Prelaskom na biomasu umesto ranijeg korišćenja lož ulja u OŠ “Desanka Maksimović” napravljena je ušteda od 3,4 miliona dinara. Ušteda će biti I veća kada škola dobije prostor za skladištenje drvne biomase. Sezona je po rečima direktora Mihailovića, protekla bez problema I sa stabilnim grejanjem.
Sedma škola je prva ne samo škola već uopšte ustanova u Valjevu koja je promenila emergent I sa lož ulja prešla na biomasu. Ovom promenom energenta ne samo da je smanjena zagadjenost vazduha u prostoru same škole već je ostvarena ušteda. Za samo jednu sezonu napravljena je ušteda od 3,4 miliona dinara. “Ovo je za nas sve bilo novo I mi smo praktično bili malo nepripremljeni za ovakav način rada I može se reći das mo učili u hodu. Za sledeću godinu već znamo kako I šta , imaćemo više iskustva”, kaže direktor škole Nenad Mihailović. On objašjava da sam sitem kotlarnice nije isti pa I da je domarima bilo potrebno malo vremena da se snadju.”Imali smo stabilnu sezonu , to moram reći , nije bilo prekida u grejanju I učionice su bile tople. Prešli smo na sečku I bili smo kao neki pilot projekat. Sečku smo nabavili putem javne nabavke I tu tržište nije baš uhodano , samo jedna firma se javila, ali nije bilo problema u snabdevanju. Sukcesivno smo nabavljali ogrev”, navodi Mihailović.
Prostor za skladištenje sečke ova škola trenutno nema I za upravo završenu sezonu kaže das u koristili prostor oko 900 metara udaljen od škole koji nisu plaćali , ali su sečku morali da prevoze do škole kamionom.”Sve su to neke novine koje ranije nismo znali, ali sad znamo , prošli smo tu fazu adaptacije. Ali škola nije prekidala sa grejanjem to moram reći. Potrebno nam je još malo obuke oko sistema s obzirom da je sve automatizovano, nismo znali da neke stvari možemo raditi ručno , to smo otkrili sada kada je napolju temperature bila oko 14 I više stepeni. Napravićemo jedan izveštaj I videćemo gde smo mogli bolje, ako je moglo bolje”, kaže Mihailović.
U sezoni 2016/2017 godina škola je za grejanje potrošila 41 373 litra mazuta, vrednost utrošenog goriva bila je 5 331 492 dinara sa PDV-om. U toku grejne sezone 2017/2018. Godine korišćena je drvna biomasa sečka, a utrošeno je 675 kubika. Vrednost utrošenog energentsa bila je 1 752 300 dinara. Za prevoz od iznajmljenog skladišta do kotlarnice utošeno je 148 320 dinara što znači da je u ovoj sezoni došlo do uštede novca u iznosu od 3 430 872 dinara. “ Sistem je kontrtolisan I sve je proveravano u kontroli da ne bi došlo do zastoja I tu nije bilo nikakvih problema zaista, dolazili su kontrolisali , a mi učili”, kaže Mihailović.
Investiciju prelaska na biomasu snosio je grad Valjevo u vrednosti od 16 016 666 dinara bez PDV-a, a sitem kotlarnice montirao je “Energy net solution“ DOO Novi Sad čiji je podizvođač bio SZR-STR “Simon“ Valjevo.
Kako je raditi u novom sistemu za Vamediu govori I domar Zoran Pavlović koji kaže da će u narednom period biti lakše kada mu na telefon bude stizala informacija vezana za kotao. “ To tek treba da nam urade da mogu na telefon da dobijem informaciju ako se upalio alarm. A alarm se pali ako je recimo prošla sečka većih dimenzija I zaglavila se . Kolega I ja ne možemo da budemo 24 sata ovde I zato nam je jedan komšija javio par puta kada se oglasio alarm. Mi dodjemo I to rešimo dosta brzo. Naučili smo neke stvari već , dogodine će biti lakše. Alarm se upali I kada nestane struje znate. Ali mi te stvari nismo na početku znali da to tako funkcioniše nego smo to polako naučili. I rekli su nam da će nam sve što zapazimo da se dešava urediti”, kaže Pavlović koji kaže da je morao sa interneta da skine informacije o kotlu.
“ Ja sam 370 strana skinuo sa interneta o ovom kotlu. Našao sam od proizvodjača I od majstora što su ovo postavljali I morao sam to da čitam. Znate kako ovi ljudi koji su to montirali I pravili oni to znaju to je njihov posao , a kolega I ja to nismo znali, možda ni sad ne znamo sve , ali naučićemo. Kotao radi , ali nam je skladištenje problem jer mi to nismo imali u školi pa smo morali neke stvari ručno da radimo. Evo sad tu se vari, radi, jedan koš da tako kažem koji će biti pokriven , vidite imali smo ciradu kojom smo pokrivali sečku kad kamionom stigne”, objašnjava domar Pavlović.
U Valjevu postoje još četiri škole koje nisu na sistemu Toplane I izvesno prelazak na biomasu bio bi rešenje za njihovo grejanje , ali I znatno čistiji vazduh.
Zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić je inicijator uvodjenja biomase kao energenta I za škole, ali I za gradsku Toplanu. “Mi smo radili proračune pre uvodjenja biomase u Sedmu školu I oni su pokazali da će investicija za četiri do pet godina sebe isplatiti kroz uštedu na energentu. Kotao ima garanciju na deset godina koliko mi je poznato I jasno je da sada sa ovom računicom mi smo za 4 godine povratili uloženi novac, a kotao ni iz garancije neće izaći. Novo naselje je ozbiljno ugroženo aerozagadjenjem I to je bio razlog što je Sedma škola bila prva koju smo predložili za promenu energenta. Videli ste dimnjak škole, deca sada tamo lakše dišu I ne samo deca već I svi koji tu žive u blizini škole”, kaže Jeremić.
S.V.