Manipulacija dobrim Zakonima

imagePremijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će do kraja septembra u Skupštinu biti predat predlog Zakona o poreklu imovine. Postojećom obavezom prijavljivanja imovine od strane zvaničnika vešto se godinama manipuliše.

Vrlo je moguće da je premijer Vučić u jednoj od svojih izjava , a ovoga puta vezanoj za predlog Zakona o poreklu imovine zapravo rekao ono što narod želi da čuje . “Ne može neko ko ima prijavljenu platu od 50.000 do 70.000 dinara, da bude veliki gazda koji ima dva poršea, ili dva velika mercedesa i 17 kuća i stanova. To za platu do 80.000 dinara ne može, pa će te morati da objasnite kako ste to stekli”,rekao je Vučić, a preneli svi mediji.
Ipak osim činjenice da je narod kratko vrlo pozitivno komentarisao ovu najavu niko se od onih na koje se izjava odnosila nije preterano uznemirio. Nije uznemirena ni opozicija . Zašto?
Poučeni iskustvom iz prethodnih godina kada je ova država transparentno donela niz zakona koji se odnose na poreklo i prijavljivanje imovine pa i niza antikoriupcijskih zakona svima je jasno da će vrlo moguće i ovaj predlog biti mrtvo slovo na papiru ili će se eventualno kao mera sprovesti nakon smene vlasti. Ipak ni takav oblik sprovodjenja neće biti masovan već će biti targetirani visoko istaknuti pojedinci prethodnog sistema. Ovakav slučaj videli smo na primeru pada DS-a , a uspona SNS-a sa druge strane. Tako je u Srbiji svima postalo jasno da nijedna vlast ma koliko transparentno i u susret EU donosila neke zakone neće procesuirati svoje ljude jer bi takva pojava , smatraju političari, bila loš marketing za samu partiju.
O nečijem bogaćenju čak iako je opšte vidljivo moći ćemo da slušamo ili čitamo nakon što se istom završi neki mandat.
Neki podaci pokazuju da su žene političara daleko bogatije od svojih muževa.Političari vešto imovinu prenose na supruge ili punoletnu decu pa se dogadja da su “gospodje ministarke” zapravo vrlo imućne žene bez obaveze opravdavanja porekla novca . Tako jedna praktično nezaposlena i žena domaćica može posedovati kuće, automobile , vikendice i nemilice trošiti , a da se niko ne zapita kako je i na koji način zapravo došla do trakvog imetka.
S druge strane ukoliko se posmatra stepen korupcije u našoj zemlji može se doći i do zanimljive računice po kojoj jedan političar u toku dana ne mora zapravo da potroši ni dinara. Dok svaki gradjanin mora imati dnevnih ličnih troškova za gorivo, ručak, ventualnu kafu sa prijateljima sa političarima to ne mora biti slučaj. Oni najčešće voze službene automobile, ručaju po osnovu reprezentacije ili im neko plaća ručak i piće iz različitih pobuda. Dok gradjani vode računa o svakom utrošenom smartu i impulsu , koriste se službeni telefoni. Troškovi se tako drastično smanjuju. Pozicija za uštede se povećava. Svima je već odavno poznato kolike su cene za obrok u skupštinskom restoranu srpskih poslanika , da se uvek nadje nešto na lageru, ispod cene i pod posebnim uslovima.
Postoji dakle nekoliko različitih načina za bogaćenje i sticanje zavidnog imetka , a da li će predstojeći Zakon nešto i ustanoviti možda i sankcionisati teško je predvideti.
Septembar nije daleko, a tada će biti jasno i da li je izjava premijera bila deo političkog maketinga ili stvarna namera.

S.V.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.