Gde smestiti sir i kajmak?

imageIako komunalna inspekcija neprestano kontroliše prodaju robe van pijačnih mesta činjenica da grad nema odgovarajući prostor za skladištenje oduzete robe umnogome otežava rad . Takvi prodavci uglavnom prolaze sa opomenama.

Po pravilu bi komunalna policija trebalo da raspolaže magacinskim prostorom za smeštaj robe koja je oduzeta medju kojima su i firžideri za kvarljivu robu . “Mi radimo stalnu kontrolu prodaje robe van pijačnog prostora . Ova nova odluka reguliše prodaju unutar pijace medjutim mimo pijace prodaja smatra se zauzimanjem javne površine. Kontrolu tu rade i komunalni inspektori . Kada nema njih mi kontrolišemo taj segment. Takve prodaje ima najviše u ranim jutarnjim satima utorkom i četvrtkom na petak . U tom slučaju mi imamo pravo da oduzimamo namirnice, ali potom nemamo gde da ih skladištimo”, kaže Siniša Djurić načelnik komunalne policije.
Najviše vanpijačne prodaje kažu ima kad dodju prekupci kombi vozilima koji otkupljuju sir i kajmak na veliko. Tako kupljenu robu po znatno nižoj ceni od pijačne regularne cene oni dalje prodaju najviše u Beogradu , ali i drugim gradovima. ” Da ima ih , oni dolaze u ranim jutarnjim satima pre nego što zaista počne rad pijace.” Tu dodju ljudi sa sirom , kajmakom, jajima i ta prodaja se vrši mimo pijace. Dešava se da se stara kvantaška pijaca i dalje koristi kao kvantaška. Oni često i sami kad vide kontrolu sklanjaju se . Mi ih uklanjamo, upozoravamo Samo u ekstremnim slučajevima mi posežemo za kažnjavanjem”, kaže Djurić.
Po njegovim rečima takve prodaje ima puno i tu je nadležna i tržišna inspekcija s obzirom da se radi o promet robe mimo fiskalnog i tržišnog sistema. “Mi naredimo uklanjanje i oni se sklone i sve vreme dok smo mi tu van pijace nema prodaje , ali mi ne možemo da budemo tu 24 sata . kažnjavamo samo one koji se baš usprotive našem upozorenju ili nalogu da se sklone.Jer šta da radimo sa robom , gde ćemo je?”objašnjava Djurić postupanje komunalne policije.
Trgovina sirom i kajmakom višestruko je isplativa jer primera radi kilogram kajmaka prekupci u Valjevu pazare za dvesta dinara , a isti potom prodaju na beogradskim pijacama po ceni od 800 dinara. Javna je tajna da deo te robe završava na Zlatiboru gde se pakuje u posebne ambalaže i potom prodaje po ceni od 1000 dinara kao poseban zlatiborski proizvod. Ovaj problem i ovaj način trgovine u Valjevu je primetan već duže vreme , ali njegovo rešavanje podjednako dugo izostaje. ” Nisu to samo prekupci već imate i ljude koji na ulici pored pijace prodajui njihov je izgovor da im se ne isplati da plaćaju zakup tezge. Mi smo i ovima sa kombijima dali mogućnost da svoju robu prodaju unutar pijace oni su rekli najpre da se pijaca ne otvara dovoljno rano za njih pa smo uredili da se pijaca otvori u ponoć. Ali oni ipak ne ulaze u pijačni prostor jer se plaše da će biti evidentirani kao lica koja se bave trgovinom u sivoj zoni. Bukvalno se plaše da će im neko upisati tablice pa ga posle recimo zaustaviti u Divcima. Dok smo mi tu toga nema , ali oni koriste i manje uličice kad nas vide sklone se pobegnu”, priča Djurić.
Da bi sistem funkcionisao onako kako to zakon predvidja komunalnoj policiji je pre svega potreban odgovrajući prostor , a kako su i sami komunalci smešteni od ustanovljavanja komunalne policije u neuslovnom prostoru Gradske uprave pottrebno je ovaj problem što pre rešiti. ” Mi imamo po zakonu mogućnost da oduzetu robu predamo najpre na pregled Zavodu za javno zdravlje , a potom ako pregled pokaže da je roba ispravna da je prosledimo školskim kuhunjama, javnim kuhinjama, Crvenom krstu, ali u medjuvremenu negde roba mora biti smeštena, a gde da je smestimo?”pita Djurić.

S.V.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.