Proputovao Evropu za punoletstvo

imageList Blic objavio je priču o mladom Valjevcu Vladimiru Đurđeviću koji je svoj 18. rođendan proslavio na neuobičajen način: jednostavno je seo na voz i za 17 dana proputovao 25 zemalja Evrope!

Blic/Kada je ovaj odličan đak drugog razreda Ekonomske škole, autor dve knjige poezije, 3. juna postao punoletan, njegova porodica i prijatelji su očekivali da će ulazak u svet odraslih obeležiti klasično – kafanskom proslavom ili kupovinom automobila. Sve ih je šokirao odlukom da proputuje Evropom, sam, iako pre ovog putovanja nikad nije napuštao Balkan. U razgovoru za „Blic“ priznaje da za avanturu nije imao blagoslov roditelja, dok su mu vršnjaci govorili da mu je plan u najmanju ruku “sulud”.
– Na raspolaganju sam imao budžet od 1.200 evra da se potpuno opremim. Osnovna inter-rejl vozna karta za 22 dana košta oko 400 evra, ali na to sam dodao skoro 300 evra raznih doplata za vozove i brodove u pojedinim državama. Novac i pasoš sam stavio u džep, na leđa ranac težak više od deset kilograma sa garderobom za temperaturu od pet stepeni u Norveškoj do 40 stepeni u Španiji i krenuo – priča Vladimir.
Objašnjava da mu je osnovna ideja bila da što više putuje noću, kako bi uštedeo vreme za spavanje, a da dan troši na obilaske zanimljivih lokacija u evropskim prestonicama.

– Svaki dolazak u neki grad, Budimpeštu, Berlin, Stokholm ili Pariz, značio je da na stanici izađem iz voza, a onda pod parolom „pitaj i snađi se kako znaš“, posetim i fotografišem što više onoga što sam želeo, od Branderbuške kapije do Ajfelove kule, kraljevske palate u Oslu do roterdamske luke, pa nazad na voz. Mobilni telefon mi je bio sredstvo komunikacije, navigacija, fotoaparat i kamera – kaže Vladimir.
Upravo na taj način, zadržavajući se u svakoj prestonici po nekoliko sati i odsedajuću u nekom gradu na svaki treći dan samo u slučaju da ne postoji noćni voz za dalje, mladi Valjevac je uspeo da ostvari sledeću rutu: Budimpešta – Bratislava – Beč – Hamburg – kružna tura Kopenhagen, Stokholm, Oslo i Helsinki, pa nazad u Hamburg i preko Berlina na istok u Varšavu i Prag, pa ponovo kroz Nemačku do zemalja Beneluksa, onda u Pariz pa kroz Francusku do Barselone i Ibice, odatle preko Marseja u Italiju do Rima i Vatikana, te povratak kući preko Venecije, Ljubljane i Zagreba.

Za opisivanje šta je video i prošao treba svih 17 dana i o tome govori njegova arhiva od 2.500 fotografija, ali sam izdvaja ono što nije očekivao da će doživeti.- Hostel u Kopenhagenu gde sam prvi put posle četiri dana puta došao do kreveta i gde niko iz zemalja bivše Jugoslavije pre mene nije odseo, pa pošto nijednu od “naših” država nemaju u bazi podataka, bio sam registrovan kao Jugosloven; saznanje da su gužve u beogradskim tramvajima dečja šala u odnosu na krkljanac u pariskom i rimskom metrou; U španskim vozovima nema konduktera, a karte sam uredno kupovao, dok ne kasne samo srpski, jer sam na voz od Đenove do Rima čekao “samo” šest sati; Planine i šume između Švedske i Norveške gde bih voleo da imam običnu kolibu, živim i pišem; Barselona gde sam spavao na plaži i koja je definitivno najlepša metropola koju sam posetio – nabraja Vladimir.

Prepun je utisaka i o desetinama ljudi koje je sreo i s kojima je razgovarao.
– Delegacija slovenačkih penzionera me je kao “njihovog” prošvercovala za posetu Evropskom parlamentu u Briselu jer su moguće samo grupne posete, a ja sam bio sam. Od trojice vršnjaka iz Finske sam naučio pojam “uklapanja apsolutnih različitosti” jer je jedan usvojeno dete iz gej braka, jedan prebogati naslednik, a jedan gluvonem. Darkerki Sari iz Barselone je bilo dovoljno da kažem da sam iz Srbije, pa da mi bude vodič kroz grad. Hrvatskog policajca sam na čistom srpskom pitao da me fotografiše na trgu Bana Jelačića – kaže Vladimir.
On dodaje da ljudi iz Evrope koji znaju za Srbiju znaju i za “priču o Kosovu”, kao i da mahom znaju za Novaka Đokovića.

– Svaki osećaj, hladnoća severa i toplina juga, raskoš i jednako siromaštvo nekih delova naučili su me pre svega da ljude ne razdvajaju granice, već neznanje. Svaku državu krasili su drugačije kulture i mentaliteti, ali lepa reč mi je svaka vrata otvorila – zaključuje Vladimir poručujući da već na jesen planira da ode u Istambul, a da će sledećeg leta na sličan način pokušati da prokrstari severom Afrike.

Blic

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.