U Valjevu je danas održana prezentacija vodnih resursa valjevskog kraja za šta je Studiju uradio Rudarsko-geološki fakultet. Ova Studija pokazaće koja sela se mogu snabdevati vodom iz sopstvenih arterskih bunara , a za koja je jedino rešenje voda iz gradskog vodovoda.
Istraživanje koje je obavio Rudarsko-geološki fakultet na zahtev gradske Direkcije najpre je potvrdilo visok kvalitet vode već izvršenih bušotina na Divčibarama. „ Na Divčibarama smo radili četiri bušotie i dve su se pokazale vrlo izdašnima i što je najvažnije sa visokim kvalitetom vode. Voda na Divčibarama bogata je mineralima , a posebno magnezijumom čija su svojstva itekako poznata , a koji je neophodan ljudskom organizmu. Praktično ta voda je tako visokog kvaliteta da bi mogla odmah da se flašira“, rekao je prof.dr Dejan Milenić šef Centra za obnovljive vodne energetske resurse.
Po njegovim rečima u istraživanju bušotina na Divčibarama došlo se do jednog interesantnog podatka da su Divčibare kada je pravo eksploatacije u pitanju još davnih godina date preduzeću „Magnohrom“ za svoje potrebe. „Kada smo ih pitali o tome oni ništa nisu znali niti su ikada sprovodili bilo kakve radnje po tom pitanju , ali sve je to dodatno usporilo istraživanja u smislu potrebne dokumentacije i dozvola. Ono što je najvažnije jeste da su bušotine kod motela Pepa i kod odmarališta Stevan Filipović koji je vlasništvo beogradske MZ Stari grad sasvim dovoljna da pokriju trenutne potrebe Divčibara za vodom. Samo jedna bušotina daje 3 l/s što je tačno proračunata trenutna potrošnja. U narednim godinama kada se svi radovi završe Divčibare u zavisnosti od toga kako grad bude razvijao vodovodni sistem nikada više neće imati problem sa vodom“, kaže Milenić.
Direktor gradske Direkcije Dragan Jeremić danas je potrdio da će na nekoj od narednih sednica Skupštine biti doneta odluka o otkupu prava za eksploataciju od MZ Stari grad. „ Negde oko 2 miliona dinara je potrebno za otkup , a sada kada imamo ova istraživanja grad može da počne sa projektovanjem vodovodne mreže“, kaže Jeremić.
Pomenuta Studija obuhvatila je 20 valjevskih sela u kojima su do sada aktivna tri bunara medju njima su Strmna Gora i Lelić dok se trenutno ugradjuje pumpa u selu Sušica. „ U ovim selima je pronadjena voda koja je takodje dobrog kvaliteta i koju već sada koriste tamošnji meštani. Imali smo jedan mali kvar na jednoj od pumpi i kada je voda stala meštani su odmah alarmirali nadležne jer su se već navikli na korišćenje ove vode . Tu pričamo o samom kraju, delu planina, koje su iziuzetno bogate vodom. Slede Žabari gde je takodje pronadjena voda i očekivanja su da će već ove jeseni to biti završeno i voda puštena“, navodi Milenić.
Potpuno je drugačija situacija sa Brankovinom gde je jedna bušotina pokazala izuzetno mali kapacitet vode i na velikoj dubini . „ Sada je neophodno doneti odluku kako snabdevati Brankovinu vodom. Iskreno ja i nisam bio za to da se tamo radi bušotina jer postoji projekat vodovoda za Brankovinu čija je realizacija već započeta. Proračuni će pokazati šta je zapravo isplativije. Ali vodovod za Brankovinu ne pokriva samo MZ Brankovina. Grad generalno mora da sagleda širenje mreže po selima od bušotina i mora da bude napravljen ozbiljan projekat njihove iskoristivosti sa razumljivom ekonomskom računicom. “, kaže Jeremić.
Ovom Studijom i njenim rezultatima u potpunosti su po mišljenju Jeremića „pale u vodu“ priče o valjevskim selima kao bezvodnom kraju pa je po stoti put doveden u pitanju vodovod Kukalj koji na žalost od samog svog početka rada ne funkcioniše dobro i sela koja se snabdevaju vodom sa ovog vodovoda u toku godine više nemaju nego što imaju vodu.
Na ovoj prezentaciji bilo je reči i o vodovodu i postrojenju u Kamenici za čije konačno stavljanje u funkciju nedostaje deset miliona. „ Tih deset miliona je opredeljeno i tu nije novac problem već situacija koju smo imali da je „Vodovod“ praktično raspisao dva tendera pa se dokumentacija mora menjati ,ali i to ide vrlo brzo , taj problem je rešen pa se očekuje da do kraja godine i taj posao bude završen“, objašnjava Jeremić.
Kako se moglo čuti na održanoj prezentaciji 28. septembra Studija će biti predata Komisiji koja odlučuje o eksploatacionom pravu što je preduslov za rad daljih projekata i preduslov za izgradnju sekundarne mreže.
S.V.