekog istraživanja, kako se približavaju izbori sve je izvesnije da ćemo istraživanjima biti zatrpani. Analitičari pre četiri godine potpuno pogrešno procenili stav javnosti , a upravo istraživanja pokazala da im ne treba previše verovati.
Kada govorimo o istraživanjima javnog mnjenja iz ugla političkih partija, ona su im i više nego potrebna. Najpre samo istraživanje jeste oblik komunikacije partije sa gradjanima . Stranke na vlasti mogu istraživanja sprovoditi kako bi saznali stav gradjana o pojedinim gorućim temama i u skladu sa dobijenim rezultatima adekvatno reagovati. Ne traba zaboraviti da se u Srbiji odomaćilo pravilo da pred izbore imamo više istraživanja nego ikad , a da ona mogu biti posve različita.
Istraživanje se organizuje po narudžbini i u zavisnosti od toga šta se želi postići istraživanjem može se dogoditi da objavljeni rezultati ne budu sasvim tačni. Vrlo je moguće da naračulac dobija istinite podatke , ali kada je javnost u pitanju plasman informacije može biti dogovoren sa naručiocem .
Praksa pokazuje da istraživanja nisu informacija samo za partije već prvenstveno za gradjane kojima se kroz istraživanje može sugerisati slika političke scene koja ide na ruku naručiocu.
Često se postavlja pitanje koliki je uzorak za neko istraživanje , ali veličina uzorka nije garant reprezentativnosti. Reprezentativni uzorak njegovo precizno odredjenje u najvećoj meri utiče na reultat istraživanja . Primera radi ukoliko je opšte poznato ili ranijim istraživanjem relevantno potvrdjeno da za jednu partiju glasaju u najvećoj meri stariji glasači , sprovodjenje istraživanja medju mladjom populacijom dje iskrivljenu sliku rezultata , a samim tim i rejtinga. Može biti i potpuno obrnuto. Povećanje broja ispitanika koje se u Srbiji u najvećoj meri kreće od 1000 do 1500 osoba ne znači dobijanje boljih rezultata niti pouzdanijih jer se radi o istoj fokus grupi.
Svaki istraživač govori o rezultatima sa određenom greškom, koja može biti veća ili manja. Ta greška se smanjuje povećanjem uzorka, ali zavisi i od teme koja se istražuje, rada anketara, reprezentativnosti uzorka, veličine upitnika, tipa pitanja, društvenih dešavanja, vremenskih (ne)prilika i mnogih drugih stvari koje istraživač mora da predvidi i eliminiše koliko je u mogućnosti.
Praksa pokazuje da su najobjektivnija ona istraživanja koja se neobjavljuju već dostavljaju naručiocu.
Iako se analitičari slažu da istraživanja imaju značajan propagandni efekat previše istraživanja može u potpunosti zbuniti birača ili stvoriti nepoverenje u rezultate istraživanja.
U Srbiji su se vešto odomaćila telefonska istraživanja koja se mogu smatrati i najnepouzdanijim istraživanjima jer ispitanik ne zna sa sigurnošću sa kim razgovara potom da li će odgovori koje daje biti loši po njega samog . " Ako poseduješ moj broj telefona , adresu i puno ime i prezime , a ja ne mogu da proverim ko je osoba koja me poziva , zašto bih ti rekao istinu ?"često je razmišljanje ispitanika .
Podjednako je važno da pitanja budu koncipirana tako da se odgovorima ne može manipulisati odnosno njihovo tumačinje ne može biti dvojako. Sama dužina anketnog lista može biti takodje od uticaja na rezultate istraživanja . Ukoliko anketa dugo traje ispitanik gubi interesovanje.
Partije se pred izbore u najvećoj meri bave rejtingom bez volje da ulaze u suštinske probleme i da na osnovu upravo istinitog istraživanja odnosno tako dobijenih rezultata prave zaokrete u kampanjama. Poruka koja se šalje sjedne strane treba da ohrabri već opredeljenog birača odredjene partije (naručioca), a sa druge strane da pošalje poruku onom koji se dvoumi da je većina odlučila te da njegov glas ne znači bitniju promenu.
Izbori koji su održani pre četiri godine u potpunosti su devalvirali istraživanja pokazavši javnosti da ne moraju biti tačna. Teško je poverovati da se javno mnjenje preokrenulo za samo nekoliko dana . Ipak ne treba zaboraviti da kampanje jesu te koje opredeljuju birače u najvećoj meri. Kratko pamćenje ide na ruku jednima , a šteti drugima pa se dešavanja u izbornoj kampanji mogu smtrati presudnima za konačno donošenje odluke. Ipak potpune promene nisu moguće niti realne , a ni previše udaljene od anketa jer ukoliko je fokus grupa dobro koncipirana promena rezultata je minimalna.
Posebnu "draž" ispitivanjima javnog mnjenja daju analitičari koji, kako se pokazalo, mogu ispitaivanje tumačiti podjednako po narudžbini iako se takav stav može smatrati potpunom degradacijom ličnosti i zloupotrebom samog istraživanja. Etički kodeksi koje poseduju agencije koje se bave istraživanjima javnog mnjenja često bivaju samo mrtvo slovo na papiru . Što je kriza očito veća i potreba za zaradom koja znači opstanak na tržištu neophodnija to je njihova podložnost uticajima mimo profesije veća.
Zato nije loše da ukoliko ste konzument istraživanja odnosno objavljenih rezulotata obratite pažnju ko je agencija koja je obavila istraživanje kako biste bar za neke buduće izbore imali svog pouzdanog istraživača. S druge strane ko je naručilac nikad nećete saznati.
S.V.