Plagijati ili rijaliti, pitanje je sad!

imageIzbor direktora u nekom preduzeću ili ustanovi nikada nije bila tema javnosti jer u Srbiji sve se zna , oni koji pobede na izborima postaviće svoga. Da li je on najbolji medju njihovima ni to nije bitno? Prvi put suočeni sa situacijom da neko može biti izabran na konkursu pritom se oslanjajući samo na sopstveno znanje pokazao je da smo generalno svi pali na ispitu.

Valjevska javnost u pauzama reklama izmedju Velikog brata ili Farme zabavlja se ovih dana pričom o plagijatima i istražnim radnjama na temu ko je od koga i šta prepisao? Ali kao grad pomalo kaskamo za državom jer se reč plagijat razvila u svakodnevnom govoru prozivanjem aktuelnog ministar policije Nebojše Stefanovića da je plagirao sopstveni doktorat. Zasedale komisije , Stefanović mudro ćutao dok su stranačke kolege davale izjave o podobnosti i izražavale sumnju u takvu informaciju. Na kraju neko reče , nije plagijat , ali da je mogao biti i bolje napisan. Svako može bolje pa to nije kriterijum za ministarsko mesto. Ubrzo potom naprednjaci su vratili demokratama verujući da su upravo oni lažirali priču oko Stefanovića, informacijom o plagijatu Aleksandra Šapića njihovog člana. Ponovo komisije ponovo javnost i prepucavanja na relaciji naprednjaci demokrate.
Uporedo sa njihovim pričama u Srbiji se govorilo i o privatnim fakultetima preispitujući njihove akreditacije. Ako je neko i pomislio da smo izmislili kao nacija plagijate i prepiske prevario se . Niti smo mi izmislili niti samo mi primenjujemo.
Bivši ministar odbrane Nemačke Karl-Teodor Gutenberg, zbog plagijata doktorata, morao je da plati 20.000 evra Udruženju za pomoć deci oboleloj od raka. U komentarima o okončanju afere koja je potresala Nemačku, pokazalo se da mladi baron nije bio jedini političar koji je do svog doktorata došao plagijatom. Ako mogu Nemci , što ne bi i Srbi? Jer dok je Švaba rukama….
Za plagijat na konkursu optužen je najpre po sličnom modelu sa Republike direktor Filijale za zapošljavanje Mihailo Milutinović. Milutinović je ovu tvrdnju najoštrije demantovao . Istovremeno osoba koja je napisala, ako nije Milutinović, nije želela da javnosti obelodani svoje ime i preuzme lovorike uspešno napisanog programa. Korak dalje Milutinović je obelodanio da je njegov rad i bio najlošiji te i da nije bio presudan u odluci komisije. Tek sad osoba koja je napisala neće se javiti pa da joj se ovovaljevska javnost nasmeje zbog lošeg rada.
Da li je plagijat ili nije pokazaće institucije, ali šta je sa slučajem Radivoja Arsića iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture za koga UO ove ustanove tvrdi da je “mrtav ladan” prepisao Strategiju razvoja valjevskog Muzeja? U ovom slučaju UO može dostaviti javnosti predloženi rad na konkursu pa da svako, malo pogledom na sajt Muzeja malo na rad, može da uoči gde je i šta prepisano. Ako je prepisano.
A zašto je to uradio nije poznato. Dobro bi bilo, da je to uradjeno da bi se proverilo da li komisije rade svoj posao , da li čitaju ono što im se donosi ili već unapred znaju ko je najbolji. U ovom slučaju UO izgleda je ipak čitao. I ko je kriv? Neko mora biti kriv. U ovom slučaju možda dr Vladimir Krivošejev koji izgleda “nije imao pametnija posla” nego da piše Strategiju i povrh svega je “okači ” na sajt Muzeja.
Ali , da se vratimo na početak jer sve je počelo uvodjenjem konkursa , izbora komisija , koje su trebale ozbiljno da “pomrse konce” političkim partijama u kadriranju?
I ovaj slučaj smo unapredili tako što su partije u komisije stavljale svoje ljude. A dobro je poznato- Vrana vrani oči ne kopa! Nevešto se bunila opozicija ne dižući preveliku prašinu da se ne bi ko dosetio njihovih direktora. A i zašto bi se javnost uznemiravala , ako postoji pretpostavka da bi danas opozicija jednom opet mogla biti vlast? Za javnost su ostavljene političke podvale i manipulacije kako bi o nečemu govorilo. U situaciji kada prosečan gradjanin jedva sastavlja kraj sa krajem na nacionalnom nivou nam se poklanja rijaliti svake vrste. Ali šta sa onima koji ne gledaju rijaliti? I to su glasači. Za njih dobro dodje red ove priče pa red one druge. Tek da nezaposleni potroše vreme, tek da gladni ne čuju kako stomaci rade.
Da li će se nešto promeniti nakon ove priče? Teško. Zašto smo je onda slušali? Zato što idu izbori….

S.V.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.